Ilon Mask i sve njegove obmane

Da li je Tesla Motors „babl“ ili pravi pionir u oblasti električnih automobila?

Danas ima malo kupaca novih automobila kojima na spomen nekog od Tesla modela, ne „ide voda na usta“, a u oblačiću iznad glave stoji slika Modela S ili Modela 3 u sopstvenoj garaži. Po tom pitanju imamo konsenzus, svi ga želimo. Ali, hajde da za sada ostavimo tu želju sa strane i pozabavimo se malo samom kompanijom Tesla Motors i njenim kontroverznim spiritus movensom Ilonom Maskom.

Vrednost kompanije Tesla Motors se na kraju 2020. godine procenjivala na oko 500 milijardi dolara, a u januaru, posle naglog skoka cene akcija na berzama, ta cifra je otišla i na neverovatnih 800 milijardi dolara! U momentu pisanja ovog teksta, pala je na oko 700 milijardi.

Da bismo razumeli ovolike nule, i pokušali da približimo o kakvoj se vrednosti ovde radi, to je za oko 100 milijardi više nego  GM, Ford Motors Co i Fiat Chrysler Automobiles, Toyota i PSA i Renault zajedno. Kompanija Tesla Motors postoji 17 godina, broj automobila koje je proizvela u 2020. je ispod 500.000, što je statistička greška u odnosu na broj proizvedenih vozila njenih glavnih konkurenata poput Toyote, Volkswagena i GM-a.

Tesla Motors je prvi put iskazao profit, i to tokom četiri vezana kvartala u 2020. To je, između ostalog, katapultiralo cene akcija Tesla Motorsa na američkoj berzi, brzinom kakva se retko viđa. Konkretno, 18. marta vrednost 1 akcije bila je 72 USD, za manje od godinu dana, 25. januara, vrednost jedne akcije bila je 880 USD. Ili plastično,  da ste u martu prošle godine kupili akcije Tesla Motors za 1000 dolara, u januaru bi one vredele 12.181 dolar!

U kriznoj pandemijskoj godini koja je zahvatila čitav svet, pa i automobilsku industriju, ali i bez obzira na nju, ovakav rast je nezabeležen, najblaže rečeno – čudan. Tesla Motors sa svojim skromnim obimom proizvodnje, najbolje i neuobičajeno direktno, opisao je unuk osnivača, današnji predsednik Toyote, Akio Tojoda: „Tesla je kao restoran koji možda ima recept, ali mu nedostaje prava kuhinja i pravi Chef“. 

VREDNOST JEDNE KOMPANIJE

Ono što su nas naši konzervativni profesori učili, vezano za procenu vrednosti jedne kompanije, je pre svega računovodstveni pristup ( razlika između ukupne imovine i ukupnih obaveza), tržišni pristup i prinosni pristup. Da ne dužimo ovde, ali poslednji, takozvani prinosni princip, procenjuje vrednost na osnovu BUDUĆIH novčanih tokova koji će ona doneti vlasniku. S obzirom na to da mi živimo u sistemu koji kažnjava štediše, a nagrađuje one koji pozajmljuju tuđ novac, naziremo princip. ilon Mask dobro poznaje finansije, a ima instinkt i za to da nam „proda budućnost“, kao i prirodan talenat za PR. Osim što ima armiju slepih sledbenika, Mask vrlo vešto koristi Twitter. 

„TVITOVI“ ELONA MASKA

Na ovoj društvenoj mreži, danas ga prati 48 miliona ljudi. Sa svega nekoliko reči u „tvitu“, on ima moć da pomera vrednosti i tržišta. Sećamo se avgusta 2018, kada je napisao da želi da privatizuje Tesla Motors po ceni od 429 dolara za akciju i da je osigurao novac za taj potez. Regulatorno telo SEC ga je zbog toga kaznilo sa 20 miliona dolara, zbog manipulisanja cenom akcija. Prošle godine „tvitnuo“ je da su Tesla akcije suviše visoke. Odmah su pale za oko 10%, ali su u roku od nedelju dana skočile više nego ranije.

On „tvitoupravlja“ cenom kriptovaluta kao što je to nedavno uradio sa Dodgecoinom, vrednošću mreža Reddita ili Etsyja. U januaru je svoje pratioce pozvao da koriste mrežu Signal za slanje poruka. Suvišno je reći da joj je vrednost odmah skočila. Čini se da sve što dotakne pretvori u zlato. Pardon u kriptovalutu, jer je ona novo zlato. Čak i kada ulazi u komunikaciono riskantne situacije kao što je to bio „tvit“ o spasiocima dece u poplavama u Tajlandu, kada je jednog Britanca nazvao pedofilom i završio na sudu, njegov imidž u očima svojih obožavalaca i poverenje ništa ne može da naruši. Naprotiv.

Da li su električni automobili Tesla Motorsa toliko ubedljivi, ili nas vozi naša želja za njima?

TESLA MOTORS KUPIO BITKOINE

Početkom februara sve nas je zapanjila vest da je Tesla Motors kupio bitkoina u vrednosti 1,5 milijardi dolara. Bum! Tom prilikom, su najavili da će u skorijoj budućnosti svoje automobile prodavati i za ovu kriptovalutu, i tako postati prva automobilska kompanija koja je prihvata. Zamislite samo, cena jednog modela S je 1,5 bitkoina!

Vrednost bitkoina je katapultirana na preko 50.000 dolara. Sledbenicima Ilona Maska nije važno ni to što bitkoin koriste kriminalci, ljudi u sivoj zoni, što ne postoji regulativa, i ima mnogo prevara, a ne haju ni za to što je za rudarenje bitkoina potrebna ogromna količina električne energije ekvivalentna potrošnji jednog Japana. Ta energija najčešće nije čistog porekla, s obzirom da se „kopa“ u Kini koja struju proizvodi sagorevanjem fosilnog goriva, na Islandu, Nigeriji itd. Prljava energija je u potpunoj suprotnosti sa električnim „čistim“ automobilima. Nije im važno čak ni to da s obzirom da je bitkoin nastao 2009., niko ne zna kako će se ova „valuta“ ponašati u paničnim sitacijama tržišta, recesiji ili krizi, koja će se neminovno dogoditi. Krize smo, već imali 2008. 1989., pa 1929…  Znamo kako u tim situacijama reaguju zlato, akcije, obveznice, itd. Bitkoin krizu još nije doživeo. Mlad je.

Da podsetimo još je 1871. Karl Manger sa Bečkog univerziteta izašao s teorijom subjektivne vrednosti. To u realnosti znači da roba ili usluga na tržištu vredi onoliko koliko smo spremni da je platimo, bez obzira na realne troškove. A subjektivna vrednost, ona je zasnovana na poverenju. Upravo je poverenje ono koje će odrediti pad ili rast vrednosti. Sve dok bitkoin i Ilon Mask imaju svoju armiju vernika, oni su stabilni. Sve dok je ne izgube, ili se ne pojavi neka druga ikona. Oprezni kritičari i konzervativni ekonomisti, ove špekulantske akrobacije rado porede s prvim poznatim mehurom u istoriji – s manijom lukovica lala u 17. veku u Holandiji. Pojavila se posle ekonomske krize, i posle epidemije kuge 1736. i samo se odjednom, preko noći ugasila u maju 1737. Iza sebe je ostavila haos. Mnogi ugledni trgovci su propali, a poneki srećnik je vešto iskoristio momenat. 

GIGAFACTORY U NEMAČKOJ

Nemačka tradicionalna kultura i ljubav prema automobilima s motorima s unutrašnjim sagorevanjem krajem ove godine dobija prst u oko, koji je sama želela i platila. Tesla Motors otvara svoju GIGAFACTORY u mestašcu Grinhajde jugoistočno od Berlina. Ovo uspavano seoce od 9000 duša biće probuđeno poljupcem „know how“ iz Silicijumske doline, uz obilnu pomoć nemačkih subvencija koja se piše sa devet nula. Ilon je izabrao ovo mesto zbog blizine autobana, aerodroma, zato što će se specijalno za njega izgraditi nova infrastruktura, nova železnička stanica, zato što je zemljište za fabriku dobilo dozvolu za izgradnju davno, pre 20 godina za BMW,  koji se u međuvremenu predomislio. Zato što Tesla osvaja Evropu, pa je bolje imati nego nemati. 

Pre 6-7 godina na nekom koktelu na Sajmu automobila u Frankfurtu, što nam sada iz perspektive pandemije izgleda kao davni san, pojavio se i Ilon Mask. Ugledavši ga, pitali smo direktora VW-a šta misli „o liku“, da li je za njih opasan. Tom prilikom je ležerno kazao da nema brige. Momci iz „haj-teka“ umeju da programiraju, ali blage veze nemaju o inženjerskom pristupu, kao ni kako se prave pravi prelepi, dobri automobili. Tada je Tesla Motors na štandu izgledao kao da je sleteo spejs šatl, kompanija je vredela oko 23-4 milijarde dolara, četvrtinu vrednosti VW-a. Ah, kako su to bila naivna vremena. Danas Tesla vredi tri puta više nego BMW, Daimler i čitava VW grupa zajedno. I da, prošle godine EU je naplatila VW-u 121 milion evra kazne zbog toga što je flota putničkih automobila za 0,5 grama premašila dozvoljenu emisiju C02!

Da, jednog Teslu i dalje želimo u garaži, vrednosti jesu subjektivne, karte se mešaju brzinom koju samo „blokčejn“ može da prati, a možda ni on. Fascinantna je činjenica da je tradicionalne automobilske kompanije, koje su stvarane više od 100 godina, preskočio jedan Južnoafrikanac koji drsko ispunjava svoje i naše snove, žonglira, „tvituje“ i ume s pozajmljenim novcem. Njemu je jako lepo, on malo lansira rakete, malo kopa tunele, istražuje čipovanje ljudi, pa opet „tvićka“. Nameće nova pravila igre u industriji. U međuvremenu, sasvim sigurno „nišani“ nekog od tradicionalnih automobilskih proizvođača.

Nama ostaje da pratimo, ko može, i da zaključimo: procena resursa i situacije je ono što određuje da li će neko delo ostati uspeh ili neuspeh, a ne vredan rad, skromnost i štednja. Ne postoji više ono što su nas učili „ćuti i radi, uspeh će doći sam“. Sasvim su druga vremena. Ne samo u automobilskoj industriji, a naročito u njoj. 

@LidijaPiroski