Honda Prelude: automobil o kojem smo sanjali mi iz sedamdeset i neke

Kada se za malu sumu novca može kupiti fantastičan „old“ ili „jang“ tajmer, najčešće se radi o japanskim automobilima, a ovoga puta je u centru pažnje Honda Prelude, automobil koji je u slalomu bio brži od mnogih Ferrarija.

Ova japanska marka se još u svojim počecima orijentisala pre svega ka proizvodnji kompaktnih, okretnih automobila, poslovično zabavnim za vožnju, dok su se u SAD primera radi, u to vreme putevima kretali ogromni, tromi kruzeri. Prelude je na tržište stigao 1978. kao sportski kupe s dvoje vrata, zasnovan na Accordu, popularnoj kultnoj limuzini iz D segmenta. Hondin recept je bio sledeći: kreirati tehnički inovativna i pouzdana vozila, koja u isto vreme dobro izgledaju. „Japanski automobili su u prošlosti bili prilično skromni, ako kao reper uzmemo Toyote iz osamdesetih“, kaže Lars Hajneken iz Prelude kluba iz Štutgarta.

Prelude treće generacije (BA4), proizveden 1987., nameće se kao priuštiv klasik. Primerci iz dva prethodna izdanja su u međuvremenu postali rariteti. Pored toga, BA4 je bio tehnološki pionir, jer se radilo o prvom velikoserijskom automobilu koji je posedovao sistem upravljanja na sva četiri točka, bar opciono. Prilikom oštrih okretanja, primera radi, ili pri parkiranju, čisto mehanički 4WS sistem, koji funkcioniše u odnosu na ugao okreta upravljača, omogućava ekstremno mali radijus zaokreta. Pri višim brzinama, zadnji točkovi, koji se okreću u istom smeru kao i prednji, pružaju efekat stabilizacije vozila. „Ponekad imate osećaj kao da vozite po šinama“, objašnjava Hajneken.

Pored toga, servo upravljač je bio standardan, čiji je rad zavisio od brzine kretanja, tako da je bila pojačana asistencija u gradskim uslovima, dok je na auto-putu unapređena stabilnost tokom brže vožnje.

Postoje dve verzije motora, EX 2.0 s tri ventila po cilindru (12v) i bregastim vratilom u glavi motora (109 ks) i EX 2.0i-16 s četiri ventila po cilindru (16v) i dva bregasta vratila (137 ks). S masom od samo 1.150 kilograma, automobil je mogao da postigne maksimalnu brzinu od 204 km/h, dok je verzija s 16 ventila od 0 do 100 km/h ubrzavala za u to vreme sjajnih 8,7 sekundi.

Kao svojevrsnu anegdotu, autor ovih redova će evocirati sećanja na par Preludea koji su bili u vlasništvu njegovih drugara devedesetih godina prošlog veka, tačnije jednog konkretno. To je bilo vreme kada smo svi mi koji smo voleli automobile nešto radili na njima, od “friziranja” motora, preko spuštanja karoserije, modifikovanja menjača, usisa i izduva, ali i vizuelnih dorada. Uglavnom, naprasno, jedan od mojih tadašnjih drugara je prodao svoj Prelude. Na pitanje zašto je to uradio, dobio sam sledeći odgovor: “Morao sam da ga prodam jer bih se ubio. Taj auto jednostavno ne možeš da voziš normalno, gas mi privlači nogu kao magnet. Ubiću se negde.” Prelude je zaista bio takav, jednostavno je bio “gladan” aktivnog učešća vozača.

Luksuzna standardna oprema Honde Prelude je takođe bila impresivna. EX 2.0 je već bio opremljen kliznim staklenim krovom, sportskim sedištima presvučenim antilop kožom, obrtomerom, halogenim preklopnim farovima i drugim komponentama. EX 2.0i-16 je posedovao ABS, električne podizače i stereo sistem. Postojala su samo tri opciona dodatka: četvorostepeni automatski menjač i ABS (EX 2.0), kao i 4WS sistem upravljanja (EX 2.0 i EX 2.0i-16). Osnovna cena za snažniju verziju je iznosila 34.780 nemačkih maraka 1987. godine.

Prelude se posebno dobro prodavao u SAD ali je Honda uspela da plasira tek nešto manje od 30.000 BA4 samo u Nemačkoj. Godine 1992. pojavila se četvrta, vidno zaobljenija generacija Preludea (BB1). Uprkos proširenoj ponudi motora i sada elektronski kontrolisanom, ali značajno osetljivijem 4WS sistemu, novajlija nije uspeo da ponovi uspeh predaka.

Zašto od svih baš on?

Sedamdesete i osamdesete godine su bile doba kupea, a ta era je iznedrila imena poput VW Sciroccoa, Ford Caprija i Opel Mante. Japanska alternativa je dolazila u vidu Honde Prelude s neodoljivim farovima na preklop. „Sa svojom ekstremno ravnom haubom motora i klinastim dizajnom, ovaj automobil je bio veoma atraktivan“, kaže Lars Hajneken.

Ovaj četrdesetjednogodišnjak se zaljubio u japanski kupe još kao tinejdžer, kada je kupio polovni, metalik-srebrni Prelude, što je bio njegov prvi automobil nakon što je položio vozački ispit i dobio dozvolu. Tada je preko 100 konjskih snaga bilo i previše za vozača početnika. Mnogi vlasnici Preludea su modifikovali ogibljenje instalirajući sportsku opciju koja je karoseriju spuštala bliže tlu, što po Hajnekenu nije neophodno. Naime, na slalomskim testovima u SAD, okretni Prelude sa 4WS sistemom je pobedio brojne Ferrarijeve modele, kaže on.

Međutim, „egzotičan“ sistem upravljanja na sva četiri točka ipak zahteva malo prakse: prilikom parkiranja preporučuje se mala distanca u odnosu na zidove ili objekte sa strane, jer prilikom izlaska pomeraju se i zadnji točkovi, što znači i zadnji deo vozila, tako da su mnogi vozači Preludea znali nehotice da očešu svoje ljubimce.

Dostupnost

Korozija je značajno smanjila broj Hondi Prelude, pa tako i modela treće generacije. Međutim, i dalje se mogu pronaći primerci u odličnom stanju. Kao i u slučaju mnogih drugih klasika, i kod Hondinog kupea su najbolji oni koji su čuvani i održavani s pažnjom. Mahom su to slabiji modeli, s motorom s 12 ventila, često u kombinaciji s automatskim menjačem.

Snabdevanje rezervnim delovima

Neadekvatno održavanje može biti problematično za Prelude, jer izvor rezervnih delova nije idealan. Ono što Honda još uvek ima na lageru je prilično skupo. Treći dobavljači su alternativa za uobičajene potrošne delove. Koriste se samo limene komponente, dok stvari postaju zaista komplikovane prilikom zamene elemenata enterijera i tapacirunga.

Cena rezervnih delova (primer u Nemačkoj)

• Set prednjih kočnih diskova: oko 60 evra
• Novi razvodni remen s ugradnjom: od 500 evra
• Vrata: polovna oko 100 evra
• Farovi: polovni oko 60 evra

Boljke

Korozija je neprijatelj broj jedan Honde Prelude. Lukovi točkova su obično prvi na udaru a zatim rđa počinje polako da se širi dalje, pa čak i u unutrašnjost. Nije retkost da pri proveri majstor odvijačem prođe od razdrobljenog podvozja do sedišta. Ulazak vode u prtljažnik preko zadnjih svetala je takođe tipična boljka, zbog propalog zaptivanja. Poznata Hondina „bolest“ je kvar starter releja pumpe goriva. Kada do toga dođe, motor neće da startuje kada je toplo. Motori se naravno smatraju veoma robusnim i redovno prelaze veliku kilometražu. Redovna promena zupčastog remena je imperativ.

Cena

Honda Prelude se može pronaći za samo 3.000 evra, uz važeću HU nalepnicu (generalna inspekcija) i često i „H“ („historisch) tablicu. Primerci koji su kod prvog vlasnika, dostupni su za oko 5.000 evra.

Pavle Barta