Gde to boca vina košta kao stan u Beogradu?

Iako su nam prva asocijacija na dobra vina Italija i Francuska, u potrazi za jednom od svetskih prestonica vina, ne moramo da idemo daleko – dovoljno je posetiti Mađarsku koja ima čak 22 razvijene vinske regije.

Regija Tokaj je prva zatvorena vinska regija na svetu (registrovana daleke 1737. godine), ali od 2019. se može pohvaliti da je dom verovatno najskupljeg vina na svetu. Naime, jedna boca vina Royal Tokaji Essencia košta neverovatnih 35.000 evra, iliti, koliko i garsonjera u Beogradu.

Ukoliko se pitate šta je toliko posebno kod ovog vina, odgovor je – sve. Pre svega, potiče iz regije poznate po vinima koja su se služila na dvorovima Petra Velikog i Luja XIV i zadovoljavala zahtevan ukus velikog Betovena. Zatim, 2008. godina (iz koje je grožđe od kog se pravi ovo vino) bila je posebno pogodna za vinarstvo. Dugo suvo leto, praćeno „miholjskim“ tokom septembra i oktobra, učinilo je da inače kvalitetno Aszu grožđe postane još bolje.

Inače, Tokajac ili tokajsko vino Aszú Luj XV nazvao je „Vinom kraljeva, kraljem vina”. Fermentacija Royal Tokaji Essenciae traje između šest i osam godina, a svako zrno od dvesta kilograma grožđa, koliko je potrebno za bocu ovog vina, ubrano je ručno. Na kraju, kompleksnost procesa čini samo pola cene, a druga polovina je činjenica da na celom svetu postoji nešto manje od 3000 flaša Royal Tokaji Essenciae. I oni „plićeg džepa“, mogu da priušte ovo vino. Za „samo“ 120 evra, moguće je kupiti jednu kašiku ovog napitka! A ako baš hoćete kraljevski užitak u kraljevskom ambijentu, u Four Seasons Gresham Palace hotelu u Budimpešti, u čijem se novootvorenom baru Múzsa (Muža) nalazi  najdragocenija a la carte kolekcija Aszu Tokajca na svetu, bocu ovog vina možete platiti i neverovatnih 80 000 evra. 

Zbog svog značaja, Unseko je 2002. proglasio celu vinsku regiju Tokaj za svetsku kulturnu baštinu. Ovaj kraj i dalje nosi jedinstvene odlike kulturne tradicije i svedoči o vekovima vinogradarstva koje se tu razvijalo i pružalo čovečanstvu uzbudljiva bela vina. Jedno od najupečatljivijih svedočanstava su i takozvane „hobitske kućice“, koje se nalaze u selu Hercegkut, a koje, u stvari, kriju jedinstveni sistem vinskih podruma.

Nemci iz Švabije, koji su se naselili u ovom delu Mađarske u XVIII veku, podigli su na brdu Gomboš vinske podrume. „Podići“ je malo jaka reč, jer su podrumi ukopani u zemlju, a iz brda vire samo trouglasti kameni ulazi, podsećajući neodoljivo na Tolkinov Okrug u kom žive hobiti. Možda ni u jednu od tih kućica ne svraćaju čarobnjaci da obične hobite pretvore u heroje, ali u njima se dešava najlepša vinska bajka koja grožđe pretvara u napitak kom nema ničeg ravnog na svetu. Naime, u tim podrumima, kao i pre 250 godina, stoje burići u kojima se čeka da vino dovoljno fermentira kako bi postiglo pravi ukus. Ukus čija cena nekada prevaziđe i cenu stana.

Izvor: Nacionalna turistička agencija Mađarske