Da li Italija ima pravo na delimično izuzeće od zabrane prodaje automobila sa SUS motorima?

Jedan od osnovnih instikata koje posedujemo je onaj za preživljavanjem. Čovek se tokom svog postojanja oduvek trudio da eliminiše pretnje po sopstveni opstanak.

U našem slučaju, to trenutno podrazumeva i odricanje od voljenih V8 motora, glasnog izduva i „zviždećih“ turbopunjača. Svi smo svesni činjenice da motori s unutrašnjim sagorevanjem polako odlaze u istoriju, a EU je ove godine izdala predlog o zabrani prodaje konvencionalnih vozila do 2035. Međutim, neki ne žele da se to odnosi na njih.

Nolan Sajks iz Donut Media dao je svoje mišljenje u vezi s predlogom Evropske unija i činjenicom da italijanski proizvođači automobila još uvek nisu spremni za takve promene.

Po predlogu iz jula 2021., proizvođači automobila treba da „skrešu“ emisiju CO₂ koju proizvode njihova vozila za 55 odsto do 2030. godine, u odnosu na nivo iz 2021., odnosno za 100 odsto do 2035. Ako predlog prođe, to ujedno znači da automobilske kompanije neće moći da prodaju dizel i benzinski pogonjena vozila u 27 zemlje.

Naravno, predlog pozdravljaju ekološki aktivisti i političari u Evropi, ali to ne znači da su svi srećni zbog toga.

Zašto je ovaj predlog tako važan za EU? Po Sajksu, predložena regulativa je deo ambicioznog plana Evropske unije u borbi protiv klimatskih promena. Evropska komisija je razvila „2030 Climate Change Target Plan“, vezan za redukovanje ukupnog ugljeničnog otiska na Starom kontinentu za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990.

Deo plana je sadnja tri milijarde stabala širom Evrope i povećanje proizvodnje obnovljive energije za 45 odsto. U sve su takođe uključeni planovi za olakšavanje prodaje električnih vozila.

Reakcije su u najmanju ruku mešovite. Neki evropski proizvođači automobila su spremni da uđu u ovu igru, kao što su Volkswagen, Stellantis i Ford. Međutim, Evropsko udruženje proizvođača automobila krenulo je u borbu za motore s unutrašnjim sagorevanjem.

Otpor ove automobilske lobi grupe, nagovestio je odgovor italijanske vlade. Naime, Italija se na ovom planu ističe iz prostog razloga što je matična zemlja „benzina žednih“ superautomobila, koji nose potpis marki poput Ferrarija, Lamborghinija, Maseratija, Paganija… Po njima, obustavljanje proizvodnje superautomobila već 2030. godine, bio bi odraz lošeg ukusa. Za početak, oni proizvode male serije vozila svake godine, tako da modifikacija proizvodnih linija za sklapanje električnih automobila nema finansijskog smisla. Da li su ovi argumenti validni?

Italija je, preko novog ministra za ekološku tranziciju, Roberta Ćingolanija, dospela na naslovne strane, kada je on izjavio da je Italija u pregovorima da zaštiti Lamborghini i Ferrari od zabrane najavljene za 2035. Njegovi argumenti se svode na to da Ferrari i Lamborghini zajednički proizvode oko 16.000 automobila godišnje, što je tek mali deo u poređenju s milionima vozila koja se prodaju svake godine.

Mada sve ovo ima smisla, postoji jedna izostavljena varijabla, možda upravo ona koja bi mogla da znači da ova odluka nije objektivna. Roberto Ćingolano je radio za Ferrari i bio je član odbora direktora. Kada je ušao u vladu, morao je da se odrekne učešća u odboru, a pre posla u Ferrariju, radio je u jednom italijanskom proizvođaču oružja.

Pored toga, ne može se reći da je posebno popularan u Italiji. Svojevremeno je bio na udaru ekoloških aktivista, posebno zbog podrške prirodnom gasu.

Iza zavese, nije jasno da li je to bila nezavisna odluka italijanske vlade da se suprotstavi zabrani SUS motora ili rezultat lobiranja automobilskih kompanija. Sajks smatra da Ćingolani klimatske promene vidi kao problem koji je rešiv, a da se i dalje u životu održava italijanska tradicija proizvodnje V8 i V12 motora.

Zabrana motora s unutrašnjim sagorevanjem i ukidanje superautomobila onakvih kakve smo ih poznavali do sada, još uvek je u formi predloga, a moglo bi da prođe i do dve godine dok se o tome ne glasa. Ako se predlog usvoji, proizvođači automobila u EU imaće još deceniju da ukinu proizvodnju superautomobila. Imajući to na umu, Sajks smatra da još uvek nema potrebe za njihovim „sahranjivanjem“.

On je takođe istakao jedno osetljivo pitanje, a to je da li je pošteno da neko bude privilegovan u smislu zagađivanja? Pisali smo i ranije o tome da se na bogate odnosi mnogo veća stopa zagađenja nego na ostale.

Kao što smo naveli na početku, ljudi imaju izražen instinkt za opstanak, tako da će u jednom trenutku automobili sa SUS  motorima morati da odu u prošlost. Jedino se nadamo da neće biti prekasno kada budemo došli do te odluke.

Vrele Gume