Da li će „inteligentni“ putevi pomoći autonomnim vozilima da brže stupe na scenu?

Trka u razvoju autonomnih vozila je sporija nego što se prognoziralo, ali bi mogla da ubrza tempo.

Razočarane ograničenim napretkom tehnologije, kompanije preusmeravaju pažnju sa samovozećih vozila na puteve kojima će se oni voziti. Cilj je ubrzati vreme potrebno za izlazak autonomnih vozila na tržište, i to dramatično.

Jedan od najambiciozniih primera novog fokusa je Mičigen, gde Ford i General Motors imaju svoja sedišta. Upravo ovde su savezna država Mičigen i Cavnue startap firma u oblasti infrastrukture, koju  poseduje Googleova matična kompanija Alphabet, prošle godine objavili partnerstvo u cilju izgradnje prvih puteva velikog obima za autonomna vozila.

Projekat počiva na 40 milja između Detroita i En Arbora. Pretpostavka je da će autonomna vozila uz pomoć odgovarajuće infrastrukture prevazići još uvek nerešene probleme vezane za postojeću tehnologiju. „Radije nego da čekamo na ono što Društvo automobilskih inženjera naziva autonomijom nivoa 5“, kažu u Cavnueu, „možemo da oslobodimo energiju i obećamo napredak u u okviru postojećih tehnologija u smislu kratkoročnih prednosti  kroz koridore za digitalno povezana autonomna vozila.“

Kolin Kasl, programski menadžer inteligentnih sistema prevoza pri Departmanu transporta u Mičigenu, takođe je pun elana po tom pitanju. On je u jednom podkastu rekao da se nada da će videti put od Detroita do En Arbora, „u potpunosti implementiran, opremljen svim potrebnim servisima“, za pet godina.

Poređenja radi, većina eksperata predviđa da će biti potrebne decenije da se u potpunosti razviju potpuno nezavisna autonomna vozila, koja se putevima mogu kretati bez ljudske asistencije – drugim rečima nivoa 5 autonomne vožnje.

U sopstvenoj voznoj traci

Dakle, kako će mičigenski put ubrzati razvoj autonomnih vozila? Kratak odgovor bi bio – tako što bi trenutno poboljšao bezbednost.

Ovaj projekat je trenutno u dvogodišnjoj savetodavnoj fazi radi potpunog utvrđivanja detalja pre nego što izgradnja započne 2023. To znači da precizna tehnologija koja će da se koristi tek treba da bude potvrđena. Međutim, Kasl je sugerisao da bi ovo moglo da uključi specijalnu signalizaciju, koja bi omogućila preciznije pronalaženje i detektovanje puta i „pametnih“ raskrsnica.

„Postoje stvari koje možete uraditi u okviru infrastrukture, poput boljeg označavanja voznih traka i potencijalnog mašinskog očitavanja signalizacije. Saznali smo dosta o stvarima u okviru naše digitalne infrastrukture i kako njeno mapiranje i omogućavanje povezivanja u cilju signalizovanja raskrsnice, mogu omogućiti ovim tehnologijama sigurniji rad“, rekao je on.

„Ako spojite sve ove atribute u jedan koridor između, primera radi, Detroita i En Arbora, autonomna vozila zaista mogu biti optimizovana. Ona mogu operisati na bezbedan i efikasan način.“

Drugi benefit mičigenskog projekta je da on odvaja autonomna vozila od vozača, što bi trebalo dodatno da unapredi bezbednost putnika.

Aktuelna tehnologija autonomnih automobila se dobro ponaša u mnogim situacijama, kaže Endrju Moris, profesor na Lofborou univerzitetu, ali „način na koji oni imaju interakciju s vozačima je pomalo zabrinjavajuća“. Autonomna vozila imaju problem s prepoznavanjem osoba, što može da rezultira fatalnim incidentima.

Štaviše, čak i kada savršeno poštuju saobraćajnu regulativu, autonomni automobili i dalje imaju tendenciju da učestvuju u nezgodama s automobilima kojima upravlja čovek. Zaista, to striktno praćenje pravila često može da predstavlja problem.

„Ako se svetlo na semaforu promeni iz zelene u žutu, ljudi će proći pravo kroz raskrsnicu“, kaže Moris. „Međutim, autonomno vozilo će naglo usporiti, rizikujući na taj način sudar. Postoji mnogo implicitnih kodova za puteve koje koristimo kao ljudske vozače, koje autonomni automobili neće razumeti.“

Jednostavna povezanost

Fizička infrastruktura je ključan deo projekta u Mičigenu, ali digitalna infrastruktura, kao što je 5G mreža i razvoj takozvanih pametnih gradova, takođe je nešto na šta će se staviti akcenat.

Ove godine, jedno od prvih čvorišta u vidu „pametnog grada“ će biti kreirano. Future Mobility Campus Ireland (FMCI), sarađivaće s Jaguar Land Roverom  i drugim globalnim tehnološkim kompanijama u cilju razvoja ove instalacije. Lociran u Šenon slobodnoj zoni blizu Limerika u Irskoj, ovaj projekat će poslovni park transformisati u pametni grad.

Opremljene senzorima, sistemima lociranja, „pametnim“ raskrsnicama i digitalno povezanim putevima, čvorište s putevima ukupno dugačkim osam milja (13 kilometara) će eksploatisati flotu autonomnih Jaguar I-Pace elektromobila radi istraživanja na koji način samovozeći automobili mogu deliti puteve s regularnim vozilima, pešacima i biciklistima. Šef FMCI-a, Rasel Vikers, rekao je da će se fokusirati na „digitalnu povezanost infrastrukture pre nego svega ostalog“, posebno na 5G mrežu.

Zašto 5G? Razlog je taj što je 100 puta brža od 4G, s nultom latencijom (vreme potrebno da uređaj pošalje zahtev serveru i dobije odgovor). Vikers je takođe rekao: „Kada koristite ’streaming’ na telefonu u 4G ili 5G za gledanje videa, većina ljudi neće primetiti da je Netflixov sadržaj počeo pola sekunde ranije.“ Međutim, odstupanja kod autonomnih vozila su mnogo finija, kašnjenje od pola sekunde može za posledicu imati sudar.

Testiranje 5G konektivnosti u Irskoj će takođe povezati vozila na pametne semafore i raskrsnice, da bi se poboljšalo da saobraćaj teče bez zastoja i omogući autonomnim automobilima da obaveštavaju jedni druge o promenama vezanim za uslove na putu.

Da li postoje prepreke na putu?

Postoje problemi s premeštanjem fokusa na infrastrukturu. Na primer, prostor će verovatno predstavljati problem projektima koji uključuju fizičke promene.

Moris je rekao: „Obezbeđivanje specijalizovanih voznih traka je već sada dovoljno teško s biciklističkim stazama. U brojnim gradovima, postoje posebne situacije gde imate biciklističku stazu 100 metara, a zatim ona nestaje. Isto će se dešavati i za vozne trake predviđene za autonomna vozila, a u gradovima gde imate relativno usku latenciju za biranje traka, biće veoma teško pronaći odgovarajući prostor.“

Da li će takve infrastrukturalne promene biti prihvatljive s aspekta troškova, još je jedna prepreka za predloge za ubrzavanje razvoja autonomnih vozila. Džonatan Vajner, suosnivač Cavnuea, nedavno je procenio da bi troškovi mogli da se svedu na 10 miliona dolara po milji (1,6 kilometara), a možda i znatno više, da bi se putevi revidirali za potrebe autonomnih vozila, što neizbežno izaziva pitanja vezane za troškove.

Tu je i pretnja od sajber napada, kojima bi autonomni automobili bili posebno izloženi u okviru međusobno povezane mreže. To predstavlja pretnju za korisnike. Vladama i kompanijama će biti potrebno da ponovo uvere javnost do koje mere se uznapredovalo po tom pitanju. Zenzic, neprofitna organizacija, nedavno je dobila 1,2 miliona funti za sedam projekata vezanih za sajber bezbednost u Velikoj Britaniji.

Uprkos otvorenim pitanjima, sveukupni osećaj u industriji o potencijalu infrastrukture pogodne za autonomna vozila je pozitivan. Mičigenski put je tek u početnoj dvogodišnjoj savetodavnoj fazi, ali već je privukao interesovanje velikih igrača. Waymo koji je u vlasništvu Googlea, Ford i GM, savetnici su u okviru ovog projekta. FMCI navodi nekoliko globalnih tehnoloških firmi, uključujući Cisco, Seagate i Renovo, kao partnere koji pomažu u razvoju instalacije s JLR-om.

Sve ovo šalje jasan signal do koje mere je automobilski svet ozbiljan u preduzimanju ovakvih poduhvata. Sledećih par godina će odrediti da li će i javnost deliti taj optimizam.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

Izvor: AUTOCAR