BMW uvodi AI. A ko će sada Balkancu da kaže: „To je Nemac konstruisao“?

BMW želi manje menadžmenta, više veštačke inteligencije i brži razvoj automobila. Ali šta se događa sa mitom o nemačkom inženjerstvu na kojem je decenijama građen imidž marke?

BMW želi manje menadžmenta, više veštačke inteligencije i brže donošenje odluka. Prvi čovek BMW-a, Milan Nedeljković istovremeno otvara pitanje nemačke 35-časovne radne nedelje. Poslovna logika je jasna. Ali šta onda ostaje od mita koji je decenijama prodavao nemačke automobile gotovo bez ikakvog dodatnog objašnjenja?

Postojala je jedna rečenica kojom se na Balkanu decenijama završavala gotovo svaka rasprava o automobilima:

„To je Nemac konstruisao.“

Posle toga nije ostajalo mnogo prostora za argumente.

Francuz može da bude udobniji. Italijan lepši. Japanac pouzdaniji. Ali Nemac je – Nemac

A BMW je dugo bio gotovo koncentrat te naše vere u nemačkog inženjera, preciznost, mehaniku i ideju da je neko tamo u Minhenu sve izračunao, proverio i još jednom izmerio pre nego što je automobil pustio na put.

U međuvremenu se svet promenio. I BMW sa njim.

Prvo Kina, sada AI

BMW je poslednjih godina, posebno kroz dizajn pojedinih modela, sve otvorenije gledao prema kineskom tržištu.

Ogromni bubrezi, sve više ekrana, svetlosnih efekata i estetika koja nije uvek izazivala oduševljenje tradicionalne evropske publike nisu nastali baš slučajno. Kina je bila prevelika i previše važna da bi se ukus tamošnjih kupaca ignorisao.

Ironija je u tome što je upravo na kineskom tržištu BMW danas pod sve većim pritiskom domaćih proizvođača.

I sada stiže sledeća faza.

BMW planira da do sredine 2027. smanji broj organizacionih jedinica i pripadajućih menadžerskih funkcija za oko 20 odsto, uz mnogo intenzivniju primenu veštačke inteligencije.

AI bi trebalo da ubrza razvoj, proizvodnju i procese odlučivanja.

Predsednik Uprave BMW-a Milan Nedeljković istovremeno je otvorio još jednu, za nemačku industriju prilično osetljivu temu – 35-časovnu radnu nedelju.

Poruka je, zapravo, vrlo jednostavna:

Treba nam brzina. I teško je osporiti takvu logiku.

Kineski konkurenti više ne čekaju da evropska automobilska industrija završi sastanak, napravi sledeću prezentaciju, formira radnu grupu i zakaže novi sastanak o zaključcima sa prethodnog sastanka.

Dok Evropa analizira, Kina izbacuje novi model.

Kada nemačka preciznost postane prespora

Postoji ipak nešto gotovo simbolično u tome da BMW, jedan od proizvođača koji je decenijama prodavao ideju nemačke inženjerske superiornosti, odgovor na današnje probleme traži upravo u onome po čemu su kineske kompanije postale opasne, brzini razvoja, kraćoj hijerarhiji i tehnologiji.

Uz dodatak veštačke inteligencije.

Više nije dovoljno napraviti odličan automobil. Treba ga napraviti brzo. A upravo tu tradicionalni evropski sistem sve češće zapinje.

Velike kompanije tokom decenija nisu dobile samo više zaposlenih. Dobile su više nivoa upravljanja, više procedura, više sastanaka, više potpisa i više ljudi čiji je posao da objašnjavaju drugim ljudima zašto nešto još nije urađeno.

Ako AI deo toga može da preseče, BMW ima sasvim racionalan razlog da ga koristi.

Ali onda dolazimo do mnogo važnijeg balkanskog problema.

Kako ćemo mi sada da objasnimo BMW?

Na tržištu na kojem automobil star sedam godina, tek uvezen iz Nemačke, sasvim ozbiljno nazivamo „novim“, a još nismo do kraja svarili ni električni pogon.

I dalje raspravljamo koliko traje baterija, šta se događa zimi, gde ćemo da punimo automobil i da li je dizel ipak jedini „pravi motor“.

BMW je već otišao nekoliko stanica dalje. Sada ne menjamo samo motor. Menjamo i način na koji automobil nastaje

Možda će AI zaista pomoći BMW-u da pravi bolje automobile. Možda će ubrzati razvoj, otkriti greške ranije, skratiti beskrajne korporativne procedure i ukloniti deo birokratije zbog koje evropski proizvođači sve teže prate tempo kineskih rivala.

Sve to ima smisla. Ali ostaje jedan ozbiljan problem.

Ko će Balkancu prodati BMW ako više ne može da mu kaže da je iza njega sedeo nemački inženjer, sa lenjirom, diplomom iz Minhena i izrazom lica čoveka koji nikada ništa nije prepustio slučaju?

Jer „to je Nemac konstruisao“ kod nas nikada nije bila tehnička specifikacija.

Nije bilo važno ni ko ga je stvarno konstruisao. To je bila potvrda kvaliteta. Pečat. Argument posle kojeg se rasprava završava. Skoro religija.

A sada zamislite razgovor na parkingu:

„Kakav je novi BMW? Odličan. Razvoj su ubrzali uz pomoć veštačke inteligencije„.

Tišina.

Nismo baš sigurni da će rečenica „to je AI izračunao“ na Balkanu imati isti prodajni potencijal.

Ali možda je upravo to najbolji dokaz koliko se automobilska industrija promenila.

BMW više nema luksuz da živi samo od reputacije nemačkog inženjera.

Danas BMW mora da bude i nemački precizan, i kineski brz. A to je našem čoveku  mnogo teže progutati nego činjenicu da AI konstruiše automobil.

Lidija Piroški