Nekome rat, nekome brat

Analiza: uticaj rata i Ukrajini i sankcija nametnutih Rusiji na evropsku automobilsku industriju

Dok nesmanjenom žestinom bukti rat između Ukrajine i Rusije, ekonomske sankcije uvedene Rusiji ponovo nas vraćaju na teme koliko smo bliže ili dalje stabilizaciji tržišta automobila u Evropi nakon Kovida.

Neupitno je, osim obustave prodaje u Rusiji, automobilski sektor će neminovno osetiti sva dešavanja na polju lanca snabdevanja i obezbeđivanja strateških sirovina za proizvodnju vozila. Međutim, nije sve crno belo kako se na prvi pogled čini. Poenta je u nijansama…

Najpre, primećujemo da iznenađujuće, u redovima proizvođača, nema očekivanog uzbuđenja a kamoli panike. Razlog može biti jednostavan!

Privremena amputacija ruskog tržišta (obustava isporuke vozila Rusiji), apsurdno zvuči, prilično relaksira trenutnu situaciju u pogledu ponude i potražnje vozila.

Kako sada stvari stoje, budući da celo svetsko tržište “kuburi” sa dovoljnim količinama novih vozila, jer je zbog Covid-19 još uvek proizvodnja manja od potražnje, količine vozila namenjenih Rusiji vrlo lako će se plasirati na tržište Evrope pre svega.

Tokom 2021. Rusko tržište je progutalo oko 1.6 miliona novih vozila, od čega je oko milion iz uvoza. Računajući sa time, proizvođači su prilično opušteni bar što se tiče trenutnih računica, jer tržište i bez Rusije postoji.

Sankcije Rusiji će povećati kvote raspoloživih vozila za evropsko tržište što će posebno osetiti oni na kraju lanca, poput Srbije i to pretežno u premijum segmentu

Ukoliko prekid lanca snabdevanja repro materijalima poput paladijuma za katalizatore ili neona potrebnog za proizvodnju čipova ne potraje duže od par meseci, i posledice nedostataka tih repromaterijala za svetsku automobilsku industriju će biti realatizovane.

Da podsetimo, Rusija u globalnim razmerama isporučuje oko 40% paladijuma i 50% gasa neona i na duže staze to može predstavljati problem proizvođačima automobila. Uz to treba dodati da je Rusija glavni svetski proizvođač bakra i nikla, potrebnih za provodnike i baterije.

Po principu “nekome rat, nekome brat”, za očekivati je da ključne ruske sirovine vrlo brzo budu izuzete iz paketa sankcija kao što je to slučaj sa energetskim sektorom (nafta i gas) koji slobodno trguje sa Rusijom.

Ovaj manevar će obezbediti dovoljne količine sirovina za repromaterijale ali po znatno višim (špekulantskim) cenama, što će na kraju prouzrokovati dalji rast cena automobila i rezervnih delova.

U celu priču se uključuju i resursi Ukrajine, koja je “kapa” IT sektora u Evropi čime delom pokrivaju i automobilski sektor dok su istovremeno i najveći proizvođači kablovskih automobilskih sistema. Suštinski ni to nije previše zabrinjavajuće jer je IT kao voda i nađe svoj put.

Obustava proizvodnje setova automobilskih kablova u Ukrajini će se takođe brzo supstituisati kapacitetima u okruženju pa i u Srbiji koja je lider u toj oblasti

Trenutno automobilsku industriju Evrope možda najviše zabrinjava činjenica da je Rusija obustavila prelete svih aviona preko svoje teritorije pa i kargo linija. Ukoliko to isto učine sa železničkim i kamionskim saobraćajem, može se očekivati da će ionako od Covid-19 rovite linije snabdevanja iz Kine biti još više poremećene, te da se dodatno optereti već debelo prenapregnuti brodski saobraćaj.

Svemu treba dodati da Evropa neće brzo i jeftino naći zamenu za rusku naftu i gas, što znači da nas očekuje dalji rast cena goriva koje ide na ruku razvoju tržišta električnih automobila. Posebno će ova situacija prijati Tesli, VW i Hyndaiju koji velikim koracima napreduju u EV sektoru.

Rastuća nesigurnost i ogromne investicije potrebne za  razvoj električnih vozila najavljuju da će vrlo brzo automobilska industrija doživeti novo veliko grupisanje, poput Stelantisa koji ovu krizu neće ni osetiti.

Trenutno, bar po prostoj računici, najveći gubitnik je onaj ko se najviše oslonio na Rusiju. Za Renault, Rusija je drugo najveće tržište a ima i većinsku kontrolu nad Autovaz-om. Rusija zbog svega čini 12% prihoda Renault grupacije, oko 5,5 milijardi dolara uz prosečnu dobit od 340 miliona dolara.

Zanimljivo je takođe, da Renault najveći gubitnik još uvek tihuje po ovom pitanju, bez bilo kakvog javnog saopštenja.

Sve u svemu, svaki rat je jedna velika igra u kojoj najpre strada istina i nedužni ljudi.

Nakon svega, veliki kapital će biti još veći i bogatiji!  Sumnje nema.

Tekst: Lidija Piroški