AktuelnoEco GreenOnline plus

Znaci koji nam ukazuju da je globalno zagrevanje u toku

798Pregleda

Biće neophodne kapitalne promene na globalnom nivou da bi se ublažile klimatske promene.

 

Količina gasova koji izazivaju efekat staklene bašte i emituju se u atmosferu planete Zemlje, dostigla je do te mere visok nivo, da će biti neophodne drastične promene širom sveta da bi se ublažio uticaj na klimatske promene, kažu naučnici.

 

Gasovi s efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida, koji zarobljavaju temperaturu izazvanu Sunčevim zračenjem, „najznačajniji su izazivač klimatskih promena od sredine 20. veka“, kaže Američka agencija za zaštitu životne sredine (EPA).

 

Da bismo ilustrovali tempo promena, u pomoć ćemo pozvati indeks gasova staklene bašte Nacionalne administracije za okeanografiju i atmosferu, koji meri uticaj gasova na klimu, ukazujući da je trebalo približno 240 godina da se s 0 pređe na 1, na osnovu referentne vrednosti iz 1990. Za nepune tri decenije, indeks ukazuje na povećanje od 43 odsto iznad osnovnog nivoa.

 

„Klimatske promene trenutno pogađaju sve zemlje na svim kontinentima. One remete ekonomsku situaciju u brojnim zemljama i utiču na život, što skupo košta ljude, zajednice i države, dok će to u budućnosti biti još izraženije“, kažu u Ujedinjenim nacijama. „Vremenski obrasci se menjaju, nivo mora raste, vremenske nepogode postaju sve ekstremnije, a nivo emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte je viši nego ikada ranije u istoriji.“

 

Pred nama su glavni faktori koji po naučnicima utiču na klimatske promene:

 

Crpljenje fosilnih goriva

 

Ovo je jedan od glavnih problema, kaže Elizabet Jempjer, izvršna direktorka UPROSE-a, organizacije sa sedištem u Njujorku, koja promoviše održivost, a ujedno je kopredsedavajuća u  Climate Justice Alliance mreži.

 

„Mi doslovno idemo sve dublje i vadimo fosilna goriva dok u isto vreme nauka kaže da moramo da se zaustavimo“, kaže Jempjer.

 

Ne može se nastaviti praksa sa sagorevanjem fosilnih goriva po trenutnoj stopi „ako želimo da stabilizujemo klimu“, kaže Lindzi Alen, izvršna direktorka neprofitne Rainforest Action Network mreže. „Pod hitno treba da zaustavimo širenje obima vađenja uglja, nafte i gasa.“

 

Sagorevanje fosilnih goriva emituje ogromne količine ugljen-dioksida, dok njihovo crpljenje oslobađa metan. Količina oba ova gasa je atmosferi veća nego što je to bio slučaj u poslednjih 800.000 godina, kaže EPA.

 

Količina azot-oksida, trećeg kapitalnog gasa  s efektom staklene bašte, koji takođe nastaje sagorevanjem fosilnih goriva, porasla je za 20 odsto od početka Industrijske revolucije, uz najveću stopu rasta u poslednjih 22.000 godina.

Transport

 

Transportni sektor je 2017. imao učešće od 29 odsto kada je reč o emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kažu podaci EPA-e.

 

Ova emisija se prvenstveno odnosi na gorivo koje sagorevaju automobili, kamioni, brodovi, vozovi i avioni, a više od 90 odsto goriva potrošenog na transport je bazirano na nafti.

 

Na transport se na globalnom planu odnosi gotovo 20 odsto ukupne emisije, kaže Džejson Smerdon, klimatolog iz Lamont Doherty Earth opservatorije Kolumbija univerziteta.

 

Elektrifikacija transporta, koja uključuje električne automobile, jedna je od solucija kada je reč o transformaciji ovog sektora, kaže Smerdon, kao i razvoj vodoničnih gorivnih ćelija i poboljšanje skladišnih kapaciteta baterija.

 

„Mi smo u dosegu onoga što treba da se uradi da bi ciljevi bili ostvareni“, rekao je on.

 

Proizvodnja električne energije

 

Na električnu energiju se 2017. odnosilo više od 27 odsto emisije gasova s efektom staklene bašte u SAD, dok se na emisiju iz domaćinstava i poslovnih objekata, prvenstveno prouzrokovanu sagorevanjem fosilnih goriva za grejanje, odnosi dodatnih 11,6 odsto po podacima EPA-e.

 

Gotovo 63 odsto električne energije u SAD dolazi iz sagorevanja fosilnih goriva, tačnije uglja i prirodnog gasa. Na globalnom planu, više od 40 odsto emisije vezano je za proizvodnju električne energije i grejanje, kaže Smerdon.

 

Energetski sektor predstavlja oblast u kojoj je najlakši prelazak na obnovljive izvore energije, koji nisu zasnovani na ugljeniku i koji su najjeftiniji oblik energije, zaključio je Smerdon.

 

Mada je u toku prilično brza tranzicija ka energiji dobijenoj iz vetra i Sunca, motivisana od strane ekonomije, pitanje je da li je ona dovoljno brza da redukuje ukupnu emisiju štetnih gasova. Po Smerdonu, taj proces mora da se ubrza.

 

Industrija

 

Svi industrijski sektori doprinose emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. U SAD, na industriju se odnosilo 22 odsto emisije u 2017.

 

Direktna emisija u ovom sektoru dolazi iz sagorevanja goriva ili hemijskih reakcija, kaže EPA, dok je indirektna emisija prouzrokovana energijom neophodnom za funkcionisanje fabrika, koja se takođe dobija iz sagorevanja fosilnih goriva.

 

Upozoravajući signali o klimatskim promenama

 

Postoje i oni koji klimatsku krizu doživljavaju kao nešto što je još daleko, kao i oni koji u potpunosti negiraju promene. Međutim, od presudnog je značaja shvatiti da se negativne uticaji već dešavaju.

 

Zemlja se zagreva

 

Temperatura na planeti se već povećala, kaže Smerdon. Kako temperatura na površini raste, količina leda i snega se smanjuje. Ujedno, povećava se broj i intenzitet toplotnih talasa.

 

S povećanjem generisanja energije u okviru planetarnih sistema, dolazi i do povećanja kapaciteta zadržavanja vlage u atmosferi, što dovodi do intenzivnijih pljuskova, snažnijih uragana  i kišnih perioda bez presedana.

 

„Događaji koji su se dešavali jednom u hiljadu godina, sada se dešavaju svakih par godina“, rekao je Smerdon. „Temperature rastu, obrasci snežnih i kišnih padavina se menjaju, a ekstremnije nepogode poput oluja i toplotnih talasa su sve frekventnije“, saopštila je EPA na svojoj internet stranici. „Mnoge od promena koje se detaljno prate, povezane su s rastućim nivoom ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte u našoj atmosferi, prouzrokovanih ljudskim aktivnostima.“

 

Prašume zahvataju požari bez presedana

 

Decenijama su farmeri u Brazilu palili šume da bi raskrčili zemlju, ali ovu zemlju sada zahvataju takve suše, koje uzrokuju požare koji su intenzivniji, traju duže i brže se šire, kaže Alenova.

 

To ne samo što izaziva ogromnu emisiju ugljen-dioksida i uništavanje izvora pijaće vode, već uništava biološki diverzitet.

 

Milion vrsta u opasnosti od izumiranja

 

Do milion životinjskih i biljnih vrsta su pod pretnjom nestanka zbog ljudskih aktivnosti, od kojih će neke nestati u periodu od par decenija, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija u vezi s biodiverzitetom i ekosistemima, objavljen u maju.

 

Više od 40 odsto vodozemaca, gotovo 33 odsto koralnih grebena i trećina morskih sisara je u opasnosti. Pod pretnjom nestanka je i 10 odsto populacije insekata.

 

Zalihe hrane bi mogle da se smanje

 

Budući da suše i olujne kiše nastavljaju da ugrožavaju poljoprivredne oblasti, to će imati velike posledice po snabdevanje hranom, kaže Smerdon. Uticaj bi mogao da bude izvršen i na cene, kaže EPA.

 

Potrošači će takođe osetiti uticaj na svoje novčanike, jer će biti izgubljen veliki broj radnih mesta a snabdevački lanci poremećeni, kaže Smerdon.

 

Trenutno, više od trećine kopnene površine planete i gotovo 75 odsto resursa slatke vode, koristi se za potrebe poljoprivrede i stočarstva, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija, objavljenom u sredu.

 

Podizanje nivoa okeana

 

Nivo mora nastavlja da se podiže kako se led na Arktiku ubrzano topi, kaže dr Ajana Elizabed Džonson, morski biolog, stručnjak za ekološku politiku i osnivač Urban Ocean laboratorije, istraživačke grupe koja se bavi urbanim sredinama na obalama.

 

Nivo okeana bi mogao da se podigne za 30 do 60 centimetara do 2100., čak i ako se emisija gasova s efektom staklene bašte značajno smanji, kaže se u izveštaju Ujedinjenih nacija.

 

Podizanje nivoa mora će biti ozbiljna pretnja obalskim gradovima i ostrvima. Po EPA-i, stopa poplava se povećava duž oblasti istočne i golfske obale.

 

Nivo ugljen-dioksida se takođe povećao i u okeanima tokom poslednjih par decenija, što je dovelo do povećanja kiselosti. Viši nivo CO2 je takođe doveo do niže koncentracije aragonita, što nekim morskim životinjama otežava izgradnju skeleta i čvrstog tkiva, kaže EPA.

 

Klimatski uticaji stvaraju krize u zemljama u razvoju

 

Kako negativni klimatski uticaji budu pogađali zemlje u razvoju, tako će stvoriti milione klimatskih izbeglica i izazvati političku nestabilnost, smatraju stručnjaci.

 

Vanredna situacija će izazvati probleme i u domenu ljudskih prava, kaže Alenova, dok istraživanja pokazuju vezu između viših temperatura i povećanja broja konflikata, kaže Smerdon.

 

To stvara „složene kaskadne efekte“ unutar društvenih i vladajućih struktura, rekao je on, i stvara izbeglice, jer ljudi žele da odu tamo gde je klima sigurnija, dodala je Džonsonova.

 

„Pogrešno je stvoriti stotine miliona klimatskih izbeglica, a zatim im zatvoriti granice kada budu tražili sklonište na našoj obali“, zaključila je ona.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

Izvor: abcnews

1 Komentar

  1. NEMA GLOBALNOG ZAGREVANJA, TO NAS LAZU..pogledajte parametre i neke druge jasne znake..GLOBALNO ZAGREVANJE JE ZAPRAVO GLOBALNO ZAHLADJENJE…ALI O TOME NIKO NE SME !!!

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery