970_250_eko
AktuelnoEco Green

Toyotin modul gorivnih ćelija donosi ekološku revoluciju?

5.93KPregleda

Šef Tesla Motorsa, Ilon Mask, odbacio je vodonične gorivne ćelije, smatrajući ih „glupim rešenjem“, a to nije jedina negativna stvar koju je izrekao o njima. Da li to uočavamo izvesnu dozu strepnje u njegovom glasu?

 

On je gorivne ćelije („fuel cells“) nazvao „budalastim ćelijama“ („fool cells“) i „gomilom smeća“, rekavši Teslinim akcionarima da je njihov uspeh prosto nemoguć.

 

Međutim, nisu svi usvojili Maskovu baterijsku viziju budućnosti, koje se on drži kao pijan plota. Zapravo, mnogi etablirani proizvođači su jednostavno izignorisali ove „savete“.

 

Naime, Toyota Motor Corp. ubrzano napreduje na planu razvoja vodoničnih gorivnih ćelija. Japanska kompanija je razvila sistem koji će pomoći planeti da ostvari ciljeve vezane za karbonsku neutralnost. I ne samo to, jer najveći svetski proizvođač automobila kaže da očekuje početak prodaje nove tehnologije nakon proleća ove godine, u nastojanju da promoviše upotrebu vodonika.

 

Po Toyoti, novi modul koji bi mogao da napravi revoluciju u automobilskoj industriji, mogu da upotrebe kompanije koje razvijaju primenu gorivnih ćelija za kamione, autobuse, vozove i brodove, kao i stacionarne generatore.

 

Ovaj sistem gorivnih ćelija može direktno da se poveže na postojeći električni sklop opremljen motorom, izmenjivačkim uređajem i baterijom, kažu u Toyoti, ističući da modularizacija značajno poboljšava upotrebljivost.

 

Ovaj „modul je svetske klase, vrhunskog odnosa energetske gustine po jedinici zapremine“, kaže Toyota, dodavši da su zahtevi koji se tiču održavanja jednostavni i ne moraju često da se primenjuju.

 

Kao što je poznato, Toyota u ponudi ima Mirai s gorivnim ćelijama, koji kao gorivo koristi vodonik, a planira da udesetostruči globalnu prodaju s drugom generacijom ovog modela. Novi Mirai će raspolagati 30 odsto širom autonomijom (oko 650 kilometara).

 

FCEV vozila koriste vodonik uskladišten u rezervoaru s atmosferskim kiseonikom radi proizvodnje električne energije. Jedini nusprodukt ovog procesa je vodena para. Za razliku od baterijski pogonjenih vozila, gorivne ćelije ne zahtevaju bilo kakav električni priključak, a svi aktuelni modeli mogu da se pohvale autonomijom od preko 480 kilometara s punim rezervoarom.

 

Naravno, tank se puni na sličan način kao u slučaju benzina ili dizela. Dok gorivne ćelije emituju isključivo vodenu paru iz „auspuha“, proizvodnja vodonika može dovesti do zagađenja. Naime, mada obnovljivi izvori vodonika, kao što su poljoprivreda i deponije smeća, rastu, veći deo vodonika dolazi izvlačenjem iz prirodnog gasa.

 

Ipak, negativan uticaj je daleko manji u poređenju s vozilima koja koriste fosilna goriva. Glavna prepreka, koja još uvek nije savladana, dolazi u vidu viših troškova.

 

Prosečna cena vodonika kao goriva u Kaliforniji je oko 16 dolara za kilogram. Naravno, benzin se prodaje u galonima, za razliku od vodonika čija je osnovna mera kilogram (masa). Da bi se stvari pojasnile, treba reći da 1 galon benzina (3,78 l) poseduje istu količinu energije kao 1 kilogram vodonika.

 

Većina automobila na gorivne ćelije raspolaže s pet do šest kilograma  vodonika. Ipak, ova vozila mogu da pređu dva puta veću distancu u poređenju s ekvivalentnom količinom benzina kod modernih vozila sa SUS motorima, što znači da bi odgovarajući benzinski iznos bio između pet i šest dolara za galon.

 

Pored Toyote i Hyundai Motor Corp., koji nastavlja da ulaže u razvoj SUS motora, hibrida i elektromobila, ujedno radi na komercijalnoj održivosti gorivnih ćelija.

 

NEXO je deo čitave ove priče, praktično tehnološka perjanica Hyundaijeve tehnologije gorivnih ćelija, za koju se korejska marka nada da će je prodavati u „nekoliko hiljada primeraka godišnje“.

 

„Očekujemo da će severoistok biti sledeći veliki region za rast vodonične infrastrukture“, rekao je Derek Džojs, portparol sektora proizvoda i naprednih pogonskih sklopova Hyundai grupe.

 

NEXO krosover srednje veličine, po EPA-i može da prevali 610 kilometara, što je realno više od bilo kojeg baterijski pogonjenog automobila na tržištu.

 

Naravno, u čitavoj ovoj priči ne treba zaboraviti na Hondu, koja je takođe posvećena vodoniku. Trenutno na američkim putevima ima gotovo 1.100 modela Clarity s gorivnim ćelijama, s tim što japanska marka jedino u Kaliforniji nudi ovaj model na lizing.

 

Od ukupno 20.174 Clarityja prodatih ili izdatih na lizing u 2018., 624 su bile varijante s gorivnim ćelijama, 948 su bili baterijski, a 18.602 „plug-in“ hibridni modeli.

 

Honda i Toyota su se udružile s ogrankom Shell Oila u cilju izgradnje novih stanica za punjenje vodonikom u Kaliforniji. Za sada su podignute dve, dok ih je pet u izgradnji.

 

„Partnerstva s drugim proizvođačima gorivnih ćelija i uticajnim entitetima u industriji, imaju smisla. Svi mi ulažemo u ovaj sektor“, rekla je portparolka Honde.

 

Industrijski giganti poput General Motorsa i Ford Motor Companyja takođe rade na karbon-neutralnoj budućnosti, s elektromobilima u prvim redovima. Ford je najavio da će investirati 22 milijarde dolara u električna vozila i sedam milijardi dolara u autonomna vozila zaključno s 2025.

 

Vrele Gume

Izvor: Dekarbonizacija motora No.1

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery