Razrada motora, da ili ne?

Jedna od čestih debata među vozačima je da li je neophodno „razrađivati“ motor na novom vozilu. Ne tako davno, odgovor bi kategorički bio „da!“, ali s napretkom tehnologije, mnogi tvrde da to više nije potrebno. Ipak, kako bismo mi postupili?

Teško je nedvosmisleno reći „da“ ili „ne“. Gotovo svako od nas će neposredno nakon kupovine novog automobila držati obrtaje kolenastog vratila u nižem režimu rada, bar tokom prvih nekoliko stotina kilometara vožnje. Međutim, ukoliko je automobil uzet na lizing, postoje realne šanse da će vozač vrlo brzo voziti kao Stiv MekKvin u „Bullittu“.

Inženjeri i neki drugi stručnjaci, smatraju da je sve bezbedno i pod kontrolom, razrađivali motor ili ne, međutim, ruku na srce, većina nas bi ipak bila „nežna“ u prvim kilometrima vožnje.

Ukoliko su eksperti u pravu u tvrdnji da moderna tehnologija omogućava da se ignorišu takve tehnike vožnje, zašto proizvođači, poput BMW-a, sugerišu da ne „pritiskamo“ gas previše u prvo vreme?

Primera radi, u uputstvu za upotrebu M4 se sugeriše da prvih 2.000 kilometara ne bi trebalo prelaziti više od 5.500 o/min, niti voziti brže od 170 km/h. Dalje, pun gas takođe treba da se izbegava dok se ne pređe navedena distanca.

Pored navedenog, preporučuje se da se nakon pređenih 2.000 kilometara, pa do 5.000 kilometara, može voziti pri višim obrtajima, ali brzina ne bi trebalo da pređe 220 km/h u nekom dužem režimu. Nisu navedene tačne brojke, tako da, odredite sami šta to znači „u nekom dužem režimu“.

S obzirom da neki proizvođači i dalje preporučuju „razrađivanje motora“, evo kako to treba raditi:

Reč je o procesu u kojem različite komponente kreću u eksploataciju i međusobno funkcionisanje u inicijalnim satima. Delovi poput prstenova klipova motora i zidova cilindara moraju da imaju međusobnu interakciju neko (kraće) vreme, pre nego što dostignu optimalni nivo performansi. Argument protivnika ove tvrdnje je da je preciznost u izradi u današnjoj automobilskoj industriji takva, da za tim nema potrebe.

U osnovi, u prošlosti su sitni opiljci od metala otpadali u inicijalnim ciklusima rada motora, jer mašine za bušenje nisu bile dovoljno precizne, tako da je postojala veća tolerancija nego danas. Međutim, čak i sada, stvari nisu savršene i realno, nikada neće ni biti. Dodatno, zaptivci treba da funkcionišu na izvesnim temperaturama da bi obavljali svoju funkciju kako treba u prvi mah, tako da je poželjno malo zagrevati motor u početku, mada preporučeno vreme za ovu praksu varira u velikoj meri.

Modernim motorima je potrebno do 1.000 kilometara u proseku da sve „legne“ kako treba. U prošlosti je ta brojka bila prilično veća.

Bez punog gasa!

Obrtaji kolenastog vratila ne treba da se drže previsoko ali ni prenisko. U zavisnosti da li razrađujete dizel ili benzinski motor, treba da imate na umu broj broj obrtaja. Obično, „naftaši“ optimalno funkcionišu na nešto nižim obrtajima u odnosu na benzince, što u prevodu znači da ne bi trebalo da idu iznad 2.500 o/min u periodu razrade, dok je za benzinske agregate „preporučena“ vrednost do 3.500 o/min. Naravno, sve navedeno je uslovno, jer zavisi od individualnih karakteristika motora. Neko opšte pravilo neka bude – držite broj obrtaja ispod polovine između nule i crvene linije.

U isto vreme, nemojte „maziti“ papučicu gasa, samo budite pažljivi da ne idete iznad zadatog broja obrtaja suviše često. Prilikom ubrzavanja, činite to odlučno, sa davanjem gasa iz niskih obrtaja.

Jedan od ciljeva razrađivanja motora je da osiguravanje zaptivanja klipnih prstenova. To se radi tako što se koriste gasovi, koji se stvaraju tokom rada motora i guraju prstenove prema spolja. Iz tog razloga je dobro inicijalno primeniti „jači gas“.

Zamenite ulje

Zamenite ulje nakon 150-200 kilometara. Kao što smo naveli, razlog za razradu motora je neutralisanje tolerancija u bloku. To znači da će biti sićušnih metalnih opiljaka koji cirkulišu unutar motora, a njih naravno treba ukloniti. Uz zamenu ulja, suvišno je reći, obavezna je i zamena filtera!

Idealno bi bilo da se ulje najpre promeni u kratkom periodu (do 100  pređenih kilometara) a zatim ponovo, kada je proces razrađivanja završen, nakon nekih 1.500-2.000 kilometara. Na taj način ćete se osigurati da je sve ono što je bilo „nepoželjno“, uklonjeno iz motora.

Mada ovi saveti mogu pomoći, to ne znači da smo rešili kontroverzu. Današnji motori se razrađuju u fabrici, čim se sklope. Proizvođači to rade da bi izbegli probleme u okviru garantnog perioda, što zna skupo da košta ne vas, već njih.

Iz tog razloga, ukoliko želite da vozite svoj automobil onako kako preferirate, i to u najkraćem mogućem roku, nemojte oklevati. Ukoliko želite sami da razradite mašinu, da biste bili spokojni, jednostavno ispratite naše savete.

Pavle Barta

Vrele Gume