AktuelnoIstorijaOnline plusTjuning

LISTA: najveće svetske fabričke tjuning kuće

3.44KPregleda

Mnogi proizvođači automobila imaju sopstvene tjuning divizije.

 

Daleko od toga da predstavljaju samo oznaku na nekom performantnom modelu, dotični departmani često uživaju u značajnoj slobodi u kreiranju automobila koje uglavnom najviše volimo i najviše uživamo u njima. Evo našeg izbora kada je reč o najboljim fabričkim tjuning divizijama po abecednom redu:

 

Abarth

 

Karlo Abart (1908-1979.) je uživao u uspešnoj trkačkoj karijeri kada je osnovao svoju kompaniju 1949., koja je kod nas u međuvremenu postala sinonim za doradu automobila – „abartovanje“.

 

Kako su Fiatovi automobili bili najčešći u Italiji, potpuno je logično da su bili  u centru pažnje kada je reč o tjuningu. To im je donelo dosta uspeha i na trkačkim stazama, mada je Abarth sarađivao i s Porscheom i Simcom.

 

 

Fiat je kupio kompaniju Abarth 1971., tako da se ovaj naziv uskoro našao na 124 Spideru i 131 limuzini u okviru reli takmičenja. Abarth je preživeo period ranih 2000-ih kao  oznaka za nivo opreme kod Fiatovih modela, ali ga je dolazak Abarth Grande Punta i modela 500 vratio korenima. Naravno, najlakše ćemo ih prepoznati po čuvenom znaku škorpiona, jer je to bio horoskopski znak Karla Abarta.

 

Alfa Romeo Quadrifoglio

 

Kao što proizvodi najlepše automobile, Alfa Romeo ima možda i najlepšu oznaku za svoje performantne modele (uz Abarth). Detelina s četiri lista se po prvi put kao oznaka pojavila na jednom od četiri RL Targa Florio trkača 1923. Dotični automobil je bio posebno pripremljen od strane Đuzepea Merozija za Targa Florio trku na Siciliji, koja se u svoje vreme smatrala najprestižnijim auto-moto događajem na svetu.

 

Sedamdesetih godina prošlog veka, Quadrifoglio Verde je označavao nivo opremljenosti za sportski orijentisane varijante Alfinih modela, poslovično pogonjene najsnažnijim motorima. Često se koristi i skraćenica „QV“. Alfasud, Sprint, 33, 75, 164 i 145 su imali Quadrifoglio verzije. Takođe, sedamdesetih i kroz osamdesete godine, zlatne oznake deteline s četiri lista su korišćene da označe najluksuznije i najprestižnije opremljene varijante modela Alfe Romeo, i to pod imenom Quadrifoglio Oro (zlatna četiri lista).

 

 

Q4 oznaka je prvobitno uvedena 1992. na Alfi Romeo 155 Q4 (turbomotor i pogon na sva četiri točka, što je ovaj model činilo perjanicom u ponudi), dok je na samoj „Q“ oznaci počivala stilizovana detelina s četiri lista. Od lansiranja ovog modela, Q4 oznaka je korišćena za modele s integralnim pogonom, a isti bedž počiva i na nekim Maseratijevim modelima. Interesantno je da je 2016. Audi uradio zamenu s FCA, tako da Q4 sada može da koristi i proizvođač iz Ingolštata.

 

U novije vreme, Quadrifoglio bedž se našao na Alfi Romeo 8C Competizione 2007., Alfi Romeo Mi-To 2012. i Giulietti ranih 2010-ih.

 

Konačno, aktuelni QV modeli, Giulia i Stelvio, istinski su predstavnici performantne divizije a ne samo nosioci sportske opreme. Quadrifoglio bedž se 2017. našao na Ferrarijevom F1 bolidu SF70H, koji su vozili Sebastijan Fetel i Kimi Raikonen, da bi 2018. počivao na trkaču Alfa Romeo Sauber F1 tima, a od 2019. na Alfa Romeo Racing Formula 1 bolidu.

 

Aston Martin Q

 

Koji bi drugi naziv mogao Aston Martin da odabere za svoje specijalne modele sem Q? Naravno, razlog je taj što je ova britanska marka usko isprepletena sa sagom o Džejmsu Bondu. Ovaj departman neće pružiti dorade koje smo mogli videti u filmovima (dakle, ništa od „naoružanja“ i otpornosti na metke), ali će zato personalizovati automobil na način da on bude prepoznatljiv i individualizovan po želji kupca.

 

 

Ovaj pristup uključuje „abartovanje“ motora pa čak i implementaciju pogonskih sklopova koji nisu predviđeni za dotični model. Eskstreman primer je Aston Martin Cygnet sa 4,7-litarskim V8 iz Vantage S. Naime, lojalni kupac je smatrao da bi to moglo biti „zanimljivo“.

 

Audi Sport

 

Ova divizija ima dve glavne aktivnosti: sprovođenje programa iz auto-moto sporta i razvijanje visokoperformantnih serijskih automobila. Što se potonjih tiče, Audi Sport je odgovoran za dorade na S i RS verzijama Audijevih modela. Čedo ovog departmana je i R8, mada je prethodno bio pod ingerencijom quattro GmbH.

 

 

Sport ogranak je takođe mesto odakle povremeno dolaze „neobični“ Audijevi primerci, poput monstruoznog i upitno smislenog Q7 V12 TDI. Većina Audi Sport modela se proizvodi u fabrici podružnice u Nekarsulmu, ali RS3 i TT RS se proizvode zajedno sa svojim standardnim sestrinskim modelima na glavnim proizvodnim linijama.

 

BMW M divizija

 

Poput mnogih drugih proizvođača automobila koji imaju svoje sportske ogranke, i BMW M je začet u auto-moto sportu. Motorsport divizija je akcenat stavila na serijske automobile kada je zvanično osnovana 1972., da bi snažan uticaj bio izvršen s M1 1978., superautomobilom sa središnje pozicioniranim motorom. Reč je o modelu s rednim „šestakom“ i 281 ks.

 

 

Od tog momenta, M divizija je iznedrila brojne posebne modele, od kojih su mnogi postavili standarde u svojim segmentima i ostavili dubok trag u periodima u kojima su egzistirali, poput E30 M3 i različitih M5 modela. Postoje i drugi BMW-i koji su primili M tretman, bez da su „rasni“ nosioci M oznake, kao što je recimo 850 CSi s 380 ks iz 5,6-litarskog V12, razvijenog pod Motorsport nadzorom.

 

Dodge SRT

 

Street and Racing Technology je započeo kao tim koji je razvio prvobitni Dodge Viper 1989. U to vreme, ova filijala je bila poznata kao Team Viper, transformišući se kroz Specialty Vehicle Engineering i Power Vehicle Operations u SRT 2004. Sada je deo Stellantis konglomerata.

 

 

SRT-ov katalog je zaista impresivan, s čitavim nizom motora velike radne zapremine i nekim izuzetno brzim automobilima. Da spomenemo neke od njih: prvi Viper, Plymouth Prowler, Dodge RAM SRT-10 i Dodge Charger SRT Hellcat. U novije vreme, SRT je razvio brže verzije Dodge Challengera i Chargera, kao i Jeep Grand Cherokeeja. Glasine kolaju da je SRT otišao u istoriju, ali je Stellantis to demantovao.

 

Ford Performance

 

Tjuning i Ford su išli ruku pod ruku od samog začeća motornih vozila, a „plavi oval“ je tokom godina posedovao više divizija koje su se bavile doradama fabričkih modela. Nazivi poput Advanced Vehicle Operations, RS i ST, pomagali su da srce „petrolheada“ zakuca brže, da bi najnovija „firma“ nazvana jednostavno Ford Performance.

 

 

Za razliku od brojnih drugih fabričkih performantnih odeljenja, Ford Performance nudi katalog delova za modele koji više nisu u serijskoj proizvodnji. To znači da možete kupiti komponente pod garancijom za Fiestu ST, Focus RS, pa čak i Mustang, koji su zamenjeni novijim modelima. One idu u rasponu od jednostavnih unapređenja na izduvnom sistemu i vazdušnim filterima, pa sve do kompresorske garniture za Mustang, što jasno pokazuje da Ford vrlo dobro zna šta njegovi fanovi vole.

 

Hyundai N

 

Nasuprot verovanju nekih, „N“ u ovom slučaju nema veze s „Nirburgringom“, već s Namjangom, korejskom gradu u kojem se nalazi sedište kompanije za globalna istraživanja i razvoj. Međutim, to nije sprečilo Hyundai da finese svojih sportista izbrusi upravo na čuvenoj nemačkoj stazi.

 

 

Još jedan nemački uticaj dolazi u liku i delu šefa departmana, Alberta Birmana, koji je prethodno stekao bogato iskustvo u BMW-ovoj M diviziji. On je u korejsku kompaniju stigao 2014., godinu dana nakon što je „N“ ogranak osnovan a i30 N postao prvi serijski automobil s dotičnom oznakom 2017.

 

Jaguar SVO

 

Britanska marka svojim kupcima nudi čitav niz opcija i unapređenja kroz Special Vehicle Operations odeljenje. Većina mogućnosti kupcima pruža jedinstven dizajn karoserije i finiš unutar kabine, ali za neke promene mora da se „zagrebe dublje“. To znači da je unapređenje motora, kočnica i ogibljenja jedino ograničeno budžetom i maštom mušterije.

 

 

Primer SVO izdanka je Project 8, koji ispod haube poseduje 5,0-litarski V8 s kompresorom sa 600 ks. Ovo ga čini najsnažnijim serijskim Jaguarom koji je kompanija proizvela do sada, i to u ograničenoj seriji od 300 primeraka.

 

Lexus F

 

Igrom sudbine, Lexus je i sam startovao kao „tajni projekat F“, a dotično slovo označava status perjanice („Flagship“) u okviru luksuznog ogranka Toyote. Do 2003., s Lexusom već etabliranim, IS limuzina s 4,3-litarskim V8 iz GS-a je demonstrirala namere „F“ odeljenja.

 

 

IS F je 2007. bio prvi serijski model performantne divizije, sa sve 423 ks iz 5,0-litarskog V8, što je za posledicu imalo „preznojavanje“ BMW-a M3. Fascinantni LFA je na scenu stupio 2009., a nekoliko bržih Lexusovih modela je od tada lansirano, kao što su RC F i GS F.

 

Mazdaspeed/MPS

 

Slično AMG-u i Johnu Cooperu, Mazdaspeed je startovala kao nezavisna kompanija, pod nazivom Mazda Sports Corner, posvećena tjuningu i trkama Mazdinih automobila. Firma je startovala 1967. s Takajošijem Ohašijem na čelu, čak pobedivši na Le Manu 1991. Tek je 1999. Mazda otkupila Mazdaspeed i učinila ga oficijelnim performantnim ogrankom kompanije.

 

 

S novom ekspertizom unutar kuće, uskoro su usledili i sportski orijentisani modeli japanske marke. Prva je bila Mazda3 hečbek s turbomotorom, a zatim i MX-5, koji je takođe koristio usluge turbopunjača, podigavši snagu ovog  roudstera sa 144 na 180 ks.

 

Mercedes-AMG

 

Sada neodvojivi (i veoma zaposlen) deo Mercedesa, AMG je startovao u formi dvojice ortaka iz Gorsaspaha, severoistočno od Štutgarta, Hansa Vernera Aufrehta i Erharda Melhera. Obojica su naravno radila za Daimler-Benz, i to razvijajući trkačke motore, ali u svoje vreme, njih dvojica su sklapala temeljno modifikovanu verziju motora za 300 SE, koji je pobedio 1965. u Nemačkom šampionatu turističkih automobila. Ovaj tandem je 1966. pokrenuo sopstveni posao, formirajući Aufreht, Melher Grosaspag, skraćeno – AMG.

 

 

Njihov čuveni AMG Mercedes SEL 6.8 je bio drugi u apsolutnom poretku u pobednik kategorije na 24 časa Spa 1971. Ovaj uspeh je mladu kompaniju stavio na svetsku mapu, a brzi serijski automobili su usledili pomogavši finansiranju učešća u auto-moto sportu. Zatim je, 1999., Mercedes stavio AMG pod svoj krov, a ostalo je istorija. Trenutno je 1700 ljudi zaposleno u pogonu u Afalterbahu.

 

MINI JCW

 

MINIjev tjuning ogranak je nazvan po Džonu Kuperu 1959., koji je bio zapaženi trkački vozač i konstruktor automobila. Kuper je u „deminutiv“ modelu video dobar trkački potencijal, tako da je prodao ideju kreiravši 1000 modifikovanih automobila pod Mini-Cooper imenom – i ikona je bila rođena.

 

 

Kada je BMW lansirao moderni MINI, Cooper i Cooper S modeli su bili deo ponude, ali zainteresovani su mogli da dobiju brži John Cooper Works model. Reč je o opremi koju je razvio sin Džona Kupera, Majk, i prodao sa sertifikatom kroz oficijelnu dilersku mrežu. JCW bedž se sada nalazi na najsnažnijim verzijama u gami, sa do 310 ks, u zavisnosti od odabranog modela.

 

Mountune

 

Komponente ove firme možete kupiti preko Fordove internet stranice i distributera, što znači da su svi delovi odobreni od strane „plavog ovala“, tako da poseduju standardnu garanciju.

 

 

Mountune je startovao 1980. i izrastao je u firmu s iskustvom u auto-moto sportu, što je samo pomoglo kreiranju i plasmanu kvalitetnih postprodajnih proizvoda. Dorade su sasvim realne i praktične, poput one u okviru koje je snaga Focusa RS iz 2016. sa standardnih 355 ks skočila na 377.

 

Mugen (Honda)

 

Mugen nije toliko deo kompanije koliko je deo porodice. Ovu tjunersku firmu je osnovao Hirotoši Honda (rođen 1942.), sin Soičira Honde, osnivača kompanije zajedno s Masaom Kimurom. Od 1973., cilj je bio da se u ponudu stave moćniji motori za Hondine modele, a sam naziv „Mugen“ na japanskom znači „neograničena snaga“.

 

 

Pored brojnih pobeda u auto-moto sportu, uključujući i snabdevanje Formula 1 timova motorima, Mugen je imao učešće u stvaranju najboljih Hondinih serijskih automobila. To uključuje nekoliko „nabrijanih“ Civica, Prelude i CR-Z. Takođe možete kupiti individualne komponente za unapređenje ogibljenja, točkova, kočnica, izduva, usisa i sedišta, i to sve uz Hondin blagoslov.

 

Nissan Nismo

 

Naziv je izveden iz Nissan Motorsport, tako da su potpuno jasne ambicije ovog ogranka japanske marke od samog početka. Ovo je performantna divizija koja je u velikoj meri uključena u auto-moto sport, Formula E i GT3 programe ispred matične kompanije. Što se tiče serijskih automobila, Nismo je naziv koji se dodaje primercima koje je unapredio mali tim odabranih inženjera i test vozača. Većina Nismo modela poseduje više snage, ali je tim jednako fokusiran na unapređenje dinamičkih performansi.

 

 

Nismo je osnovan 1984., a prvi modifikovani delovi za serijske automobile su ušli u prodaju već naredne godine. Ovo tjuning odeljenje je takođe bilo odgovorno za učešće u GT-R trkama i kreiralo je automobil koji je pobedio u neverovatnih 29 nastupa zaredom u All-Japan Touring Car šampionatu 1993., kada je i zaradio nadimak „Godzila“.

 

Porsche GT

 

Performantni departman nemačke marke predstavlja most između serijskih modela i aktivnosti u auto-moto sportu. Svaki automobil s „GT“ u nazivu eksploatiše trkačku filozofiju i praktično se vraća najnužnijim stvarima, kako bi automobil bio što brži i sposobniji. Ovo je ustanovljeno modelom 356A 1500 GS Carrera GT 1957., mada je 924 Carrera GT iz 1980. bila bliža onome što danas smatramo modernim Porscheom GT.

 

 

Porsche GT odeljenje koje znamo danas, oblikovano je devedesetih godina s razvojem 911-ice za učešće u trkama. Na taj način su iznedreni homologacioni modeli kao što su 911 GT2 iz 1995., zatim 911 GT1 za trke izdržljivosti, kao i  911 GT3 1999. Od tih dana, Porscheov GT ogranak je konstatno rađao brže i dinamičnije verzije većine serijskih modela, a u aktuelnoj 911 ponudi, jedini su zadržali atmosferske motore.

Renault Sport

 

Koreni Renault Sporta počivaju u stapanju trkačkih odeljenja Alpinea i Gordinija, oba u vlasništvu Renaulta. Sve se desilo 1976., a prvi automobil koji su kreirali je bio R.S.0.1, odnosno prvi bolid Formule 1  s turbomotorom. Prvi serijski automobil s Renault Sport oznakom je bio Spider, lansiran 1995., mada je i Clio Williams bio razvijen od strane ovog departmana 1993., iako nije nosio RS oznaku.

 

 

Dok je Spider bio „tropa“ kada je o prodaji reč, Renault Sport je „ubo u centar“ s lansiranjem Clija 172. Sa 172 ks iz 2,0-litarskog motora, i izuzetnom upravljivošću, bio je pravo otkrovenje na tržištu, bacivši konkurente u zasenak. On je praktično postavio standarde za sve naredne RS modele.

 

Seat Cupra

 

Mada je Cupra sada samostalna robna marka, 1996. je započela kao evolucija Seat Sport auto-moto divizije. Reflektujući Cuprin uspeh u trkama i reliju, prvi serijski automobil koji je poneo ovaj bedž je bila Ibiza GTI Cupra Sport 16v. Ovaj kompaktni „hot heč“ sa 150 ks iz 2,0-litarskog motora, bio je ekstremno zabavan, tako da je Cupra nastavila priču s Leonom (205 ks) 2000.

 

 

Sledstveno brži, snažniji modeli su izlazili iz Cuprine kuhinje, a sve je kulminiralo Leon Cuprom 300 iz 2017., koji je do „stotke“ ubrzavao za samo 5,7 sekundi. Od 2019., svi performantni modeli su se preseili u Cuprino okrilje, stvarajući zaseban identitet i otklon od Seata.

 

Subaru STI

 

Korene Subaru Tecnica Internationala (STI) pronalazimo u 1988., kada je japanska firma odlučila da sruši neke svetske rekorde. Standardni Legacy RS je dat u ruke novoformirane tjuning divizije, a završio je sa svetskim rekordom na planu izdržljivosti u vožnji visokom brzinom, prešavši za 18 dana 100.000 kilometara pri prosečnoj brzini od 223,34 km/h.

 

 

Prvi serijski automobil STI odeljenja je bio Legacy RS RA, koji je pomogao Kolinu MekReu da započne svoju reli karijeru. Godine 1994., Impreza WRX je pristigla sa STI tretmanom, a ovaj ogranak je nastavio da prodaje individualne komponente za unapređenje Subaruovih modela.

 

Toyota Gazoo Racing

 

GR bedž je postao svetski poznat zahvaljujući GR Yarisu, ali ova tjuning divizija svoje korene vuče iz 1979. godine. Upravo tada je Toyota Motorsport GmbH kreirana da vodi projekte u Evropi i svetu, vezane za auto-moto sport, a i sama je proistekla iz Toyota Team Europea.

 

 

Gazoo Racing je u trke 2016. ušao s TS050 Hybridom, koji je pobedio na 24 časa Le Mana 2018., 2019. i 2020. Tim je takođe osvojio FIA World Rally šampionat 2019., obezbedivši sjajan pedigre za GR Yaris, ispostavilo se briljantan ali u isto vreme priuštiv hot heč.

 

Toyota TRD

 

U SAD, Toyota je vodila TRD (Toyota Racing Development) ogranak od 1979., koji je proistekao iz ranijeg Toyota Sports Corner koncerna. Jednostavna ideja je bila da se ide u trke i da se na osnovu uspeha u njima proda više automobila. Plan je profunkcionisao, jer je TRD uživao u uspesima u WRC-u, Baja 1000, IndyCar i NASCAR serijama.

 

 

Danas TRD nastavlja sa  svojim trkačkim aktivnostima, a usput i prodaje unapređene komponente za Toyotina vozila, poput kočnica, delova ogibljenja i motora i naplatke.

 

Volvo Polestar

 

Polestar može da se pohvali besprekornim kredencijalima kada je reč o modifikovanju vozila. Ova kompanija je osnovana kao trkački tim od strane Jana Nilsona, ostvarivši više od 100 pobeda u Švedskom šampionatu turističkih automobila između 1996. i 2005. i to uz pomoć trkača baziranih na Volvoovim modelima. Naravno, uspesi su transformisani u poslovanje u oblasti tjuninga, da bi firmu otkupio Volvo 2015.

 

 

Većina Polestarovih nadogradnji se vrti oko povećanja snage remapiranjem ECU jedinice, što je obično naznačeno plavim kvadratićem na poklopcu prtljažnika. Polestar je postao zasebna marka 2019., ali i dalje možete modifikovati svoj Volvo uz asistenciju Polestar Engineered Optimisation programa, koji predstavlja stalnu saradnju između Volvoa i tjuning kompanie Polestar Engineered.

 

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta

2 Komentara

  1. I onda uvezes takav auto sa svim atestima. Dodje nas tehnicki i registracija. I ne mozes ga registrujes jer su naravno „zaboravili“na uvozu upisu to u saobracajnu.. ja znam prvi..

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery