Trendseter iz šezdesetih
Sredinom 1960-ih godina, Peugeot je predstavio svoj prvi automobil sa pogonom na prednje točkove, subkompakt 204
Posle dugo godina gledanja u leđa Citroenu po pitanju tehnologije i inovacija, kompanija je bila spremna da nadmaši glavnog rivala u njegovoj sopstvenoj igri. 204 će kasnije da napiše revoluciju i da postane prvi „veliki mali“ automobil na svetu i da proslavi Peugeot na globalnom nivou.
Peugeot je jedna od najstarijih kompanija u automobilskoj industriji. Kompanija vuče poreklo još od 1810. godine, kada je Peugeot familija osnovala istoimenu fabriku za proizvodnju bicikala i mlinova za kafu. Trebalo je proći 48 godina pre nego što je Peugeot dobio svoj prepoznatljiv logo lava, a Armand Peugeot je najzaslužniji za proširenje kompanije i u automobilskoj industriji.
Kao unuk osnivača, Armand je predstavio novu liniju bicikala 1882. godine, a 1897. godine je predstavio i prvi automobil. On je imao tri točka i funkcionisao na paru u stilu parnih lokomotiva. U naredne dve godine su proizvedena samo četiri primerka, ali je onda usledila ponuda modernijih noviteta i Peugeot je stekao veliko ime za sebe na evropskom tržištu. Početkom 1920-ih godina, francusta marka uspeva da zaštiti patent sa imenima po kome je jedini imao pravo da koristi oznaku sa tri cifre i nulom u sredini (ovo je ujedno i razlog zašto se Porsche 911 nije zvao 901 kao što je originalno planirano). Prvi takav proizvod je bio 201 i on je debitovao 1929. godine. 201 nije doneo revoluciju i u velikoj meri je podsećao na tipične kockaste proizvode iz navedeneog perioda. Ovaj automobil je bio prvi Peugeot koji se prodavao u visokim brojkama, a opstao je u proizvodnji do 1937. godine. Njegova zamena je bio aerodinamični 202, koji je u svoje vreme bio jedan od najaerodinamičnijih automobila na svetu. Iako je pružao samo maleni 1,1-litarski motor sa svega 30 ks, 202 je mogao da dostigne maksimalnu brzinu od preko 100 km/h.
202 se pokazao kao veoma uspešnim i do 1948. godine je prodato preko 100.000 primeraka. Zamena je stigla 1948. godine u vidu novog 203. On ja zanemario aerodinamični dizajn i u velikoj meri podsećao na američke proizvode (mnogi kažu da je Chevrolet Fleetline služio kao inspiracija). 203 je mogao dobiti kao kupe, sedan i kabriolet i takođe se pokazao velikim prodajnim uspehom, pa je tako do 1960. godine prodato 685.000 primeraka.
Uzdizanje radničke klase
I pored visokih prodajnih brojki 201, 202 i 203, Peugeot ipak nije bio zadovoljan iz nekoliko razloga. Iako su oni bili najjeftiniji modeli kompanije, njihova prodaja je u velikoj meri zaostajala za glavnim rivalima kao što su Citroen 2CV i Renault 4CV, koji je ujedno postao prvi francuski automobil koji je prešao cifru od milion prodatih primeraka. Rival iz Citroena je takođe imao i revolucionarni pogon na prednje točkove još od 1930-ih godina kada je debitovao legendarni Traction Avant, a on se činio kao budućnost automobilske industrije. Francuska automobilska industrija se takođe promenila u velikoj meri tokom 1950-ih godina, „zahvaljujući“ novim navikama kupaca na radnim mestima.
Naime, umesto standardnog radnog vremena od osam sati dnevno i godišnjeg odmora od dve sedmice, Francuzi su odlučili da smanje radnu sedmicu na 35 sati i povećaju godišnji odmor na četiri sedmice preko leta. Iako je ovaj plan bio dosta riskantan, radnicima se jako dopao, pa su tako provedeno vreme pružali maksimum i produktivnost je napredovala do te mere da do sredine 1950-ih godina, radnička klasa je bila u stanju da priušti nove automobile u značajno većoj meri nego ikada pre. U takvim uslovima, mladi kupci nisu želeli automobile koje njihovi roditelji voze već proizvode koji su u duši mladi i zabavni isto kao i potencijalni kupci. Kada je, 1961. godine, debitovao uspešni Renault 4, on je u još većoj meri „krao“ prodaju od Peugeota i kompanija je shvatila da mora da krene iz početka.
Po prvi put pogon na prednje točkove
Kako se Evropa još uvek oporavljala od posledila rata, Peugeot je znao da ne može da se koncentriše na snagu, pa je odlučio da glavne prodajne karakteristike budu prostor i luksuz. Već početkom 1960-ih godina, kompanija je osnovala tim sa ciljem da prouči tržište i počne sa radom na novom automobilu koji bi zamenio 203. Kao logičan izbor, novi automobil je trebalo da nosi 204 oznaku i da se pojavi u prodaji sredinom 1960-ih godina. To je označilo da punih pet godina Peugeot neće imati predstavnika u klasi, ali to nije bilo bitno i 204 je morao da bude urađen bez mane.
Peugeot je odlučio da „pozajmi“ ideju koju je popularizovao britanski Mini nekoliko godina ranije i da postavi motor popreko
Za početak, odluka je pala da pogon mora da bude na prednje točkove. On ne samo što je bio moderan već je takođe imao svoje prednosti tako što je u boljoj meri iskoristio prostor, ali ovaj sam podatak nije bio dovoljan da se razlikuje od konkurencije. Iz tog razloga, Peugeot je odlučio da „pozajmi“ ideju koju je popularizovao britanski Mini nekoliko godina ranije i da postavi motor popreko (transverzalno). Menjač se nalazio ispod njega, čime je 204 i pored svojih kompaktnih dimenzija bio veoma prostran automobil. Sa međuosovinskim rastojanjem od 2.595 mm, 204 je bio dugačak 3.990 mm, širok 1.560 mm i visok 1.400 mm, uz težinu od samo 850 kg. Na taj način, automobil je bio jako prostoran, a pružao je i impresivnih 370 litara prostora u gepeku.
Sledeći korak je bio dizajn, a Peugeot se u pomoć obratio čuvenoj Italijanskoj kući Pininfarina
Delo Pininfarine
Sledeći korak je bio dizajn, a Peugeot se u pomoć obratio čuvenoj Italijanskoj kući Pininfarina. Oni su nedavno završili prelepi Cadillac Jacqueline prototip sa idejama da eksperimentišu sa novim dizajnom, a kako američki proizvođač vozila nije bio zainteresovan za serijsku proizvodnju, Pininfarina je odlučio da koristi mnoge linije, posebnu u prednjem delu vozila, na 204.
Kao rezultat je nastao sigurno najlepši automobil u klasi koji je privlačio pažnju svojom pojavom bez obriza u kom delu Evrope se nalazio. Peugeot 204 se zvanično pojavio u prodaji 1965. godine i već na prvi pogled je oduševio sve koji su ga videli na Sajmu automobila u Parizu. Pored prelepog dizajna i odlično iskorišćenog prostora, 204 je doneo još nekoliko inovacija. Ne samo što je u pitanju bio prvi Peugeot sa pogonom na prednje točkove već je pružao i standardne disk kočnice (takođe prvi Peugeot sa ovom opcijom) i blok motora urađen od aluminijuma. Izbor standardne i opcione opreme nije bio preterano velik, ali sa elegantnim linijama 204 svakako nije bio potreban nijedan drugi detalj da privuče pažnju.
U samom početku, kupac je mogao da dobije samo sedan sa četvoro vrata, ali samo šest meseci nakon debija u ponudu je ubačen i karavan. Kupac je mogao da dobije svoj 204 sa samo jednim motorom i to 1,1-litarskim benzincem sa 53 ks, mada će u roku od dve godine snaga biti povećana na 55 ks.
Ispred konkurencije
Peugeot je video Renault 10 i Simcu 1300 kao glavnu konkurenciju, iako su oba rivala pružala pogon na zadnje točkove, a Renault i motor postavljen pozadi. 204 je bio veći nego Citroen 2CV (kao i budući Dyane), pa samim tim se nije smatrao konkurencijom, dok je Panhard prolazio kroz tešku krizu i borio se da preživi. 204 je bio istih dimenzija kao 10 i za 20 cm kraći nego 1300, ali je nadmašio oba rivala po prostoru enterijera. Zbog ovog detalja, mnogi rivali će da prate strategiju sa popreko postavljenim motorom narednih godina. Razvoj 204 nije protekao u tajnosti, pa tako do momenta kada je predstavljen kompanija je već imala preko 5.000 narudžbi. Za 1966. godinu u ponudu je dodat i heč sa troje vrata koji je Peugeot oslovljavao kao kupe, kao i kabriolet. Oba modela su takođe bili dizajnirani od strane Pininfarine i koštali su oko 20% više od sedana, sa kojim su delili šasiju. Krajem 1966. godine u ponudu stiže i mali van pod Fourgonette oznakom. I on je bio zasnovan na sedanu, ali nije pružao stakla u zadnjem delu vozila i imao je po jedna vrata sa svake strane.
Iste godine kada je ponuda bila popunjena, 204 je počeo da se prodaje i u ostatku Evrope. Britanski Autocar magazin je imao priliku da testira 204 u septembru 1966. godine i uspeo da zabeleži ubrzanje do 100 km/h za 22 sekunde, uz maksimalnu brzinu od 138 km/h i prosečnu potrošnju od 8,8 litara na 100 kilometara.
Do kasnih 1960-ih godina, popularni 204 i novi 304 i 504 su rezultirali u velikom rastu prodaje Peugeota, koji je preskočio Citroen i Simcu i postao druga najprodavanija kompanija na francuskom tržištu – odmah iza velikog rivala Renaulta
Sa početnom cenom od 903 funte, 204 je bio nešto skuplji nego glavni rival Triumph 1300, koji je koštao 835 funti, što je ujedno bila glavna kritika britanskih novinara. Sa druge strane, oni su pohvalili performanse, odličnu upravljivost i kočnice, i visoku ekonomičnost. Narednih godina, 204 je uživao u velikoj popularnosti do te mere da je, 1969. godine, predstavljen i veći 304. On je delio identičnu platformu kao i 204, ali je bio većih dimenzija (dužina 4.140 mm) i sa moćnijim 1,3-litarskim motorom. Ono šta je bilo očigledno je dizajnerska sličnost između dva modela, a prodaja je eksplodirala. Do kasnih 1960-ih godina, popularni 204 i novi 304 i 504 su rezultirali u velikom rastu prodaje Peugeota, koji je preskočio Citroen i Simcu i postao druga najprodavanija kompanija na francuskom tržištu – odmah iza velikog rivala Renaulta. Veći deo prodaje i dalje je odlazila na domaće tržište, i to čak 70%, ali se 204 pokazao popularnim i u Zapadnoj Nemačkoj i Velikoj Britaniji. On nije uspeo da prati uspehe 304 i 504 u Africi, a Peugeot nije ni pokušao da ga prodaje u ostatku sveta. Britanci su ponovo bili impresionirani i Motor magazin je testirao kupe u oktobru 1968. godine. Oni su zabeležili ubrzanje do 100 km/h za 17,3 sekunde i hvalili dizajn i vožne karakteristike, ali su ponovo imali kritike na račun cene koja je dostigla 1.299 funti.
U penziju sa 1,6 miliona prodatih primeraka
Krajem 1960-ih godina dolazi do prvih promena. Enterijer je osvežen da parira novom 304 1969. godine, dok su kupe i kabriolet izbačeni iz ponude godinu dana kasnije i ponuđeni na 304. To je ostavilo samo sedan, karavan i van u ponudi, ali to nije bilo bitno i 204 je i dalje redovno završavao na prvom mestu najprodavanijih automobila u Francuskoj. U istom periodu, 204 je postao prvi i jedini automobil u klasi sa dizel motorom.
Predstavljen 1968. godine, novi 1,3-litarski dizel je bio dostupan samo u sedanu i vanu i u svoje vreme je bio najmanji takav motor na svetu. Iako je razvijao samo 40 ks, njegova potrošnja je iznosila samo 5,7 litara na 100 kilometara, čime je bio jedan od najekonomičnijih automobila na svetu. On je pružao veoma razočaravajuće performanse, sa reklamiranom maksimalnom brzinom od 130 km/h (koju većina novinara nisu uspeli da izvuku), a takođe je bio i bučan, mnogo je dimio i pružao neprijatan miris. Spomenuti dizel je zamenut sa modernijim dizelom od 1,4 litra sa 45 ks početkom 1970-ih godina, a do 1976. godine će biti prodato oko 150.000 primeraka.
Danas je 204 relativno cenjen klasik kada se zna da tržište klasičnih malih automobila nije veliko
Većina njih su bili vanovi, a tržište će da ignoriše dizel motore u manjim automobilima sve do 1980-ih godina kada je Volkswagen predstavio moderniju mehaniku. Kraj za 204 je stigao posle 1976. godine i posle 1,6 miliona prodatih primeraka. On nije imao direktnu zamenu, a do tada Peugeot je imao maleni 104 supermini da popuni prazninu na tržištu. Veći 304 je opstao u prodaji do 1980. godine, kada ga je zamenio 305, a tek krajem 1982. godine 204 je zamenjen novim 205. Do tada, Peugeot je kupio Citroen i formirao Peugeot-Citroen (PCA) korporaciju, pa samim tim nije bilo potreba da se dve kompanije mešaju jedna drugoj u posao. Danas je 204 relativno cenjen klasik kada se zna da tržište klasičnih malih automobila nije veliko. On nije imao sportsku verziju, pa tako najviše pažnje privlače prelepi Pininfarinini kupe i kabriolet. Oni nisu doneli revoluciju na tržištu, ali dugo vremena Peugeot se mogao pohvaliti da je imao najbolji automobil u klasi koji je postavljao standarde u Evropi.
