Dobro jutro, Evropo! Mali električni automobili menjaju tržište
Salon automobila Pariz 2026 otkriva veliki zaokret: mali, pristupačni električni automobili vraćaju se u fokus.
Posle milijardi uloženih u velike, teške i preskupe električne automobile, evropski proizvođači vraćaju se onome što su, izgleda, usput zaboravili: malom, praktičnom i pristupačnom automobilu. Smart je ponovo mali, Citroën oživljava Spačeka, Volkswagen elektrifikuje Polo, Renault vraća Twingo, a Dacia nastavlja da insistira na razumnoj ceni. U redakciji Vrele Gume o tome govorimo godinama. I imamo to napismeno.
Postoje trenuci kada je nepristojno reći: „Pa rekla sam vam.“
Srećom, nikada nisam tvrdila da sam naročito pristojna.
Dok posmatram premijere na Salonu automobila u Parizu 2026, teško mi je da odolim upravo toj rečenici. Ne zato što naročito uživam u tome da budem u pravu, mada neću ni to sasvim da poreknem, već zato što se pred našim očima događa nešto što je automobilska industrija trebalo da razume mnogo ranije.
Masovna elektrifikacija ne počinje automobilom od 80.000 evra. Niti luksuznim SUV-om sa ogromnom baterijom, pet ekrana i ubrzanjem koje će njegov vlasnik pokazati prijateljima dva puta, a potom zaboraviti.
Počinje malim automobilom koji običan čovek može da kupi, parkira, koristi i održava bez potrebe da prethodno razgovara sa svojim bankarom.
To smo u redakciji Vrele Gume govorili od samog početka električne euforije.
Još u avgustu 2024. godine, u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria, upozorila sam da je automobilska industrija napravila ozbiljnu stratešku grešku kada je, prateći Teslin model, elektrifikaciju započela velikim i luksuznim automobilima, umesto pristupačnim gradskim vozilima.
To nije naknadna pamet. Ostalo je zapisano.
Pročitajte analizu iz avgusta 2024: Da li će automobilska revolucija pojesti svoju decu?
Dve godine kasnije, evo nas u Parizu.
Smart ponovo pravi Smart, a Citroën se setio Spačeka
Možda najlepša ironija ovogodišnjeg salona dolazi od Smarta.
Kompanija koja je svojevremeno učila Evropu kako da se automobil parkira tamo gde drugi jedva mogu da otvore vrata, u međuvremenu se ozbiljno posvetila velikim električnim SUV modelima.
A sada je, predstavljanjem novog smarta #2, ponovo otkrila sopstvenu ideju: mali gradski dvosed.
Citroën je otišao još dalje u prošlost i predstavio električni koncept legendarnog 2CV, našeg Spačeka.
Automobila koji nikada nije morao da glumi luksuz da bi bio genijalan. Dovoljno je bilo da bude jednostavan, koristan i dostupan.
Novi koncept dugačak je svega 3,76 metara, a Citroën za budući serijski model najavljuje ciljnu početnu cenu od približno 15.000 evra i dolazak do 2028. godine.
Volkswagen je u međuvremenu pripremio električni ID. Polo, vraćajući jedno od svojih najpoznatijih imena u centar pažnje.
Renault sa električnim Twingom ponovo potvrđuje koliko je gradski automobil važan, dok Dacia predstavlja novu generaciju Springa, sa najavljenom početnom cenom ispod 18.000 evra.
Nisu svi ovi automobili premijerno otkriveni baš u Parizu, niti su svi već dostupni kupcima. Ali njihova zajednička poruka teško može biti jasnija.
Evropska automobilska industrija ponovo je otkrila (rupu na saksiji) da Evropa ima prenatrpane gradove.
Da u tim gradovima postoje uske ulice, garaže projektovane pre ere ogromnih SUV-ova, hroničan nedostatak parking-mesta i milioni ljudi kojima za svakodnevni život ne treba ni dve tone automobila ni baterija dovoljna za put oko pola kontinenta.
Potreban im je automobil.
Zvuči jednostavno. Neverovatno koliko je vremena trebalo da se toga ponovo sete.
Kada Excel zameni kupca
Kako smo uopšte došli dovde?
Odgovor se, verujem, krije u jednoj od najopasnijih navika savremene automobilske industrije: da potrebe kupaca posmatra kroz očekivanja akcionara. BMW je najbolji primer te filozofije. Ubio je već na početku elektrifikaciju potpuno promašenim velikim električnim SUV
Decenijama su veliki proizvođači učili kako se najveće marže ostvaruju na većim, skupljim i bogatije opremljenim automobilima. Kada je počela elektrifikacija, pokušali su da isti recept jednostavno prebace na novu tehnologiju.
Veći automobil. Veća baterija. Viša cena. Veća marža. U zelenim Excel tabelama sve je izgledalo sjajno. Nedostajao je samo jedan detalj. Kupac.
On živi u stanu. Nema sopstveni punjač. Dnevno prelazi dvadeset, trideset ili četrdeset kilometara. Ponekad mu treba mesto za dečja kolica, ponekad za nedeljnu kupovinu. Želi pouzdan, ekonomičan i dovoljno udoban automobil.
I najčešće nema ni najmanju želju da mu vozilo postane najveća životna investicija posle nekretnine.
Umesto da električni automobil postane jednostavnije i pristupačnije sredstvo prevoza, često je postajao skuplji, teži i komplikovaniji od onoga što treba da zameni.
A onda su proizvođači počeli da se čude što potražnja ne prati njihove ambiciozne poslovne projekcije.
U međuvremenu su ulaganja rasla, pojedini električni programi donosili ozbiljne gubitke, a kineska konkurencija pokazivala da električni automobil ne mora automatski da bude luksuzna roba.
Naravno, nije cela industrija pravila iste greške. Nisu svi problemi elektrifikacije posledica skupih automobila, niti je svaka velika baterija nepotrebna. Postoje kupci kojima su veliki automobili sasvim opravdan izbor.
Postoji ogromna razlika između automobila koji je kupcu potreban i automobila na kojem proizvođač najviše želi da zaradi. Tu razliku je evropska industrija predugo ignorisala.
Pariz kao povratak zdravom razumu
Zato mi je ovogodišnji Pariz zanimljiviji od mnogih prethodnih salona, na kojima su se proizvođači nadmetali snagom elektromotora, veličinom ekrana, kapacitetom baterija i ubrzanjima koja su od porodičnih automobila pravila male katapulte.
Sada se ponovo ozbiljno razgovara o automobilima od 15.000, 20.000 ili 25.000 evra.
To nisu male sume. Posebno ne za kupce u Srbiji i našem regionu. Ali predstavljaju daleko realniju osnovu za masovnu elektrifikaciju od luksuznih električnih modela sa cenama koje za većinu građana ostaju nedostižne.
Posebno je zanimljivo što se proizvođači, zajedno sa manjim dimenzijama, vraćaju i sopstvenoj istoriji.
Citroën se setio Spačeka. Volkswagen Pola. Renault Twinga. Smart je konačno ponovo postao Smart.
Kao da je neko u upravama evropskih automobilskih kompanija otvorio stare kataloge i shvatio da su njihovi najveći uspesi nastajali onda kada su pravili automobile za ljude, a ne prezentacije za investitore.
Ipak, jedna važna stvar mora da ostane jasna.
Najaviti električni automobil od 15.000 evra i zaista ga ponuditi kupcima za 15.000 evra, u velikim serijama i uz održivu zaradu, dve su sasvim različite stvari.
Nije dovoljno napraviti simpatičan koncept i okupiti novinare oko njega. Potrebno je organizovati proizvodnju, smanjiti troškove baterija, obezbediti servisnu mrežu i napraviti automobil čija će svakodnevna upotreba zaista biti jednostavna.
A ostaje i problem punjenja. Jer čak ni najjeftiniji električni automobil neće biti naročito privlačan čoveku koji nema gde da ga napuni.
Zato Pariz 2026. ne proglašavam konačnom pobedom električnog automobila.
Vidim ga kao trenutak u kojem je evropska industrija počela ozbiljnije da priznaje da je u čitavoj električnoj revoluciji nešto važno previdela.
Revolucija nije revolucija ako je mogu priuštiti samo bogati
Najvažnija lekcija Pariza možda je upravo ona najjednostavnija.
Tehnološka revolucija postaje masovna tek kada prestane da bude privilegija.
Automobil nije promenio svet zato što je bio skup, moćan i ekskluzivan. Promenio ga je onda kada je postao dostupan velikom broju ljudi.
To je znao Henry Ford. To su kasnije razumeli tvorci Fiata 500, Volkswagena Bube, Citroëna 2CV i mnogih drugih automobila koji su motorizovali čitave generacije. A izgleda da su se 2026. godine toga setili i njihovi naslednici.
Do tog saznanja automobilska industrija stigla je zaobilaznim putem, kroz milijarde evra investicija, skupe eksperimente, pogrešne procene i prilično bolno suočavanje sa realnošću.
Mogli smo i kraće.
A mogli su, recimo, još 2024. da pročitaju šta sam rekla za Bloomberg Businessweek Adria.
Ali dobro. Važno je da smo se konačno razumeli.
Lidija Piroški, Vrele Gume
