Zašto Antonov An-225, uništen u Ukrajini, mora da se vrati u život? (VIDEO)

Antonov An-225 „Mrija“, bio je tehnološko čudo, superteški transportni avion, koji je bo neverovatna demonstracija vrhunskog inženjeringa.

Navodno uništenje i gubitak poslednjeg operativnog An-225, najvećeg aviona na svetu, svojevrstan je udarac za svetsko nasleđe u oblasti avijacije. Ovaj krilati šestomotorni behemot, težak pod punim opterećenjem 650 tona, uništen je tokom borbi na Antonov aerodromu u Kijevu.

Mada vesti izvesno vreme nisu bile zvanično potvrđene, snimak aviona u plamenu potvrdio je najgore. Najveći operativni avion na svetu se pretvorio u pepeo i olupinu. Da bismo razumeli zašto je ovo težak udarac za avijaciju, od ključnog značaja je predstaviti istorijski značaj ovog Antonova.

Apsurdno veliki avioni nisu ništa novo. Još od otkada se čovek vinuo u nebo, pokušava da napravi veće, teže i sposobnije letelice. Pored par industrijskih ikona kao što su Boeing 747, Airbus A380, Hughes H-4 Spruce Goose, uz neke druge, bilo je izuzetno teško supertranspotere i „džambo džetove“ iz faze koncepta prevesti u realnost, da ne govorimo o eventualnom operativnom uspehu.

An-225 je još jedno ime na toj kratkoj listi. Dizajniran je kao transportni avion u okviru sovjetskog programa svemirskog „šatla“. Nazvan „Buran Orbiter“ ,ovaj sovjetski avion je bio gotovo identična kopija North American-Rockwell Space Shuttle Orbitera, poznatih po službi u NASA-i.

Dizajn An-225 svoje korene pronalazi u manjem, ali i dalje ogromnom An-124 četvoromotorcu. Gotovo svaki aspekt osnovne konstrukcije An-124 je pojačan, produžen i proširen da bi bio u skladu sa specifikacijama koje je zahtevao sovjetski svemirski program, uključujući stajni trap s 32 točka, sposoban da drži stabilnim ovaj ogroman avion. Ujedno, ovaj detalj je zaštitni znak sovjetskog megamlaznjaka.

Ono što se očekivalo je dugačka karijera An-225 kao podrške sovjetskog svemirskog programa, ali je došlo do nepredviđenih okolnosti. Naime, do decembra 1991., Sovjetski Savez je kolabirao, a s njim i obećavajući Buran „šatl“ program, koji je kompletirao samo jednu misiju bez posade, orbitirajući oko Zemlje, da bi bio tiho penzionisan.

Shodno tome, An-225 nosač svemirskog „šatla“, proveo je osam godina u hangaru u Ukrajini. Kada se ekonomija ove zemlje dovoljno oporavila i postala sposobna da „upali motore“, avion se konačno vinuo u vazduh, postavivši raznorazne impresivne rekorde.

U njih se ubraja svetski rekord za nosivost jednog objekta od 189.980 kilograma, kao i ukupnu nosivost od 253.820 kilograma, što podrazumeva četiri ruska borbena tenka nepoznatih specifikacija, pri brzini preko 800 km/h. Pored toga, ovaj avion je u komercijalnoj službi izveo let u okviru kojeg je preneo robu mase 247.000 kilograma, što daleko nadmašuje nosivost jednog 747.

Na kraju krajeva, postoji čitav niz načina na koji može da se upotrebi tako kolosalan avion kao što je A-225, bilo da se radi o svemirskom sektoru, privatnom transportu ili vojnom angažmanu. Gubitak jedinog operativnog „Mrije“ na svetu je veliki gubitak za avijaciju. Postoje glasine da se još jedan delimično sklopljen An-225 nalazi negde u nekom skladištu u Rusiji ili Ukrajini.

Ukoliko ovaj, po nekima 70 odsto kompletiran avion može biti pronađen, trebalo bi da bude od vrhunskog prioriteta da se stavi u službu.

Naravno, Ukrajinci i Rusi trenutno imaju preča posla, ali kada se prašina slegne, ponovno rođenje Antonova An-225 bi trebalo da bude od nacionalnog značaja. Globalni avio-sektor bi u velikoj  meri profitirao kada je reč o istraživanju na planu supervelikih aviona.

Vrele Gume