Uspon i pad Volkwagenovih W8 i W12 motora

Porsche 917, Audijev quattro pogon, TDI dizeli – u svemu navedenom je svoje prste imao i legendarni Ferdinand Pih

Mada je bio briljantan inženjer, čak i njegove ideje su ponekad bile teške za realizaciju. Jednu od tih ideja predstavlja „W-blok“ motor, koji se u serijskoj proizvodnji našao nekoliko godina nakon začeća, da bi uskoro prestao da bude VW-ov favorit, s obzirom na brojne nedostatke koje je pokazao.

„W-blok“ je ugledao svetlost dana 1997., nakon što se Piech provozao u „Šinkansenu“ kroz japanski krajolik. On je tada zamislio dva Volkswagenova VR motora uskih uglova između cilindarskih redova, koji se spajaju na kolenastom vratilu, što je rezultiralo motorom s više cilindara, ali kompaktnijih dimenzija.

Budući da je bio nešto više od dva spojena V motora, postao je poznat kao „W“ konfiguracija, ubrzo popularizovana od strane niza konceptnih automobila.

Počev od 1997., VW je zasipao automobilsku javnost visokoperformantnim konceptima s „W“ motorima, od VW W12 Syncro superautomobila do Bugattijeve EB 218 limuzine s W18 agregatom.

S dolaskom 2001. godine, prvi serijski modeli su počeli da se pojavljuju na tržištu. Volkswagen je u ponudu stavio Passat s 4,0-litarskim W8 motorom, uz 4Motion integralni pogon, dok je Audi u svojoj „ergeli“ imao 6,0-litarski W12 A8, čiji je motor našao mesto u VW Phaetonu, Bentley Continentalu GT i W12 Nardo rekorderu. Naravno, nikako ne treba zaboraviti na moćni Bugatti Veyron s W16 quad-turbo jedinicom.

Međutim, prvi problemi su počeli da se javljaju već 2004., kada je nakon loše prodaje, najpre eutanaziran W8 Passat. Mada kritikovan zbog neinspirativnih performansi u odnosu na rivale, Passat W8 je imao jednu mnogo značajniju manu: njegova kompleksnost ga je činila izuzetno skupim za održavanje, što je na svojoj koži osetio i urednik The Drivea, Džonaton Klajn, tokom kratkog, osmomesečnog vlasništva nad ovim automobilom: „Kada sam ga kupio, sve je funkcionisalo kako treba prvih nedelju dana. Uradio sam dijagnostiku, ali je prodajno-servisni salon koji mi je prodao vozilo izbrisao gomilu kodova motora, koji bi mi ukazali na to da sam kupio mačku u džaku. Po mojem mehaničaru u to vreme, inače pouzdanom porodičnom prijatelju, ne samo što su instalacije bile nakaradno spojene, već je motor jeo svećice kao keks, a najgore u svemu je što je osmi cilindar ispustio dušu. Zbog proizvodnog procesa koji je Volkswagen primenjivao na ovaj motor, zamenu zaptivnih prstenova nije mogao da uradi niko drugi sem fabrike. Obavešten sam da nov motor, bez ’ruku’, košta 22.000 dolara. Ipak, pokušali su da ga poprave.

Do momenta kada sam na kraju ’došepao’ do servisa sa samo sedam cilindara u funkciji, i kada sam ga zamenio za novi Scion FR-S osam meseci kasnije, potrošio sam između osam i devet hiljada dolara na njega. To je naravno pored prvobitnih 10.000 dolara, koliko sam platio za ovaj automobil. Bez obzira na sve, i dalje sam slab na ovo veliko parče đubreta. Prostranost kabine, način na koji se vozio (dok je funkcionisao), kako je izgledao i zvuk koji je W8 proizvodio, uparen sa solidnim postprodajnim izduvom, uh… Nemojte ovo reći mojoj supruzi, popreko me pogleda svaki put kada spomenem ovaj automobil…“

Volkswagen je nastavio da proizvodi W blokove, ali isključivo za perjanice vredne da ponesu dvanaestocilindarske ili šesnaestocilindarske motore. Touareg je bio jedan od takvih modela, kada je zajedno s Bentley Flying Spurom bio ponosan nosilac ovog motora. Međutim, baš kao što je to bio slučaj s W8 Passatom, oba VW-ova modela s ovim agregatom, i Phaeton i Touareg, prodavali su se prilično loše, tako da su ubrzo ukinuti.

Kako su godine prolazile, W blok je nastavio svoju migraciju ka prestižnije pozicioniranim automobilima i van Volkswagenove ponude. Audi je odbacio W12 A8 nakon 2017., tako da je još samo Bentley ostao s tim motorom. Naravno, Bugatti i dalje koristi usluge quad-turbo W16, i to je od lansiranja Veyrona jedini motor koji ova ultraluksuzna marka koristi.

Čini da je inherentna kompleksnost ovih motora neminovno dovela do toga da oni nisu ostvarili uspeh van segmenta egzotičnih automobila, čijim vlasnicima nije problem da zavuku ruku onoliko duboko u džep, koliko je potrebno.

Ipak, mada je gotovo dovela neke automobilske „entuzijaste“ do bankrota, Volkswagenova inovativna konfiguracija je ipak označila jedan period u automobilskoj industriji. Na kraju krajeva, nove ideje ovog tipa nisu česte unutar generalno konzervativne automobilske industrije.

Vrele Gume