Toyota Motor Corp je lansirala drugu generaciju Miraija, koja dolazi s 30 odsto širom autonomijom
Novajlija je s prodajom krenuo juče, promovišuću tehnologiju nulte emisije, koja predstavlja svojevrsno osveženje u opšte rastućoj potražnji za električnim automobilima.
Toyoti nije bilo lako da osvoji kupce automobilom koji pokreću gorivne ćelije. Ova tehnologija je i dalje u okviru svoje sopstvene niše, bez razvijene infrastrukture, uprkos tome što je japanska vlada uveliko podržava. Stanica za punjenje nema mnogo, FCEV modeli se teško prodaju kao polovnjaci, a mnogi su zabrinuti zbog potencijalne mogućnosti eksplozije rezervoara pod pritiskom. Ipak, jasno je da budućnost pripada ovoj tehnologii.
Lansiranje novog Miraija je došlo nakon što je premijer Jošihide Suga objavio plan u oktobru, prema kojem emisija ugljenika u Japanu treba da bude svedena na „nulu“ do 2050., što je u skladu s ciljevima EU, odnosno Kine, koja je svoje dostizanje ovog cilja pomerila za 2060.
„Korišćenje vodonika će biti važan faktor u postizanju ugljenične neutralnosti“, rekao je Jošikazu Tanaka, glavni inženjer Miraija. Ovaj automobil, dodao je on, predstavlja „odskočnu dasku“ za širu upotrebu vodoničnih gorivnih ćelija, mimo primene isključivo za potrebe automobila.
Zagovornici vodonika kažu da je čišći od drugih „ekološki podobnih“ tehnologija, jer su voda i toplota jedini nusproizvodi, a može se proizvoditi iz izvora kao što su metan, ugalj, voda, pa čak i otpad. Japan, koji je zemlja siromašna resursima, takođe ovo vidi kao put za rešenje svog energetskog pitanja.
Međutim, do kraja septembra, Toyota je prodala samo 11.100 primeraka Miraija prve generacije, gotovo šest godina nakon svog lansiranja. Većina drugih proizvođača automobila je zaobišla ovu tehnologiju, dajući prednost baterijama, s tim što su jedino Honda Motor Co i Hyundai Motor uzeli učešće u „vodoničnoj“ trci.
Novi Mirai, poput svog prethodnika, i dalje je iznad budžeta većine vozača, s cenom od 40.000 evra, i to nakon deset hiljada evra subvencija koje daje japanska vlada.
Radije nego da proizvede jeftinije vozilo, Toyota je želela da privuče vozače širom autonomijom, dovoljnom da se pređe oko 800 kilometara bez dolivanja, uz dodavanje sistema kao što je samostalno parkiranje. Pored toga, automobil je niži, elegantnijeg dizajna i ukupno gledajući atraktivniji od modela kojeg zamenjuje.
Prilikom lansiranja novog Miraija, japanska kompanija je saopštila da planira da poveća proizvodne kapacitete za sve FCV modele, uključujući autobuse i kamione, na 30.000 jedinica godišnje, sa sadašnjih 3.000.
Ipak, takav obim je i dalje daleko iza električnih vozila. U 2019., proizvođači automobila su prodali 2,1 milion elektromobila, što je 40 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.
Toyota je planirala da iskoristi to što su Olimpijske igre u Tokiju odložene, tako što će svoju tehnologiju gorivnih ćelija demonstrirati uz pomoć 100 buseva, predviđenih da transportuju posetioce od hale do hale, odnosno stadiona i borilišta. Organizator igara je takođe planirao da olimpijski plamen bude napajan vodonikom.
Druga generacija Miraija dolazi nakon što je Toyota u utorak obelodanila planove vezane za testiranje malih FCV kamiona .
Ipak, najbolje potencijalno tržište za plasiranje Miraija i drugih modela na vodonične gorivne ćelije za Toyotu predstavlja Kina, gde japanska kompanija ima zajednički poduhvat s FAW grupom. Na najvećem svetskom automobilskom tržištu trenutno egzistira oko 7.000 FCEV, naspram četiri miliona BEV.
Kina, koja ima za cilj da više od milion vozila na gorivne ćelije bude u službi do 2030., u poređenju s japanskim ciljem od 800.000, u septembru je najavila uvođenje mera podrške za FCEV, što uključuje projekte koji uživaju u vladinim povlasticama i inicijativama da se poveća broj stanica za punjenje, čime bi cene ovog goriva značajno pale.
Vrele Gume
