TEST: Renault Captur II 1.5 blue dCi 115 EDC

Građanin blage i štedljive naravi

Kada jedan potpuno novi model već u svojoj prvoj generaciji proda preko milion i po primeraka i postane najprodavaniji automobil u svom segmentu u Evropi, onda se od njegovog naslednika s pravom očekuje mnogo.

Prvi Renault Captur pojavio se pre sedam godina i od tada osvojio tržišta preko 90 zemalja sveta, pozicionirajući se negde između SUV-a i gradskih hečbeka. Segment malih gradskih krosovera od tada je “eksplodirao”, ali je Captur ostao jedan od najprodavanijih modela u klasi.

Već i vrapci znaju ponudu od dva benzinska 1.0 i 1.3 TCe sa 100 i 130 kS, te dva dizel agregata 1.5 Blue Dci od 95 i 115 konja. O najavljenom hibridu u neka srećnija vremena. Nama je na test stigla ako ne jedna od najboljih onda sigurno jedna od najskupljih varijanti.  Dizel sa 115 kS i sedmostepenim automatskim menjačem.

Moderan naslednik

Vest da je neki automobilski model veći nego njegova prethodna generacija „retka“ je koliko i afere naših vlasti. Takav je slučaj (ne za afere) i sa novim Capturom koji je duži za oko 11cm (4.227 mm), ali i širi i neznatno viši od prethodnika.

Povećano je i međuosovinsko rastojanje, ali je spušten klirens od tla, zarad urbanijeg i privlačnijeg izgleda. Mlađi Renault sa prezimenom Captur došao je tako iz „sela u grad“, postavši moderniji ali i manje sposoban za off road aktivnosti. U prilog tome govori i činjenica da je postavljen na, gotovo potpuno novu, istu platformu kao Clio pete generacije, ali i klasić Nissan Juke (CMF-B).

Osim toga, Captur 2 zahvaljujući udubljenim bokovima i drugačijem krovu, te izražajnijim linijama i promenjenim svetlosnim grupacijama, odaje utisak dinamičnijeg, ali i snažnijeg naslednika. Istovremeno, on je zadržao građanski šmek francuskog dizajna, tako prepoznatljiv za Renault modele. Led zadnja svetla dobila su potpuno novi dizajn, pa zajedno sa hromiranim ukrasnim umetcima doprinose sveopštem utisku o lepšem, ali i kvalitetnijem modelu u odnosu na prvu generaciju.

Sve u svemu, daleko privlačniji izgled od oca koji je pionir u segmentu. Osvežen i trendu prilagođen dizajn, led dnevna svetla i naglašene linije zaokružuju urbanu sliku sa kojom Renault planira da parira sve brojnijoj konkurenciji.

Enterijer: Clio V, puta dva

Lepo iznenađenje čekalo nas je i unutar Captura II. Osvežen, odnosno skroz nov enterijer, preslikan iz petog Clia. Posebno nam se svideo nov upravljač, mekši, tanji i manje robusan od prethodnog, napokon podesiv na sve moguće načine. Komande na njemu lake su, ali ih ima suviše za moj ukus. Instrument tabla od 10,2 inča pregledna je, mada nekako deluje prosto i jeftino. Kada nije tako onda kažemo da je suviše komplikovana, ko bi nam udovoljio.

Impozantni vertikalni displej od 9,3 inča koji je u Cliu delovao tako nezgrapan, ovde je fino „čučnuo“. Blago je okrenut ka vozaču, što je odlično rešenje koje primenjuje sve veći broj proizvođača. Multimedijalni sistem je dovoljno jasan, odlične rezolucije i dostupnih komandi, sa gedžetima koji imaju za svakog po nešto. Konkretno, ovaj model sadrži tzv. Multi-Sens paket koji između ostalog obuhvata podešavanje različitih režima vožnje (Eco, Sport, Personalizirana), ambijentalnog osvetljenja, kao i malo zbunjujuću automatsku parkirnu kočnicu sa funkcijom auto hold.

Sedišta standardno udobna za jedan Renault, ovog puta sa nešto jačim bočnim naslonima. Kvalitet završne obrade i odličan dizajn su nesporni, mada materijali deluju malo mekši i lakši za oštećenje od nekih drugih modela francuskog proizvođača. Podignuta pozicija sedenja prija vozačima prosečne visine, ali sam od onih visokih čuo da vozačko sedište ne može dovoljno da se spusti.

Sama kabina novog Captura veća je, pa je tako dobijeno pregršt prostora za male i velike sitnice. Tu je i čuvena suvozačeva fioka sa prethodnog modela, poznata i iz Scenica.

Zadnja klupa dobila je na komforu produženjem modela i to je sada sasvim zadovoljavajući prostor (na slici prednje sedište je skroz nazad pomereno – vozio se Piroški :). Nakon prvog, eksperimentalnog  predvodnika segmenta, svi modeli ove klase su očigledno poradili na tome. I dalje nema mesta za troje odraslih korpulentnih, ali za decu ili dva prosečna putnika ima i viška.

Prtljažnik je takođe proširen, pa je sa 520 litara uz skroz pomerenu zadnju klupu (406 l bez i 1275 l sa preklopljenom) Captur u vrhu segmenta. Imalo je mesta i za stari dobri rezervni točak, koji u mnogim i mnogo skupljim modelima sada menjaju kojekakvim „setovima za reparaciju guma“. Kakva je to glupost.

Savršen spoj

Verzija koju smo testirali je dakle jači četvorocilindarski dizelaš od 1.461 kubik, koji maksimalnih 115 kS postiže na 3.750 obrtaja. Pri tome, najveći obrtni moment iznosi mu sasvim dovoljnih 260 Nm pri 2 hiljade o/min. Proveren legendarni Renault motor, osvežen i takođe modernizovan, uvek bi trebalo da bude „prvi pik“ kada je reč o odabiru modela sa romboidnim znakom.

U ovom gradskom krosoveru ovaj agregat se ponaša vrlo diskretno, ne vodi „glavnu reč“ i nekako je i previše nežan. Uostalom, kao i svi urbani tipovi danas. U prvom trenutku deluje da se radi o benzincu i potrebno je podići mu perfomanse na maksimum da bi se dobio nešto agresivniji i konkretniji rad motora. I taj rad je dosta ujednačen, bez trzaja. Iako ne postiže neke brojke, on odiše sigurnošću i smirenošću.

Iznenadio nas je sedmostepeni automatski menjač, vrlo dobro sihronizovan sa ovim neočekivano stidljivim agregatom. Odlično komuniciraju, pa nam je pre svega gradska vožnja u stani-kreni uslovima bila vrlo lagana, za promenu.

Njegovo i nije da juri brojke, pa ovom modernom dasi treba i preko fabričkih 11 sekundi da bi „dogurao“ do 100 na sat. Za maksimalnih 186 km/h zna da je nebezbedno pa ih i ne sanja. Ali, i ovde Renault sa Capturom ima svog aduta, i to kakvog. Smanjena potrošnja koja je koketirala sa ispod 6 litara na sto kilometara nas je baš obradovala. Možda nije kao fabrički nerealnih ispod 5l, ali je sigurno među najekonomičnijim u klasi.

Dakle, nešto snažniji izgled spolja kompenzovan je sramežljivom „dušom“, ali i štedljivošću koja će nam u narednom periodu kako stvari stoje i biti najveći imperativ.

Građanska (ne)poslušnost

U vožnji se Captur II ponaša poput pravog Francuza. Smiren je, odmeren, ali kada ga pritisnete on odbija naredbu i tera po svome. Nije baš sklon revoluciji i neće da divlja, ali ni da pokorno sluša suverena, odnosno vozača.

Ukoliko se lepo ophodite sa njim on će biti idealan za vožnju, tih i poslušan. Kada probate da ga nagazite, Captur će postati tvrdoglav, neposlušan, pa recimo i trom. Takav mu je karakter kako u gradskoj vožnji, tako i na otvorenom putu i pogotovo u krivinama. Prilikom pravilnog ulaska u krivine on deluje i leži savršeno, dok će na divljanje odgovoriti nesigurnošću i delimičnom nestabilnošću. U preticanju je nekako nezainteresovan i nedovoljno agilan.

U skladu sa tim, i kočenje mu ide nešto sporije. Čini se da je kočiona pedala nisko i zahteva da se baš nagazi, uz nemogućnost pravilnog doziranja.

Ipak, sve u svemu novi Captur je lako upravljiv, stabilan, sa dobrom vozačkom ergonomijom i odličnom udobnošću u skladu sa voznim karakteristikama. Nije okretan i startan poput manjeg brata Clia, ali je za svoj segment i gabarite vrlo funkcionalan i snalažljiv. Pre svega za gradsku vožnju.

Kada smo kod gradskog snalaženja, veliki plus za sjajan sistem ispomoći za parkiranje, napred i pozadi. Odlične i pregledne kamere, te jasna reprodukcija na centralnom displeju, omogućavaju najlakše parkiranje koje sam doživeo u nekom Renault modelu.

Preglednost u vožnji, zahvaljujući dobrom obliku, velikim retrovizorima i poziciji sedenja,  takođe je na zavidno visokom nivou.

Nedostatak su mu svakako offroad osobine, jer on jednostavno nije za to. O tome govori i činjenica da u francuskom proizvođaču i ne razmišljaju o pogonu na sva 4 točka za ovaj model. Kada se ipak osmelite da sa njim siđete sa asfalta, osim ergonomske neposlušnosti Captur postaje i daleko bučniji, te vidno nestabilniji.

Kada je reč o toj zvučnoj izolaciji, osim kad je na makadamu, Captur je dakle u osnovi vrlo vrlo tih. Ovaj utisak isti je bio i sa trocilindarskom 1.0 TCe varijantom, koji smo ranije na prezentaciji imali prilike da probamo. Akustiku kabine tada smo pripisali slabosti motora, ali sada nakon vožnje najjače dizel varijante definitivno znamo da je u pitanju nešto drugo. Po dobrom putu je bezvučan, van toga njegov građanski duh se buni.

Plus: Potrošnja, dizajn, cena, lakoća parkiranja, upravljivost, preglednost, veza menjač-motor, akustika kabine.

Minus: Offroad karakteristike, kočnice, perfomanse, mekani materijali, neagilan, nežan, spor.

Captur versus Covid19

Druga generacija Renault Captura sklapa se u španskom Valjadolidu za evropsko, a u kineskom Vuhanu!?! za azijsko tržište. Tako da će pandemija koronavirusa zasigurno imati ogroman uticaj na plasman i uspeh ovog modela u budućnosti. Možda više nego bilo kog drugog trenutno. P. S. Ovo ispod mu nije ulje, ne brinite.

Ipak, ono što je na lageru obećava. Cena Captura u Srbiji kreće od 13.990 evra, po čemu u klasi mogu da mu pariraju samo Škoda Kamiq i Suzuki Vitara. Ovde predstavljeni model Edition One  trenutno je najskuplji u ponudi i košta 23.890 evra (bez opcionih dodataka). Ovako kompletiran automobil, dizel sa automatskim menjačem, većim displejem, Multi-Sense sistemom, kamerama i tako dalje, u svakom konkurentu segmenta je skuplji.

U vrlo bogatoj ponudi segmenta, Captur će, osim dizajnom, pokušati da se istakne pre svega ekonomičnošću.

A to podrazumeva nižu početnu cenu i vrlo nisku prosečnu potrošnju. U tom pogledu, najveći takmaci kao što smo rekli biće mu Kamiq i Vitara. Svi su izgledi da su sada Kona i 2008  klasa iznad, bar kada je reč o parametrima ekonomičnosti, ali i o celokupnoj ponudi koja je ipak izdašnija. To sve tek važi i za Mazdu CX-3. Novi Juke na istoj platformi, kao i dolazeća Puma, biće verovatno negde između.

Ciljna grupa Captura druge generacije vrlo je široka. Manje porodice, mlađi muškarci, poslovne žene/devojke sa neracionalnim strahom od gradske vožnje i parkiranja, ljubitelji Renaulta sa tanjim novčanikom i potrebom za većim prostorom od Clia i tako dalje. Dakle, Captur II je za svakog.

Ali najpre će, kao u pesmi EKV-a, morati da čeka da prođe, čeka da prođe…

Foto: Lara Piroški

Te(k)st: Stefan Stojković

Renault Captur II 115 dCi  EDC

Agregat: 1.5 blue dCi turbo dizel, 4 cilindra;

Radna zapremina: 1.461 cm3;

Snaga: 115 kS na 3.750 obr/min ;

Maksimalni obrtni moment: 260 Nm pri 2.000 obr/min;

Menjač: Automatski EDC, 7 brzina;

Maksimalna brzina: 186 km/h;

Od 0 do 100 km/h: 11 sec.

Pneumatici:  215/60 R17 (96) H;

Dimenzije ( DxŠxV): 4.227 x 1.797 x 1.585 mm;

Međuosovinsko rastojanje:  2.639 mm;

Klirens: 170 mm;

Ø kruga okretanja: 11,1

Masa:  1.327 kg;

Zapremina prtljažnika 520 l;

Zapremina rezervoara za gorivo: 46 l;

Prosečna kombinovana potrošnja na testu: 5,8 l /100 km;

Emisija CO2: 108 – 111 g/km;

Cena ulaznog modela 1.0 TCe: 13.990 evra

Cena voženog 1.5 dCi EDC modela: 23.890 evra.