Ljubav na prvu vožnju

Koliko vas se čitajući naše testove novih automobila zapitalo kada će sebi moći, bez kredita i dugova, da priušti takvo prevozno sredstvo? Verujem da je to slučaj sa većinom. Uzimajući u obzir činjenicu da nam je životni standard takav kakav jeste, odlučili smo da uradimo i test jednog automobila od čije cene se ne diže kosa na glavi. Reč je o jednom od najpopularnijih polovnjaka na našem tržištu, modelu Ford Focus prve generacije. Pri ruci nam je bio model u karavan varijanti sa 1.8 TDDI motorom, čiji sam vlasnik godinu dana.

Od potencijalnog „pucnja u prazno“ do automobila godine

Ne bih dužio previše sa informacijama o istoriji ovog modela, jer ih možete pročitati bilo gde na internetu. Zbog toga ću navesti samo ono što smatram najvažnijim.

Kada je u martu 1998. godine na Sajmu automobila u Ženevi premijerno predstavljen, Ford Focus je izazvao brojne reakcije, većinom pozitivne. Predstavljen je kao naslednik modela Ford Escort čiji je konstantni pad prodaje zabrinjavao čelnike američkog proizvođača. Suočeni sa činjenicom da su Escort u njegovim poslednjim godinama kupovali samo „okoreli“ Fordovci, i da se prodavao uglavnom zahvaljujući popustima, naročito na Starom kontinentu, odlučili su da konstruišu potpuno novi model.

Ford Focus se pokazao kao pravi „game changer“, uprkos tome što se njegov dizajn nije svima dopao. Međutim, njegova praktičnost, ekonomičnost i vozne karakteristike su dovele do toga da već 1999. godine bude proglašen za automobil godine. U periodu između 2001. i 2002. godine, postao je i najprodavaniji automobil na svetu. Slobodno se može reći da je „pomrsio konce“ konkurenciji.

Ford Focus prve generacije proizvodio se u periodu od 1998. do 2005. godine. Restajling je urađen 2002, a doneo je skromne promene. Bio je dostupan sa nekoliko pogonskih opcija, u hečbek, karavan i sedan varijanti. Ford Focus se i danas proizvodi, a trenutno je na tržištu u četvrtoj generaciji (slika ispod).

Da l’ je sudbina il’ ko zna šta li je?

Kada je reč o prvoj generaciji modela Ford Focus, kao što sam već napisao, on se jednostavno ne dopada svima. Istini za volju, restajling je, bar po mom subjektivnom mišljenju, lepši od originala. Moram priznati, i ja sam bio jedan od tih ljudi koji su smatrali da je njegov dizajn previše „jajast“ i „simpatičan, ali ne i lep“, te sam mislio da nikada neću sesti za volan takvog automobila. Pogotovo ne za volan jednog Focusa u karavan varijanti.

Međutim, nakon nekoliko godina na putu provedenih na vozačkom mestu Zastavine Floride, koju sam bukvalno tokom svake vožnje molio da ne stane, i ušteđenih par stotina evra, odlučio sam da je došlo vreme za kupovinu „pravog“ automobila. Igrom sudbine, koja po običaju nalaže da će ti se desiti ono što ne želiš, ukazala mi se prilika za kupovinu upravo Focusa, i to u karavan varijanti.

Na prvi pogled, kola k’o kola, karoserija na točkovima… S jedne strane, polovnjak (čitaj mačka u džaku), a s druge strane misao da ću, ako se previše preispitujem i razmišljam, biti i dalje „prepušten na milost i nemilost“ Floride…

Međutim, s obzirom da je proizveden 2002. godine Focus je bio izuzetno dobro očuvan, kako spolja, tako i unutra. Sputavalo me je to što sam u trenuntku kada je proizveden išao u treći razred osnovne. I to što je na kilometraži stajalo čak 220.000 kilometara. Ipak, moj stav se promenio u trenutku kada sam u njega seo. Prva misao je bila „koliko je zapravo prostran i udoban ovaj Focus“. Nakon test vožnje u meni se javila želja da zapravo posedujem taj automobil. Nakon detaljnog pregleda i konsultacije sa „porodičnim“ mehaničarom, odlučio sam da rizikujem. Pa kud puklo da puklo.

Dizajn na koji se navikneš

Moram priznati, vremenom sam postajao sve zaljubljeniji u dizajn, sada već mog Fokusa. Oble linije karoserije su mi sve više prirastale srcu. Malo „ulepšavanja“ i jedno poliranje kasnije, Focus mi je od simpatičnog automobila postao lep. Izgleda da je potrebno neko vreme da se čovek navikne na njegov dizajn.

Sve više mi se dopadao njegov prednji deo na kojem se ističu pod uglom postavljeni, veliki farovi. Kao i uska maska (gril) sa značkom kompanije Ford na sredini. Zanimljivo je to što se iza tog znaka krije bravica za otvaranje haube koja se otvara ključem.

S obzirom da je reč o restilizovanom modelu, branici izgledaju malo više „sportski“ nego kod modela pre restilizacije, a farovi imaju integrisane migavce (kod „originala“ oni su integrisani u branik). Moj automobil nažalost nema maglenke, ali one mu daju dodatni šmek i montiraju se u branik, ispod farova. Pogledom iznad haube, naglašeno je veliko vetrobransko staklo.

Zapravo, svi prozori na prvoj generaciji modela Focus su veliki, što zajedno sa dobro postavljenom vozačkom pozicijom, vozaču omogućava odličnu preglednost iz kabine.

Posmatrano iz profila, kao što sam već napisao, ističu se prozori podeljeni u tri celine. Iznad njih se prostire linija krova tipična za karavane. Dugačka, koja se gotovo neprimetno, ali sasvim dovoljno da mu da vizuelnu oštrinu „spušta“ ka vratima prtljažnika. I prednja i zadnja vrata su solidne širine, te sam ulazak u automobil čak ni za ljude veće korpulencije (poput mene) nije nemoguća misija. Naglašeni su i lukovi iznad točkova.

Zadnji deo, takođe tipičan za karavan automobile. Moram priznati, Focus otpozadi izgleda gotovo identično kao Opel Astra G karavan. Jedino mu je branik malo istureniji. Zapravo, on toliko liči na taj automobil, da je tašta par puta mogla da uđe u tuđe vozilo (eh što nije…).

Kada je u pitanju kvalitet limarije, on zaista nije na zavidnom nivou. Vlasnici Focusa se često žale upravo na koroziju koja nagriza karoseriju i prvo napada donji deo automobila.

S obzirom da je reč o automobilu koji će u februaru proslaviti punoletstvo, svestan sam da se starenje ne može zaustaviti. Na mom Focusu korozija je u maloj meri počela da se pojavljuje na donjem delu karoserije, ispod vrata i pragova. Takođe, na delu ispod pragova, na mestu na kom se postavlja dizalica, metal nije baš kvalitetan, te se dosta „ispeglao“. Ipak, dobrim održavanjem i odgovarajućom zaštitom na delovima koju su najpodložniji koroziji, sve se može ublažiti i popraviti.

Kada sam kupio ovaj automobil, bio je postavljen na čelične felne i pneumatike dimenzija koje mu jednostavno nisu „ležale“, 185/60 R14. Imajte na umu da Focus ima jako nizak profil, odnosno, da ima mali klirens. Zbog toga mi se i par puta desilo da prilikom prelaska preko malo „debljih ležećih policajaca“ očešam pod. Njih sam kasnije zamenio aluminijumskim felnama od 15 cola sa pneumaticima 195/60, čija veličina više odgovara automobilu njegovih dimenzija. Takođe, samo tom zamenom felni, automobil izgleda znatno lepše. A i češanje poda o ležeće policajce je postalo prošlost. Trenutno je postavljen na čelične velne sa zimskim pneumaticima, 185/65 R14.

Dimenzije

Kada smo već kod dimenzija, da napomenem i da je Focus Mk1 u karavan varijatni dugačak 4.454 mm, širok 1.998 mm (sa bočnim retrovizorima) i visok 1.492 mm, sa šinama na krovu. Međuosovinsko rastojanje iznosi 2.615 mm, što znači i više nego dovoljno prostora kako napred, tako i na zadnjoj klupi. Takođe, uprkos svojim dimenzijama, Focus je prilično okretan automobil. Zaista je lako manevrisati i na skučenom prostoru. Zapremina prtljažnika sa zadnjim sedištima na mestu je 520 litara, a sa oborenim zadnjim sedištima raste na čak 1.580 litara. Sasvim dovoljno da u njega stanu četiri gume sa felnama ili poprilično velika količina zimnice.

Potpuno neobičan enterijer

Šta reći o enterijeru i kabini ovog modela? Kabina je izuzetno prostrana, i ima i više nego dovoljno mesta za pet odraslih osoba. Sedišta su kvalitetno izrađena, i iako nisu previše udobna, ipak ne zamaraju leđa prilikom dužih putovanja. Dobro bi došao naslon za ruke, ali nažalost njega na ovoj varijanti Focusa nema.

Vozačevo sedište je podesivo i po visini, dok sedište suvozača može da se pomera samo napred i nazad. Ipak, po mom mišljenju, to nije nešto bez čega se ne može živeti. Prostora za glave putnika takođe ima dovoljno, kako napred, tako i pozadi.

E sad dolazimo do malo nezgodnog dela. Pogađate, reč je o komandnoj tabli.

Iako je ona pregledna i sve je na svom mestu, njen dizajn nije po svačijem ukusu, što je sasvim normalno. Nekome će se njen dizajn dopasti, a neko će ga jednostavno mrzeti. Meni se, iskreno, dizajn komandne table dopao više nego dizajn karoserije. Verovatno zbog činjenice da je neobičan i da nije ni nalik ostalim modelima iste starosne dobi i iz istog segmenta. Istina, možda bi komandna tabla mogla biti malo manje „isturena“ i malo oštrija. Ipak, ko što rekoh, sve je pregledno i na svom mestu.

Instrument tabla ima lep i pregledan dizajn. U uglovima se nalaze dva manja sata koji pokazuju temperaturu motora (s leve strane) i nivo goriva u rezervoaru (sa desne strane). Između njih se istču dva velika sata, brzinomer i tahometar, a između njih, na sredini, je smešten mali digitalni ekran koji pokazuje broj pređenih kilometara. Lampice su skladno i ravnomerno poređane. Ispred instrument table je volan koji je podesiv po visini i po dubini. Ispod njega se nalazi prostor, pogodan za odlaganje nekih sitnica.

Sam kvalitet materijala enterijera nije sjajan. Jednu od najvećih zamerki upućujem na plastiku oko instrument table, koja ponekad hoće da „krcka“, što ume prilično da živcira. Na centralnoj konzoli se ističe „old school“ radio (ozvučenje je odlično), a ispod njega su kontrole klimatizacije.

Klima je manuelna, ali je odlična. Tokom letnjih vrućina jako brzo rashladi kabinu. „Jajasti“ otvori za vazduh su veliki i ima ih četiri, te vazduh struji sa „sa svih strana“. Istina, njihov dizajn je mogao biti malo diskretniji…

Iznad radija, u gornjem desnom uglu se nalazi i mali digitalni ekran sa satom. Desno je „kaseta“, odnosno pregradica za sitnice, koja je poprilično velika. Ispod centralne konzole se nalaze dva držača za čaše.

Pitanja koja se nameću

E sad dolazimo do onih pitanja koja su mene (a verujem i vas), najviše interesovala. Kakav je to 1.8 TDDI motor? Kako se pokazao? Da li su delovi i održavanje za ovaj automobil jako skupi? Kakav je menjač? Potrošnja? Upravljanje…?

Da bih saznao odgovore na ta pitanja, konsultovao sam se sa gorepomenutim „porodičnim“ mehaničarom, komšijinim mehaničarom, prelistavao brojne forume na internetu i pričao sa ljudima koji su bili vlasnici Focusa prve generacije sa 1.8 TDDI motorom. Upravo zbog toga sam i hteo da napišem ovaj te(k)st. Da se drugi koji možda planiraju kupovinu istog automobila ne bi „mučili“ kao ja. Zato ću se potruditi da vam dam odgovore na sva ova, ali i neka druga pitanja, na jednom mestu.

Da počnemo od najvažnijeg. Motor 1.8 TDDI ima redno postavljena četiri cilindra, turbo punjač i 1.753 cm3 radne zapremine. Razvija 89 konjskih snaga (60 kW) na 4.000 obrtaja i 200 Nm obrtnog momenta i uparen je sa petostepenim manuelnim menjačem.

Napomenuću i da registracija za ovaj model, ovog godišta, bez tehničkog pregleda, košta oko 26.000 dinara. Not great, not terrible.

Budimo realni, performanse ovog modela su nešto što me nije preterano interesovalo. Ipak se radi o automobilu koji je star 18 godina. Ali evo i tih podataka za one koje će možda zanimati. Za ubrzanje od 0 do 100 km/h prema fabričkim podacima, potrebno je 12,4 sekundi. Maksimalna brzina koju postiže je 190 km/h. E sad, ubrzanje nisam merio, ali mogu da potvrdim da Focus sa lakoćom postiže brzinu od 140-150 km/h. Nisam ga „gazio“ više od toga, jer je za naše puteve i to više nego dovoljno.

Ono što mi jeste u trenutku kupovine bilo bitno jesu pouzdanost samog motora i troškovi održavanja. Ovaj agregat nema famozni plivajući zamajac, a ni elektronske dizne. Zbog toga je i dosta jeftiniji za održavanje od TDCi motora. Istina, TDDI je malo tromiji od TDCi. Ali kao što rekoh, veliki uticaj na moju odluku su imale pare, kojih jednostavno nikad nije dovoljno.

Ipak, sve zavisi i od sreće koju ćete imati prilikom kupovine polovnjaka. Može se desiti da na TDDI modelu posle nekog vremena ode Boš pumpa koja je zapravo najskuplja stvar koja se na njemu može pokvariti. Sa druge strane, TDCi koji ima plivajući i „one skupe“ dizne može raditi bez problema par godina. Svima je jasno da je kupovina polovnjaka prava „igra na sreću“.

Jedna vožnja i odluka je donešena

Moj Focus sam išao da pogledam rano ujutru, u trenutku kada je napolju bilo minus desetak stepeni. Bio je parkiran u dvorištu i nije bio paljen tokom noći. Okretanje ključa, paljenje lampica na instrument tabli, čekanje da se ugasi lampica za grejače, još jedan okret i Focus je na moje iznenađenje upalio bez ikakve muke. Da se to nije desilo, male su šanse da bih ga pazario. Motor je lepo radio, nije bilo nikakvih čudnih zvukova i mogu slobodno reći da je donošenje konačne odluke o kupovini bilo znatno lakše.

Kao što gore napisah, jedna test vožnja kasnije, i to je bilo to. Upravo je vozna dinamika ono što me je osvojilo. Jako udoban u vožnji, lepo leži u krivinama (pre svega zahvaljujući nezavisnom zadnjem vešanju), lepo prima gas… A servo volan je, čini mi se u milimetar precizan i nakon 18 godina! Sve u svemu, prvi utisak mi je bio da je Focus zapravo automobil koji je jako zabavan za vožnju, posebno u krivinama. Nakon desetak hiljada pređenih kilometara, utisak je i dalje potpuno isti. Dodao bih i da je jako stabilan, čak i pri većim brzinama. Nijednom u toku vožnje nisam osetio da se nešto „trese“, a sam motor i automobil ne pokazuju znake zamora…

Što se menjača tiče, on lepo „šalta“ brzine i kratkih je, preciznih „hodova“. Prva, druga i treća su izuzetno „kratke“, tako da se i u gradskoj vožnji može ići četvrtom, pa i petom.

Ono što mi jako smeta jeste nedostatak šeste brzine. Na auto-putu se taj nedostatak najviše oseti. Naime, pri brzinama od oko 110-120 km/h obrtaji već pređu 2.500, te motor postane malo bučniji. Ipak je reč o dizelašu… Preko 3.000 obrtaja, kada se dostigne brzina od oko 150 km/h, ta buka postaje još veća. Upravo bi zbog toga šesta brzina uveliko prijala ušima vozača i putnika pri dužim putovanjima, ali i samom motoru. Potrošnja bi svakako bila manja.

Potrošnja

Kada smo već kod potrošnje, da i to pređemo. Prosečna potrošnja u gradskoj vožnji, prema mojoj računici (stara dobra matematika i dvostruko punjenje do čepa) iznosi oko 7,2 litara. Sa druge strane, na otvorenom putu, od Vojvodine do Grdeličke klisure i zavičaja, prosečna potrošnja je oko 5,6 litara, manje-više. Prostom računicom dolazimo do toga da je prosečna potrošnja mog Focusa u kombinovanoj vožnji oko 6,4 litara na 100 pređenih kilometara. Prilikom svakog putovanja od četiri i kusur sati, obrtaji su retko prelazili 3.000 i isto tako se retko spuštali ispod 2.500.

Troškovi održavanja

Prilikom kupovine, prodavac je bio dovoljno ljubazan da mi ukaže na to šta je sve radio na automobilu, i šta bi trebalo uraditi.

Pokazao mi je račune za set kvačila i kočnice, koje je zamenio relativno skoro, pre nego što je odlučio da proda automobil. Rekao mi je i da do malog servisa mogu da pređem još oko 3.000 kilometara, ali da je veliki servis rađen pre nešto više od 90.000 kilometara. Zbog toga je, kako je rekao, i odlučio da proda Focus.

Meni je ostalo da odmah odradim i veliki servis, ali sam odlučio da ujedno odradim i mali. To me je koštalo oko 27.000, a zamenjeno je sve što je trebalo zameniti. Tako da mali i veliki servis za Ford Focus prve generacije zajedno, nisu mnogo skuplji od registracije automobila. Iako se mali servis u proseku radi jednom godišnje, veliki servis „traje“ znatno duže. Naravno, pod uslovom da se u toku jedne godine pređe manje od 100.000 kilometara.

U toku godinu dana koliko je ovaj Ford u mom vlasništvu, menjao sam još zadnje stabilizatore i sijalicu za oboreno svetlo. Nedavno sam odradio i još jedan mali servis. Ukupno još oko uloženih desetak hiljada dinara.

Šta kažu majstori?

Ovde sam se suočio sa dva potpuno drugačija mišljenja. Jedan od mehaničara me je savetovao da se klonim Forda, pogotovo sa dizel motorom. Kaže, „gde si se zalepio za Forda, bolje sačekaj sakupi još malo para i kupi Golfa četvorku“. Mislim se, „lako je tebi čoveče reći strpi se, kad ti ne voziš Floridu svaki dan“.

Nisam se obeshrabrio, jer sam u neku ruku i očekivao da će mi svi predložiti Golfa pre Focusa. Drugi majstor, druga priča. On je rekao da majstori generalno ne vole Forda jer je komplikovaniji za popravljanje, ali da, ako sam naišao na primerak koji izgleda, radi i ide dobro, ne razmišljam. Kaže, „Focus je lađa za Golfa četvorku, bolje leži na putu, a i taj 1.8 TDDI je jako pouzdan motor“.  Zašavši u malo detaljniji razgovor sa njim, saznao sam da je jedina stvar koja je „baš“ skupa za popravku na 1.8 TDDI motoru Boš pumpa, ali da ne treba da se plašim ako je vozilo uredno servisirano i održavano. „Samo nemoj često da ga teraš na rezervu“, bio je njegov savet.

Zaključak

I na kraju treba odgovoriti na ono najvažnije pitanje. Da li je Ford Focus Mk1 1.8 TDDI dobra kupovina?

Ford Focus je kao i ostali kompaktni automobili u senci legendardnog Golfa. Za vlasnike novih Focusa to je loše, jer brže gubi vrednost, a s druge strane, za kupce polovnog Focusa je dobro, jer mu je cena povoljnija. Pritom, Focus spada među najpouzdanije modele u klasi.

Ipak, treba imati na umu da svaka kupovina polovnjaka sa sobom nosi određene rizike. Sve zavisi od toga u kakvom je stanju automobil koji se kupuje i kakve ste sreće.

Što se mog ličnog iskustva sa ovim automobilom tiče, nakon godinu dana ono je veoma pozitivno. Stoga, ako naiđete na dobar i očuvan primerak, verujem da se nećete pokajati. Dakle, polovni Focus prve generacije je vredan polovnjak i svakako ga treba uzeti u obzir.

Nadam se da vam se dopao naš prvi TEST POLOVNJAKA, da ste dobili odgovre na većinu pitanja (ako vas zanima još nešto, slobodno pišite u komentarima), i da ćete i ubuduće pratiti našu novu rubriku.  

Tekst: Saša Stanković

Fotografije: Saša Stanković, Vrele Gume arhiva