Kad se podsetiš zašto je „Mečka“ ipak Mečka!
Eeee test E klase
Test E klase sa oznakom 220D stiže i u pisanom obliku. Zašto je to čudno i otkud baš ona od svih modela testiranih ove godine?
Očigledno je da živimo u doba kada se, usled nedostatka vremena, sve manje čita pisana reč. Bila ona štampana ili „virtuelna“, beletristika i slični žanrovi imaju sve manju vrednost. Atraktivni video materijali u potpunosti su preuzeli primat nad pisanim medijima, što je nama koji se lakše i lepše izražavamo „olovkom“, priznajem, vrlo teško palo.
Usled toga, retko kada se odlučimo da određeni automobilski novitet predstavimo i „usmeno i pismeno“. Da bismo to uradili, novi model mora baš da nas zaintrigira na neki način. Bilo da nas fascinira svojom pojavom, bilo da nas negativno iznenadi svojim „promašajem“.
Osveženi Mercedes-Benz E klase pripada, srećom, ovoj prvoj kategoriji. A evo i zašto.
Najsjajnija zvezda
Dobro je poznato da E klasa čini dušu i srce brenda Mercedes-Benz. S je svakako ekskluzivnija, G je legendarna, ali E klasa je nešto posebno. Uostalom, ova serija modela, u svim svojim varijacima na temu, ubedljivo je najprodavanija u istoriji nemačkog brenda. Od 1946. prodato ih je preko 14 miliona primeraka!
Sa velikim očekivanjima preuzeli smo na test novu, odnosno restilizovanu, E klasu. S obzirom da su se u međuvremenu napolju promenila sva četiri godišnja doba, definitivno se može reći da joj sunce najviše prija. Iako je u karakterističnoj „miš“ sivoj boji, ovaj automobil, pa još u AMG paketu opreme, jednostavno asocira na najsjajniju zvezdu. Trokraki znak se pod njom mnogo lepše sjaji.
Kada je reč o spoljašnjosti restilizovane E klase, nekoliko stvari odmah zapada za oko. Dinamičniji dizajn i avangardnije linije predstavljaju osnovna obeležja eksterijera. Testirani model ima i naglašenije AMG izbočine na haubi koje utiču na aerodinamiku, ali i predstavljaju svojevrsni omaž nekim starim modelima koji su zaboravljeni.
Već prepoznatljivo redizajnirana rešetka hladnjaka i prednji branik pruzeta su rešenja iz nekih Mercedes SUV modela. Odavno ova maska ima svoje „za i protiv“ frakcije. Još od prve implementacije nisam njom oduševljen, ali očigledno ima mnogo više onih koji jesu.
Iz profila, nova E klasa deluje kraća nego što zaista jeste (4.935 mm). Krivac tome je skraćen zadnji deo, odnosno padajuća linija koja podseća na neki kupe, te nekako „sabijeni“ poklopac prtljažnika.
Prvu veću manu pronalazimo upravo u otvoru gepeka koji je neoprostivo ograničen tako da gabaritnije stvari nema šanse da ubacite u isti. Ipak, prtljažnik je više nego dovoljno dubok za svakodnevne potrebe, sa zavidnim kapacitetom od 540 litra.
Na testiranom modelu primetne su i vrlo glomazne, čak 19-inčne AMG felne, možda i malo preterane za jednu otmenu limuzinu. Modernizovani su i prednji farovi i zadnja svetla, naravno sa potpuno LED osvetljenjem kao standardom.
Das ist es
Roman bi se mogao napisati o enterijeru osvežene E klase. Ukratko, sve to, konačno, izgleda kao jedan pravi MErcedes. Kvalitet materijala je vrlo impresivan. Drvena obloga kokpita i tapacirunga vrata možda se nekome neće dopasti, ali uživo zaista izgleda vrhunski.
Kome se ne sviđa, tu su drugi paketi opreme i različita rešenja inventara. Uostalom, uskoro bi u masovnu proizvodnju trebalo da uđe izum po kojem će se celokupan dizajn kokpita (materijali, boje, izgled) menjati jednostavnom komandom unutar vozila. Bentley je već patentirao nešto slično. Do tada, slobodni smo da uživamo u ovome što su dizajneri iz Štutgarta osmislili pri datoj restilizaciji.
Mercedes se (srećom) odrekao propelerskih ventilacionih otvora, vrativši okrugli oblik istih. Možda i dalje izgledaju malo napadno u odnosu na ostatak enterijera, ali očigledno su deo neophodne modernizacije. Ono što definitivno fali enterijeru E klase je stari dobri analogni časovnik na sredini. U skladu sa tim, cela kabina mogla je biti malo tradicionalnije odrađena.
Materijal sedišta vrlo je prijatan, a o njihovoj udobnosti i funkcionalnosti ne bi trebalo trošiti reči. Iako izgleda da se lako prljaju, to je ipak samo dejstvo sunca, blica i otisak sedenja na datom materijalu. Istina je da čim otvorite vrata celokupan AMG enterijer vas prosto poziva da „živite“ u njemu.
Upravljač je takođe vrlo zgodan, lako podesiv i perfektno „leži“ u rukama, te donosi jedan veliki plus ukupnom utisku. U voženoj varijanti bio je poseban – AMG sa 6 paoka i mnoštvom dugmića. Osetljiv je na dodir, ne samo u vidu datih komandi, već i „davanja mu do znanja da si kao vozač prisutan“. Digitalne komande su ono po čemu će novi Mercedesi zasigurno postati prepoznatljivi. Ima ih svuda redom, gotovo sve možete odraditi sa volana, ali tu je naravno i „džojstik“ na centralnom grebenu. Ako ni to nije dovoljno, tu je i multimedijalni ekran.
Tehnologija
Navikli smo da restilizacija ovakvih premijum limuzina uglavnom donosi osveženje u pogledu tehnologija, koje su iz godine u godinu sve savremenije, ali i rekao bih preteranije. Već smo ih bezbroj puta nabrajali i data E klasa ih većinski poseduje, pa ćemo na ovom mestu skrenuti pažnju samo na neke (ne)funkcionalnosti.
Multimedijalni ekrani su praktično spojeni u jednu celinu. U ovoj varijanti, oni su dimenzije dva puta po 12,3 inča (standard je 10,2″). Taj izduženi spojeni ekran, iako i dalje izdvojen od kokpita, ne deluje ni malo „nakaradno“. Naprotiv, vrlo lepo se uklopio i daje potrebnu dozu modernosti enterijeru. Očekivano, ekrani su vrlo pregledni u odličnoj rezoluciji, sa bezbroj varijanti izgleda i opcija.
Centralni infotejment ekran je osetljiv na dodir, sa vrlo jasnim funkcijama, od kojih bih posebno pohvalio vrlo zanimljive informacije o radu motora (broj angažovanih cilindara, amplituda obrtaja, statistika transmisije itd.).
Jedna od posebno interesantnih tehnoloških novotarija jeste automatsko podešavanje sedišta i volana prema visini vozača. Prostom komandom unesete svoju visinu, a sedište i upravljač se sami ispomeraju u skladu sa tim. Vrlo korisno ukoliko sedate za volan posle nekog ko je potpuno različitih dimenzije od vas (npr. posle Piroškog), pa vam se ne gubi vreme u ručno-elektronskom podešavanju. Nakon što sistem podesi sedište u skladu sa vašom visinom, potrebna je ipak mala korekcija, jer kompjuter ne uzima u obzir dužinu ruku, kao ni afinitete u pogledu položaja sedenja i sl.
Od bezbednosnih funkcija izdvojili bismo adaptivni tempomat, sistem „hold the line“ što bi rekao Toto, kao i usavršeni stepen poluautonomne vožnje. Naime, dovoljno je samo s vremena na vreme dodirnuti (ne i pomerati) volan, pa će automobil ukoliko je tako podešen sve ostalo sam raditi. Pa čak i zaustavljati se i kretati u gradu, ukoliko je stajanje kraće od jednog minuta. Korisna funkcija za relaksaciju vozača u napetim gradskim uslovima današnjice, ali bezbednosni izazov da se što pre naviknemo na ove i dolazeće još autonomnije tehnologije.
Još jedan veliki plus u koloni tehnologija ide na novo led osvetljenje i automatsko podešavanje noćnog svetla. E klasa noću svetli kao Las Vegas, a da se pritom niko iz okoline ne žali na njenu blještavost.
Made in Germany
Prvi utisak nakon sekund vožnje osvežene E klase govori vam sve. Napokon Mercedes. Poslednja dva noviteta (CLA i GLA) koja su nam stigla iz Štutgarta nisu nas fascinirala. Nešto im je falilo. Restilizovanoj E klasi ništa ne fali, ima čak i viška. Ergonomija, upravljivost, dobro ogibljenje i sjajno ležanje u krivinama nešto su što se od Mercedesa apriori očekuje. Ova E klasa celokupan doživljaj toga podiže na jedan viši nivo.
Iako nije ni malo laka za svoju klasu (1.735 kg), nemačka lepotica prosto leti po drumu, pogovoto ukoliko je pravilno vozite i ne „šikačite“ se. Osim što je francuski udoban, trkački upravljiv i nemački disciplinovan, Mercedes E klase se i vrlo lako vozi. Nekako se instant naviknete na njega, kako po pitanju gabarita i okretnosti, tako i vozačkih performansi. Zaista brzo „srastete“ sa vozilom i nije vam do rastajanja. A instant je imperativ 21. veka.
Mercedesov 4MATIC pogon sigurno doprinosi savršenoj vožnji, mada nismo imali prilike da taj 4×4 sistem isprobamo na nekom ozbiljnom terenu van asfalta. Uostalom, E klasa i nije namenjena za bilo kakav off-road. Iako deluje niska, ona to zapravo nije (klirens je 123 mm) i vrlo uspešno izbegava barem sve ivičnjake i slične prepreke.
Sa rupama po srpskim drumovima malo joj lošije ide. Naime, nemačka limuzina očigledno je konstruisana za idealne asflatne uslove, pa svaku jaču neravninu naših puteva ona izuzetno oseti i to vam stavi do znanja. Stvar nije u lošoj zvučnoj izolaciji, koja je zapravo vrlo dobra, već u samim pneumaticima i karoseriji kojima jednostavno rupe i „brda“ na putu ne prijaju.
Što se tiče vozačkog doživljaja unutrašnjosti trebalo bi dodati da u kabini ima sasvim dovoljno mesta za vozača i suvozača. Ipak, u definiciji bi trebalo da stoji da je u pitanju limuzina sa četvora vrata, ali i 4 (umesto 5) sedišta. Jer kada sednete nazad jasno je da ovo nije funkcionerska limuzina poput onih koje nigde ne idu bez pratnje pod rotacijom, a koje često viđamo na auto-putu. Za vožnju direktora i tih „nekih“, moraćemo ipak da sačekamo S klasu.
Pouzdani, štedljivi i prljavi dizelaš – kupljeno!
Ispod haube ove restilizovane premijum limuzine po kojoj je nazvan čitav segment našla se Mercedesova „klasika“. Provereni i pouzdani četvorocilindarski dizelaš zapremine dva litra. Iako je facelift doneo i modele sa blagom hibridnom asistencijom, sličnom onoj koju smo imali na testu nove Serije 5, kao i plug-in hibridne varijante, E 220D je tradicija za koju verujemo da će i dalje biti najtraženija, barem na našem tržištu.
Snaga od 194 konja (na 3.800 obrtaja) i maksimalni obrtni moment od 400 Nm već na 1.600 – 2.800 obrtaja garantuju startnost i konkuretnu agilnost. U praksi, možda je za nijansu tromiji u samom startu od očekivanog, ali to vrlo brzo nadoknadi pravilnim rasporedom ubrzanja i transmisije. Menjač je naravno automatski, devetostepeni G-Tronic, takođe već proveren i pouzdan.
I cifre su respektabilne. Do „stotke“ ubrzava za 7,5 sekundi, a maksimalna brzina elektronski mu je ograničena na više nego dovoljnih 240 km/h, na Autobahnu. Na našem auto-putu ukoliko idete 240 na sat dobićete (zasluženo) kaznu od 120 do 140 hiljada dinara, 15 kaznenih poena i zabranu upravljanjem od godinu dana. Čisto da znate. Kočnice možda nisu na nivou nove game BMW-a, ali su sasvim soldine i ne nema potrebe da idu u kolonu „mane“.
Kada je vozite „normalno“, E klasa će vas nagraditi iznenađujuće malom potrošnjom za dati segment. Ona se kreće između 7 i nešto litara u gradu, preko 5,5 l na otvorenom, do prosečnih na testu 6,5 litara na 100 kilometara. Napominjem, u uslovima umerene vožnje, ali zaista impresivno.
S obzirom da je u pitanju „stari dobri dizelaš“, ekologija mu nije jača strana. Nasuprot tendenciji koju naša redakcija svesrdno podržava, emisija štetnih gasova modela E 220D iznosi oko 140 grama CO2 na svaki pređeni kilometar. In your face, Die Grünen.
VRLINE: |
|
Osećaj u vožnji, upravljivost, dinamika vožnje, ogibljenje, upravljač, kvalitet materijala, proveren agregat, potrošnja, menjač, izgled spoljašnjosti, udobnost, enterijer, tehnologija, sistemi bezbednosti i asistencije vozaču… |
|
MANE: |
|
Okvir prtljažnika, prostor na zadnjoj klupi, osetljivost na loše puteve, veliki točkovi, ekološka svest, cena u višim paketima opreme. |
„Najbolji u novijoj istoriji“ i slična opšta mesta
Hiljadu puta smo čuli floskule tipa „Mercedes je auto, ostalo su kola“, „mečka je mečka“, „mercedes = automobil“ i slične priče. U osveženoj E klasi oseća se da one nisu totalno bez smisla i poente. Često nam se desi da kod nekog modela izgubimo objektivnost i postanemo vrlo pristrasni. Test E klase navodi nas upravo na to.
U trenutnoj gami dva velika nemačka konkurenta jedna stvar čini se jasnom. Bavarci prave bolje SUV modele (izuzev možda G klase kojoj nemaju pandan), a iz pokrajine Baden-Virtemberg stižu nam trenutno bolje limuzine. Od A, preko C klase, do ove E i buduće S klase. Dati test E klase učvrstio nam je takvo uverenje.
U video testu izostavili smo pitanje cene, da se nakon celokupnog hvalospeva ne biste razočarali. Ipak, ni cena E klase nije toliko strašna, bar one bazične verzije. Za padanje u nesvest sačekajte S. Ovaj sinonim E segmenta kod nas kreće od nekih 50 hiljada evra, što je za današnje abnormalne kriterijume automobilskog tržišta sušti prosek. Testirana verzija u AMG paketu opreme i sa sjaset dodataka ide i do 70.000 evropskih zelembaća. Da li je mnogo? Jeste. Da li vredi? I te kako!
Za sve
Razmišljajući koja je zapravo ciljna grupa osvežene E klase došao sam do pitanja za koga ona nije? Osim za one koji nemaju novca da je priušte, a kojih nas je najviše, ona nije ni za iskompleksirane likove kojima je automobil neophodan za bildovanje samopouzdanja i dokazivanje statusa, kao ni za one kojima je neophodno da im se svi „okreću za autom“. Dobro, nije baš ni za one ekološki potpuno osvešćene, ako nisu foliranti. Za sve ostale E klasa je idealan automobil.
Za uspešne privrednike koji nemaju potrebu ikome da se dokazuju, za kontraverzne biznismene koji ne žele da dokazuju poreklo svog „prvog miliona“, direktore koji vole sami da upravljaju svojom limuzinom, programere, odnosno frilensere koji su dovoljno poreza utajili državi (sarkazam), doktore koji nisu gadljivi na mito (a ima li ih koji jesu?), gastabajtere sa istančanim ukusom za lepo… Ali i sve ostale obične ljude koji ako ne mogu da ga kupe (bar na kredit/lizing), mogu bar na ovaj način da uživaju u njegovoj jedinstvenosti. A Mercedes-Benz E klase je zaista to.
Mercedes-Benz E 220D 4Matic G-Tronic
Agregat: 2.0 turbo-dizel; 4 cilindra, 16 ventila;
Radna zapremina: 1.950 cm3;
Snaga: 194 kS pri 3.800 obr/min ;
Maksimalni obrtni moment: 400 Nm na 1.600 – 2.800 obr/min;
Menjač: G-Tronic devetostepeni, automatski;
Maksimalna brzina: 239 km/h;
Od 0 do 100 km/h: 7,5 sec;
Pneumatici: 19 inča.;
Dimenzije ( DxŠxV): 4.935 x 1.852 x 1.460 mm;
Međuosovinsko rastojanje: 2.939 mm;
Klirens: 123 mm;
Masa: 1.735 kg;
Zapremina prtljažnika 540l;
Maksimalna dozvoljena masa vozila: 2.470 kg;
Zapremina rezervoara za gorivo: 50 l;
Prosečna kombinovana potrošnja na testu: 6,5 l /100 km;
Emisija CO2: 140 g/km;
Cena ulaznog modela (200d): 46.380 evra
Cena testiranog E 220d u AMG paketu opreme: oko 70.000 evra
Te(k)st Stefan Stojković
Foto: Lara Piroški
6 Komentara
Comments are closed.
[…] TEST: Mercedes-Benz E 220D 4Matic (2.0, 194 ks) […]
„…doktore koji nisu gadljivi na mito (a ima li ih koji jesu?)…“ Ima, ima…ali ako Vam zatrebaju nadam se da ćete naići na Vaše poznanike iz teksta.
Ako nam automobilska industrija nudi novi model sa desetak nivoa opreme i razlicitih motorizacija, ako nam nude nekoliko verzija karoserije sa ili bez panoramskog krova i slicno, ako nam nude cak i automobile sa volanima i pripadajucim komandama na obe strane prednjih sedista, zasto se onda na silu namece instrument tabla koja polako ali sigurno gubi analogne komande i prelazi na potpunu digitalizaciju.. Ako je neko bas potpuno poludeo i zeli samo ekrane na dodir, neka mu ih, srecno mu bilo, a i nama dok bude zevao u ekrane umesto na put. Ali ako buduci vlasnik zeli da personalizuje svoje vozilo, moralo bi mu se omoguciti da pored boje i dezena sedista, ili boje konca kojim su prosivena izabere i daleko vazniju opciju, a to je nacin upravljanja najvaznijim komandama. Nekoliko dugmica i tockica koje pristajem da doplatim sigurno nece usporiti razvoj i buducnost auto industrije.
Jedva cekam da sednem u njega i da ga iznajmim u Autorentdoo ako ga nabave i bude u ponudi.
EEEEE KONACNO Teeeeest
Sve superlativi osim vrlo siromašne opreme pozadi. Zar putnici pozadi nemaju digitalnu klimu za sebe i punjače za telefone?