Šta se dešava s baterijama kada odrade svoje u (električnim) automobilima?

Jedan od problema vezanih za električne automobile je šta uraditi s baterijama kada im prođe vek trajanja?

Ovom temom su se pozabavile različite studije. Primera radi, tokom ispitivanja taksija na aerodromu Getvik, pet Tesla Modela S 90D je kompletiralo 2,5 miliona kilometara, gde je svako vozilo prešlo oko 500.000 kilometara tokom perioda od tri godine. Nakon toga, baterije su raspolagale impresivnim kapacitetom (SoH) od 82 odsto.

Model S je inicijalno bio u ponudi s osmogodišnjom garancijom i neograničenom kilometražom. Ipak, to je redukovano na 150.000 milja (240.000 kilometara), osam godina i 70 odsto SoH-a u 2017.

Dakle, Tesla će vam besplatno zameniti bateriju u novijem Modelu S ili Modelu X ako autonomija padne ispod 405 kilometara u okviru osam godina ili pređenih 240.000 kilometara.

Mercedes-Benz, s druge strane, nudi garanciju od 160.000 kilometara i osam godina na baterije, a isti slučaj je i s Jaguarom I-Pace. Jasno je da će vlasnici elektromobila iz „druge ruke“ imati izvesnih pitanja kada je reč o dugoročnom vlasništvu nad baterijom.

Treba imati na umu da automobilske baterije degradiraju brže u prvih godinu-dve dana. U prvoj godini kapacitet im opada za oko 8 odsto u okviru 160.000 pređenih kilometara, pokazuju rezultati testiranja na Getviku, ali nakon toga se degradacija stabilizuje na 5 odsto godišnje (takođe u okviru pređenih 160.000 kilometara). Pri ovoj stopi, vozila bez problema mogu da pređu 500.000 milja (800.000 kilometara) pre nego dostignu 70 odsto SoH. To je više nego tri puta više od garantovane distance.

Kako sprečiti degradiranje baterije?

Najpre jedan tehnički termin – koleno krive. Do njega dolazi kada baterija ubrzano degradira, što je nešto što svi proizvođači baterija i vozila žele da izbegnu. Ovim fenomenom su se bavila brojna istraživanja, ali ono što je izvesno je pretpostavka da je baterija napravljena kako treba (bez grešaka), tako da tendencija pojavljivanja kolena krive raste s preopterećenošću baterije.

Ovo se javlja prilikom suviše čestih brzih punjenja (kada temperatura baterije raste) i kada je punjenje i pražnjenje prečesto. Kada se baterija u najvećem broju slučajeva puni od oko 10 do manje-više 90 odsto napunjenosti (SoC) i retko se koristi brzo punjenje, ona će sigurno trajati duže. „Odmaranje“ baterije jednom nedeljno po nekoliko sati, pri niskom SoC-u, takođe će pomoći.

SoH je apsolutna mera i postaće valuta u trgovini baterijama u budućnosti. Mada su vozači električnih automobila fokusirani na SoC, jer im to govori da li raspolažu s dovoljno energije da bi došli do željene destinacije, mera koja je zaista bitna u ekonomskom smislu je SoH.

Šta se dešava s baterijama elektromobila nakon što njihov SoH padne ispod 70 odsto?

Baterija pri 70 odsto SoH-a možda više nije pogodna za upotrebu u električnim automobilima, ali može da u „drugom životu“ posluži kao deo sistema za skladištenje energije (BESS), i to nekoliko godina (najmanje pet), sve dok ne dostigne SoH od 50 odsto. U tom slučaju, ona više nije komercijalno upotrebljiva. Dostignuto je industrijsko koleno krive.

Većina BESS sistema je konstruisana tako da koristi nove baterije, ali je sve veća količina polovnih jedinica iz električnih automobila. Tesla je izvestio kako će njegove baterije trajati milion milja ili čak duže (pretpostavka je do 70 odsto SoH), ali nije spomenuo upotrebu u okviru BESS sistema ili nečeg sličnog.

Troškovi vezani za baterije „drugog života“ su mnogo niži u odnosu na nove, tako da je povrat uloženih sredstava i veći i ekonomski primamljiviji, uprkos kraćem životnom veku BESS-a sastavljenog od polovnih baterija.

Baterija od 75 odsto SoH-a, trajaće polovinu vremena nove baterije, ali će koštati daleko manje od polovine sume koliko je potrebno izdvojiti za novu jedinicu. Upravo tu leži prednost polovnih jedinica i njihova „sudbina“ nakon što su odradile svoje u automobilima, mnogo pre nego što budu spremne za kompletnu reciklažu.

Vrele Gume