Rolls-Royce Black Badge Experience – Budimpešta

„Klijenti Rolls-Royce-a su jedna posebna grupa ljudi“, počinje svoje izlaganje direktor za komunikacije ove britanske marke Frank Timan i dodaje: „Unutar te posebene grupe postoji jedna još specifičnija, a to su kupci modela sa oznakom Black Badge“. 

Boksera Muhamed Alija, pionira avijacije i holivudskog inovatora Hauarda Hjuza i bubnjara grupe The Who, Kit Muna, povezuju dve stvari. Svi oni su na sebi svojstven način prkosili postojećim i stvarali nova, sopstvena pravila i svi su vozili upravo Rolls-Royce. Za sve ovakve buntovnike interkontinentalnih razmera fabrika u Goodwoodu kreirala je izdanje „Black Badge“.  

Jeste li i vi jedan od buntovnika sa razlogom?

Kad je iznenađenje preterano na najbolji način

Nakon druženja sa modelom Cullinan, Rolsom među SUV-ovima, drugog dana boravka u Budimpešti ispred hotela „Ritz Carlton“ dočekuju nas modeli Ghost, Dawn i Wraith, sva tri u izdanju Black Badge. Zaista je privilegija biti novinar na prezentacijama ovog klasičnog britanskog kraljevskog brenda!

Hello darkess, my old friend

Ako se po stranu stavi narativ o ikonama pop kulture 20. veka ostaju sledeće činjenice: 

Black Badge Rolls prepoznaćete po tipičnoj statui „Spirit of Ecstasy“ na haubi vozila, izvedenoj u svuda prepoznatljivoj crnoj boji. Sa tehničke strane izmene su diskretne, ali za poznavaoce automobila i marke Rolls-Royce i te kako značajne.

Ghost Black Badge izdanju inženjerki tim motoristike posvetio je najviše pažnje, možda i zato što je sa nama još od modelske 2010. godine, pa su izbirljivi kupci zaslužili da se fabrika malo potrudi za njihov novac. Tokom godina obrtni momenat je evoluirao sa inicijalnih 790 na 820 Nm, da bi u ovoj varijanti stigao i do brojke od 840 Njutn metara.  Snaga je sa 570 takođe podignuta na 612 kS. Do 100 km/h stiže za 4,8 sekundi, a maksimalna brzina ograničena mu je na 250 km/h. 

Dawn, za mnoge nedostižni vrh vožnje sa spuštenim krovom,  sa 571 konjske snage avanzovao je do 601 kS. Za desetinku sporije vozi do stotke u odnosu na Ghost,  tačnije 4,9 sekundi. 

„Koncentrišite se na jedan model“, dobronamerno savetuje naš domaćin Frank Timan.  U ime svih čitalaca ovog teksta, ekipa „Vrelih Guma“ dala je sebi za pravo da za doživljaj dana proglasi Wraith Black Badge.

Razlozi su brojni i isključivo subjektivni. Sa jedne strane fastback forma na najelegantniji način priziva prvobitnu definiciju Grand Touringa. Ona bi mogla da glasi: Automobil za dvoje, neprikosnovenih performansi, uliva strahopoštovanje pojavom ali i onim što je sposoban da uradi na putu. Takođe je dobrodošao na parkingu, recimo,  svih hotela na Azurnoj obali. U našem slučaju u parking svrhe poslužiće „The Pannonia Golf & Country Club” i Rolsova mađarska baza, Hotel “Ritz Carlton” u Budimpešti.  Prvi ambijent je teren sa 18-rupa, rad renomiranog arhitekte golf terena Hans G. Erhardta. Drugo je ugostiteljski objekat sa 5+ zvezdica, useljen u nekadašnju centralnu upravu peštanske policije. Sa sve Black Badge vozilima ispred, ovo je bila svojevrsna metafora pobede zapadne kapitalističke motorizacije nad represivnim socijalističkim aparatom u Mađarskoj. 

Luksuzan i diskretan šarm Opasnog

Interesantno je da je izražavanje u superlativima isto u zajednicama bez obrzira na društveno uređenje.  „U tunelu usred mraka …“, svi znamo kako to dalje ide. Na sajtu Rolls-Royce opis Wraith-a kreće rečima. „Iz mraka izdiže se Black Badge .Naglašen u eskpresivnosti. Nemoguće opisati rečima“. 

Jao, kuku lele, nama novinarima! Ako u marktinškom odeljenju u Gudvudu ne znaju kako da opišu ovaj automobil, šta onda mi da radimo? Redovi koji slede najveći su mogući trud u deskripciji neopisivih utisaka o modelu Wraith Black Badge. 

Estetski gledano Wraith je zbog padajuće linije krova možda najnepraktičniji Rolls-Royce, barem što se tiče zadnje klupe. Ali ima nečeg zaista posebnog u vožnji njime, naravno ako možete da ispratite njihovu cenovnu politiku.

Bespoke opcije, ili narodski rečeno personalizacije „formiraju se od  5.000 evra za boju po izboru, do zapravo beskonačno“, duhovito procenjuje gospodin Timan. Veliki broj kupaca zna da u dodatnu opremu i kao nagradu za kreativnost Rolsovih zanatlija uloži i do 100.000 evra. Dodajmo sve to na osnovnu cenu Wraith Black Badge-a od 300.475 evra i stižemo do cifre koja zvuči strahovito ali i svakako bilduje ego. Koliko ljudi zaparvo može reći da je dalo nepunih pola miliona evra za automobil. Pa bar on imao i zrno nepraktičnosti. E to je lep primer šta je pravi luksuz, a ne onaj parfem iz Djuti Frija na aerodoromu.  A i parfem neki ukradu, Rolsa malo teže.  

Treba li napomenuti da prosečna potrošnja od 15,9 litra na 100 kilometara kupcima ovog brenda nikako nije bitna.  Nakon gore navedenog troškovnika, ona ne sme biti predmet rasprave, a ni razlog škrtarenja. 

Wraith Black Badge u ponudi je od 2016. godine. Iz 6,6 litarskog V12 twin turbo motora izvlači 632 konjske snage, isto kao i model bez crne značke.  

Neko je procenio da je to dovoljno, ali i da je mnogo bitniji način na koji se ta snaga generiše. Zato je ovu darkersku ediciju fabrika opremila sa 870 Nm obrtnog momenta, umesto prvobitnih 800. Postignut je cilj da se ubrzanje do 100 km na čas svede na svega 4,5 sekundi. Poseban gušt je svu tu snagu i ubrzanje ispratiti na tradicionalnim analognim instrumentima, za razliku od high-tech pristupa na Cullinan-u.

Rečeno terminolgijom petparačkih ljubavnih romana, ova konfiguracija „budi zver u vama“. Na praznom pravcu auta-puta prema Balatonu papučica gasa pritiska se skoro do kraja. Potmulo režanje iz agregatnog prostora obezvređuje raspložive muzičke sadržaje u kabini. A  kamere za brzinu? Ma, neka blicaju i snimaju kao da su na svadbi! Naravno, sve ovo nemojte pokušavati kod kuće ili na onom pravcu koji u Srbiji nazivaju auto-put. 

To je taj „osećaj za filing“

Bili bismo krajnje nepravedni ako prostor zadnje klupe u modelu Wraith opišemo kao skučen. Njegova relativna kompaktnost u odnosu na recimo Phantom nadoknađena je zahvaljujući međuosovinskom razmaku od 3.112 mm, pa je ponuda prostora  još uvek odlična. Zapravo, više je nego izdašna u odnosu na ostatak ponude auto industrije.  

Dok je filozofija enterijera modela Cullinan bila smirenost, usled spoznaje da u svakom trenutku na svakom planu možete da izdominitate ostale učesnike u saobraćaju, Wraith nudi nešto savim drugačije. Čak i u običnoj „necrnoj“ verziji na delu je najnasažniji Rolls-Royce. To je nešto što treba čulno da se doživi, a ne da se vozač izoluje od mašinerije kao da je putnik na kruzeru. 

Nabacani ustisci: Starlight headliner ili u prevodu tapacirnje krova sa led diodama koje imitiraju noćno nebo (opet u tunelu usred mraka…), podseća na modernizovanu verziju plafona dečijih soba koji su krajem devedesetih ulepšavali stvarnost našoj deci. Masivan poklopac još masivnijeg motora, ispred vas hromirani okviri arhaičnih istrumenata, pereverzno tamne i senzualne površine kožnih presvlaka, osluškivanje rada motora…   

Možda je reč o „tripu“, ali sve nekako vuče na estetiku protagonista filma „Underworld“ (Podzemni svet) sa Kejt Bekinsejl, koji je sasvim slučajno sniman baš u Budimpešti.   Iako nije „politički“ korektno vozače deliti na mlade i stare, edicijiom Black Bagde, Rolls kao da cilja upravo na kupce nešto svežijeg datuma u krštenici. Na kraju krajeva, širom sveta sve je više mladih ljudi koji se upisuju u redove milionera i sebi mogu da priušte ovaj automobil. Nisu vam ni Rolls-Royce, a ni „Vrele gume“ krivi ako niste neki od njih. Da smo barem mi ti. 

Vidi tata, koči u mestu

Vozački kamp nadomak Budimpešte završna je destinacija „Rolls-Royce Experience“ vikenda.  Na programu su uobičajene poligonske vežbe slaloma između čunjeva i kočenja. Statistički i slični parametri i ovde su u prvom planu. Teško je sve to izraziti matematički, pogotovo što su pisci ovih redova imali tek mukotrpno zaslužene dvojke u srednjoj školi iz ovog predmeta.  

Jasno je da Black Badge modeli imaju izoštrenije upravljanje,  bolji odziv i poboljšano kočenje. Vežbe, tačnije domonstracije superiornosti kočenja bile su glavni deo naših aktivnosti na poligonu. Posebno je atraktivan bio zalet do preko 100 km/h uz naglo kočenje. Svaki automobil na testu zaustavljao se praktično u istom momentu. Tri put ura za inženjere iz Gudvuda, malo manje ura za naše uznemirene stomake koji po subjektivnom utisku završavaju negde u prtljažniku. 

I na kraju ostaje samo da se vratimo za Budimpeštu. Na žalost, to se neće dogoditi za volanom Rolls-Royce Wraith-a, jer bi i drugi učesnici eventa hteli makar malo da  probaju ovog demona. Umesto toga, Frank nam uručuje ključeve od Ghost-a. Koliko god da simpatišemo Wratih, teško da se vožnja i ulazak u Budimpeštu u Rolls-Royce Ghost može posmatrati kao kazna. 

Tekst: Lara Piroški, Miroslav Šosberger

Fotografije :  Vrele Gume & Rolls Royce