Nissan Pick Up, putovanje na Krf i prelepo Jonsko more

Upravo smo doputovali sa ostrva KRF. Septembar je ove 2019. godine zaista bio idealan za obilazak Grčke i po mnogo čemu nama dragog ostrva…

Krenuli smo iz Beograda u popodnevnim satima. Plan je bio da se do 910 km. udaljene IGUMENICE (odakle se dalje nastavlja trajektom) vozimo dobrim delom noću. Naravno, uz česta zaustavljanja i odmaranje. Kada je reč o prevoznom sredstvu, odluka je pala na sopstveni resurs. Na stari dobri Clio GT koji je upravo napunio 10 godina. Ali koji je odrastao u jednoj vrlo finoj sredini, uz svu pažnju i posebno negovanje. Za deset leta „pretrčao“ je samo 55.000 kilometara, i pravi je momak.

U prvom delu itinerera prema ostrvu limunova i maslina, prvi i to duži odmor programiran je po danu, u Nišu. U nadaleko čuvenoj kafanici MRAK, koja je poslednjih godina stekla baš veliki ugled.  Gde se slobodan sto skoro nikako ne može obezbediti bez rezervacije. Zašto je MRAK postao vrlo brzo jedan od najsvetlijih kutaka srpskog ugostiteljstva? Odgovor je jednostavan, ali , ujedno i prilično kompleksan. Ko se bar na kratko bavio kuhinjom i gostima vrlo dobro zna o čemu se radi. Vrhunski kvalitet pripreme roštilja i sve ponudjeno uz maksimalno zalaganje, vrlo brzo je MRAK lansiralo u sam vrh niških lokala… Ako vas zanima ceh u kafanici MRAK… To ovako izgleda: 5 ćevapčića, malu pljeskavicu, pola šopske salate, dve ljute pečene paprike, litar kisele vode i dve tek ispečene lepinje, platili smo 950 dinara.

Posle putarine od BEOGRADA do NIŠA (900 dinara) i pomenutog odmora, u dolasku noći, nastavili smo naš mali maraton.

Očekivalo nas je prvo upoznavanje sa tek otvorenim auto-putem kod PREDEJANA. Bilo je to pravo zadovoljstvo, radost i verujte malo oduševljenje. Setili smo se minule godine i odlaska u Grčku, vožnje pored motela PREDEJANE, uskog i opterećenog puta, baš opasnog u mesecima kada se kreće na odmor. Bili smo ujedno i ponosni na sve one koji su započeli a i završili radove, i na bilo koji način doprineli da se takav projekat privede kraju. Takođe da se izgrade i dva sjajna tunela, PREDEJANE (1073 metara) i MANAJLE (1800 metara). Cena putarine je 600.00 dinara.

Od ulaska u SRBIJU, kod prelaza HORGOŠ, pa sve do PREŠEVA, i MAKEDONIJE, sada imamo auto-put.

MAKEDONIJU i takodje asfaltnu stazu (ipak ne tako dobru kao kod nas) od 170km. prevalili smo uz poznatu drumarinu (3 puta plaćanje… ukupno 4,5 evra) i tačno u ponoć stigli do grčkog prelaza EVZONI, gde nije bilo više od deset vozila…

Na samom ulasku u GRČKU plaća se na naplatnoj rampi 1.8 evra. Prilikom korišćenja odličnog auto pravca prema IGUMENICI, sa bezbroj tunela i 4 naplatne rampe, valja izdvojiti ukupno 9 evra.

U 05.15 bili smo u luci IGUMENICA, platili za dve karte i automobil 62 evra… Za DVA sata smo stigli u grad KRF na istoimenom ostrvu…

Prve korake na KRFU usmerili smo ka samom centru grada, gde se nalazi SRPSKA KUĆA…zgrada MUZEJ u kojem se nalazi sve ono što SRBE podseća na najuzbudljivije trenutke naše prošlosti i čuva od zaborava…

SRPSKU KUĆU smo posetili, i s ljubavlju i divljenjem razgledali, još pre nekoliko godina, a svaki SRBIN je dužan da o tom mestu pročita što više i da NIKADA ne zaboravi ono što se dešavalo na KRFU – NAŠEM OSTRVU SPASA, početkom 1916. godine kada je posle prelaska ALBANIJE, došlo do evakuacije srpskih snaga na KRF.

Posetioci SRPSKE KUĆE imaju priliku da pogledaju neverovatne fotografije, da u trenutku osete ono što je SRBIJU proslavilo u celom svetu…

U knjizi HODOČAŠĆE NA KRF, domaćina MUZEJA, LJUBOMIRA SARAMANDIĆA da saznaju kapitalne podatke o svemu… Na poleđini te knjige nalazi se i ovaj tekst, citat iz dnevnika rezervnog kapetana srpske vojske MILORADA MARKOVIĆA, na KRFU 1916. godine…

„Sedim u šatoru. Predveče na Krfu puno lepote, te me izvlači napolje. Sedam pod jednu maslinu. Sunce zalazi. Njegovi jasni crveni zraci jedva se probijaju kroz gusto lišće maslina, pozlaćujući ga. Ogromne grane drveća zasvodile ozgo, te napravile polutamu, prijatnu i hladovitu. Kroz grane svetluca zapaljeno more. Po njegovoj površini, glatkoj i usijanoj,miču se kao grdne nemani, čudovišta siva i nakazna, ogromne ladje, ratne i trgovačke, a daleko preko mora naziru se masivi albanskih planina. Iza njih je moja zemlja iz koje sam, iz koje su najdraži moji i u koju možda nikada se vratiti neću….“

Toliko o KRFU, o ostrvu o kojem ste sugurno puno toga već saznali i naučili…. A CEO ŽIVOT JE ŠKOLA… Zato svoje znanje prenosite na svoje najbliže…

Naš ovoseptembarski cilj bilo je malo mesto KALAMI, tačno 30 km. udaljeno od grada KRFA, prema severu. Tamo se nalazi kuća na rubu obale, kuća porodice MARKATI. U njoj žive SPIROS, ELSI, njihova deca ELENA i JORGOS i najvažniji član, njihov šestogodišnji potomak ARION, koji je pre par dana postao osnovac…

Gospodin SPIROS MARKATI ima 76 godina. Nekada je bio nastavnik najmljadjem uzrastu, a danas uživa u završnom periodu svog bitisanja, ribareći, baveći se pčelama i povrćem…i igrajući šah. SPIROS je davno, od svog tasta dobio jednog odličnog NISANA, kamiončić (danas ga zovu „pik ap“) za prevoz svega i svačega.

NISAN je star tačno 26 godina i u odličnom je stanju. Ne zna se koliko je kilometara prokrstario KRFOM, ali, sasvim je izvesno da mu jonska klima prija, jer se nikada nije ni zakašljao, a platine su mu kao nove. SPIROS mu redovno menja ulje, doliva antifriz, menja vitalne i potrošne delove. Jedino ne vodi računa o uredjivanju enterijera i eksterijera, pa je kokpit sa instrumentima, deo poda i oba sedišta prekriven finim slojem ostrvske prašine koja SPIROSU očigledno uopšte ne smeta – naprotiv, doprinosi njegovom duhovnom opuštanju. Gospodin MARKATI, ipak vodi računa o bitnim (ne krucijalnim) stvarima. Neko mu je na parkingu „skalpirao“ spoljni levi retrovizor ali je odmah nabavljen potpuno novi, koji je našao mesto na vratima (skoro da smo ubedjeni da je nabavljen sa nekog „juga“, iz fabrike u Kragujevcu ili iz neke prodavnice u Solunu, gde je svojevremeno cela SRBIJA kupovala gomile delova za „Zastave“)…

Boravak na KRFU je kao i uvek do sada bio fantastičan. Jonsko more, zdrava klima, stotine plaža uz obaveznu grčku fetu, masline i njihovo briljantno kiselo mleko svakom turisti pričinjavaju baš istinski užitak.

U obližnjim marketima ima svega… i sve je skuplje nego u SRBIJI… posebno voće(kilogram breskvi je recimo 3 evra…groždje 5 evra)… pa smo zbog nama poznatih cena, sa beogradske pijace BAJLONI, poneli 5 kilograma tog slatkog dara prirode. Podelili smo breskve i našem komšiji SPIROSU KATSAROSU, vlasniku kafića KALAMI, gde smo nažalost posmatrali naš košarkaški debakl, u utakmici sa ARGENTINOM.

U blizini malog mesta KALAMI, nalazi se znatno veći KASIOPI, sa puno restorana, prodavnica, marketa, divnom pešačkom zonom, lepom lukom. Kasiopi je kao i ceo KRF krcat placevima sa skuterima, kvadovima i automobilima. A kada je reč o vozilima, mora se znati da je KRF moguće upoznati jedino tako… Stoga je onima koji stižu iz SRBIJE kolima, znatno jednostavnije i praktičnije krstarenje KERKIROM (grčko ime za KRF, od lepe nimfe, žene boga Posejdona)…

Ovo je bio samo delić priče o prelepom ostrvu KRF. Ako putnik DVA PUTA dodje na KRF, ne znači da će i zauvek ostati na njemu, ali će mu se uvek vraćati. Ovo pravilo se retko narušava.

TEKST: Đorđe Đenić, BEOGRAD 16.septembar 2019.