Džentlmen i veliki šampion
Pre samo dva dana, internetom je odjeknula tužna vest iz Italije. Veliki čovek i šampion MotoGP-ja, nije uspeo da pobedi u najvažnijoj trci
Nažalost, ostali smo bez Nikija Hejdena. Pročitajte priču o njegovom životu
Nažalost, 22. maja 2017. godine, u svojoj 36. godini, nakon pet dana borbe za život, u Ćezeni, preminuo je Niki Hejden. U ovom tekstu pokušaćemo da opišemo njegov život, kako bi mu na taj način odali počast i pomogli da nikad ne bude zaboravljen.
Detinjstvo
Nikolas Patrik Hejden, poznatiji kao Niki, rođen je 30. jula 1981. godine u gradiću Ovensboro u Kentakiju. Bio je srednje dete, imao je još dva brata i dve sestre. Odrastao je u porodici koja je bila ljubitelj trka pa je tako stalno bio okružen motorima. Ubrzo nakon što je naučio da hoda, Niki se stalno vozikao na svojoj maloj kroserici. Naime, njegov otac Erl je napravio male motore za svoju decu, nadajući se da će jednog dana oni naučiti kako da se trkaju i da će postati veliki šampioni. Kako je Niki bio šampion MotoGP-a, a njegova braća Tomi i Rodžer Li su takođe imali uspešne karijere, izgleda da je plan njegovog oca uspeo.
Glavni izvor prihoda Nikijeve porodice, bila je mala trgovina polovnih automobila, koju poseduje njegov otac i koja i dan danas radi. Njegova porodica nije bila bogata, ali kako su deca Erla i Rouz postajala sve bolja u trkama, počeli su da putuju od kuće iz Kentakija, kako bi tražili bolje takmičare koji bi bili prava konkurencija njihovoj deci. Ubrzo su morali da putuju sve do Ilinoisa i Floride. Niki je oduvek vozio motor sa brojem „69“ kao i njegov otac tokom karijere. Kako je voleo da se šali, njegov otac je izjavio da je taj broj odabrao zbog toga što se često prevrtao i padao, pa mu je bio potreban broj koji bi mogao da se pročita i naopako.
Iako Hejden dečaci nisu bili učenici za primer, njihovo obrazovanje je bilo veoma važno i Erlu i njihovoj majci Rouz, koji su se starali o tome da njihova deca ne posustaju u katoličkim školama koje su pohađali. Sva njihova deca, uključujući i Nikija su diplomirali, iako su često propuštali nastavu kako bi išli na trke, kao i uprkos tome što su počeli sa profesionalnim učešćem na trkama tokom nekoliko poslednjih godina školovanja.
Početak moto karijere
Niki je vozio svoju krosericu i učestvovao na trkama na zemljanim putevima, da bi 1998. godine prešao na brže i jače motore i asfaltne staze. Međutim, on je još uvek s vremena na vreme vozio svoju krosericu, i učestvovao u trkama zajedno sa svojom braćom. Godine 2002. sva tri brata su se popeli na pobednički podijum na kraju trke Springfild TT. Ali je Niki ipak najuspešniji bio na trkama na asfaltu.
Hejden je prešao u superbajk kategoriju tokom 2000. godine, gde je osvojio drugo mesto u svojoj početničkoj sezoni. Sledeću godinu je završio na trećem mestu, ali 2002. godine, Niki je postao najmlađi vozač koji je osvojio AMA superbajk titulu.
Nakon osvojene titule, odlučio je da pređe u MotoGP, gde je imao veoma impresivnu prvu sezonu. Posle dve trke nakon kojih je stigao do pobedničkog postolja, zaradio je još jednu titulu za početnika godine. Nikiju su bile potrebne dve godine da osvoji prvu trku u MotoGP-ju, što je uradio kada je 2005. godine osvojio trku Laguna Seca na tlu Amerike.
Duel sa Rosijem i MotoGP karijera
Sledeća godina, 2006. je bila najuspešnija u njegovom životu. Kao vozač Honde, borio se sa Valentinom Rosijem tokom cele sezone za titulu, o kojoj je odlučivala poslednja trka u sezoni, u Valensiji. Niki se vešto izborio sa pritiskom, i osvojio je treće mesto, koje mu je bilo dovoljno da skupi dovoljno poena da osvoji MotoGP titulu i prekine niz od uzastopnih pet titula Valentina Rosija. Ta sezona se i danas smatra jednom od uzbudljvijih u MotoGP šampionatu.
Nakon te sezone, njegova karijera je krenula silaznom putanjom. Posle šest godina u Hondi je prešao u Ducati gde je proveo još pet sezona da bi se opet vratio u Hondu. Poslednji je Amerikanac koji je osvojio titulu u Moto GP šampionatu. Karijera u tom šampionatu mu je trajala od 2003. do 2016. godine. Prošle godine je napustio Moto GP i preselio se u Superbajk šampionat, gde je sezonu 2016. završio na petom mestu. Hejden je ove sezone bio 13. na tabeli, a nastupao je za tim Red Bul Honda.
Nesreća
Nažalost, 17. maja 2017. godine, Niki Hejden je doživeo tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je zadobio teške povrede glave i grudi. Dok je u okolini Riminija vozio bicikl trenirajući za trku Superbajk šampionata na njega je naleteo automobil. Vozač automobila je prošao nepovređen, ali Nikiju nije bilo spasa. Njegova najduža trka u životu je trajala pet dana, tokom kojih su se lekari u Ćezeni borili za njegov život, ali nisu uspeli da mu pomognu. Niki Hejden je svoju najdužu i najznačajniju trku u životu izgubio. Preminuo je 22. maja 2017. godine.
Ako ste se ikada zapitali kako se težak rad i upornost, kao i jake moralne vrednosti isplate u životu, samo bacite osvrt na karijeru Nikija Hejdena. Iako je bio blagosloven velikim sirovim talentom, ono što ga je zapravo učinilo pravim šampionom bilo je upravo to što je imao želje i motivacije da ostvari svoje snove. Veliki broj sportista želi da bude najbolji u onome što radi, a jedan od njih je bio i Niki. Obožavao je publiku i svoje navijače, i svima je izlazio u susret. Ono što ga je činilo posebnim jeste i to što je stalno davao sve od sebe, trenirajući u teretani za vreme pauza u sezoni, vozeći probne vožnje tokom zime, kao i proučavanje statistike sa tehničarima do kasnih sati u garaži.
Iako je to sve samo po sebi impresivno, i Nikijeva ličnost i harizma su bili zaista veliki. U doba kada mladi sportisti dospevaju u novine ne zbog svojih uspeha, već zbog tuča, štrajkova i po tome što upadaju u nevolje, Niki Hejden se mogao smatrati anomalijom. Bio je izuzetno cenjen i poštovan od strane sponzora, navijača kao i svojih suparnika. Valentino Rosi je jednom izjavio da je Niki Hejden pravi protivnik i sjajan vozač koji zaslužuje poštovanje kako zbog svog umeća, tako i zbog toga što je veoma dobar čovek. I zaista, njega opisuju kao velikog džentlmena i jednog od najfinijih momaka u moto sportu.
Kakav je čovekoljubac za života bio Niki Hejden govori i činjenica da je pre nekoliko godina zaveštao svoje organe. Nakon smrti, lekari su odmah pristupili postupku transplantacije njegovih zdravih organa.
Počivaj u miru legendo, nećeš biti zaboravljen.
Saša Stanković
