Nemačka je bez dileme jedna od najplodnijih nacija na svetu kada je o automobilskoj industriji reč.
Nemci su iznedrili neke od najboljih i najbriljantnijih automobila u istoriji, a pred nama je lista svega onog najboljeg što nosi „Made in Germany“ oznaku (abecednim redom):
Alpina B3
Alpina B3 je kreirana u okviru svake generacije BMW-a serije 3, s tim što je uvek dodavano nešto više od pukih performansi. Sve je započelo s B3 2.7, baziranom na E30 seriji 3, a od tada do danas, B3 čine suptilnu alternativu M3 modelima.
Ono što je Alpini uspevalo je da kupcima pruži unapređenje stvari koje BMW nije uradio. Ko je želeo da kupi M3 Touring koji nije bio u ponudi, tu je uskakala Alpina da ispuni želje.
Audi Quattro
Ovo je model na osnovu kojeg je Audi bazirao svoj moderni brend. Nije kreirano samo ime, već je stvorena legenda quattro pogonskog sistema na sve točkove, što je bila posledica želje nemačkog proizvođača da uđe u svet relija. Prvobitna ideja vezana za integralni pogon je potekla od vojnog kamiona, ali je sklop „izbrušen“ i rafiniran da bi vladao, kako na reli stazama, tako i drumovima.
Quattro 20v je ostao u proizvodnji sve do 1991., dugo nakon što je trebalo da bude ukinut, ali potražnja za njim se neumoljivo nastavljala.
Audi R8
Kao i u slučaju prvobitnog TT-a, Audi je uzeo u ruke konceptni automobil i transformisao ga u serijski. Osnovu za nastanak R8 je činio Le Mans koncept, a serijski primerak nije izgledao mnogo drugačije. Njegov dramatičan stajling ga je stavio naspram Porschea 911, a stekao je reputaciju jednog od najupotrebljivijih superautomobila, budući da je njegov prvobitni 4,2-litarski V8 bio sasvim pogodan za svakodnevnu eksploataciju.
R8 V10 mašinu deli s Lamborghinijevim pulenima, Gallardom i Huracanom, a u ponudi je nakratko 2015. bio R8 e-tron, čisto električna verzija. Međutim, proizvedeno je manje od 100 primeraka.
Audi TT
Bez obzira što je prvi TT bio baziran na platformi skromnog Mk4 VW Golfa, radilo se o automobilu koji je nadmašio rivale iz BMW-a, Mercedesa i Porschea po pitanju stajlinga. Lista čekanja je bila duga za prvi TT kupe, koji je s prodajom krenuo krajem 1998. Čak i povlačenje radi dodavanja opcionog zadnjeg spojlera, koji je rešavao potencijalnu nestabilnost pri visokim brzinama, nije umanjilo entuzijazam kupaca.
Pogon na sve točkove je bio standardan na modelima s 225 ks i opcija kod verzije sa 180 konja. V6 radne zapremine 3,2 litra je pristigao 2003.
Bitter SC
Erih Biter je osnovao svoju kompaniju 1969. s namerom da u ponudu stavi posebne automobile, bazirane na Opelovim platformama i hardveru. Kompanija je napravila pravi hit s dopadljivim SC-om, koji je u ponudi bio u limuzinskoj, kupe i kabriolet verziji. Inicijalno, Opelov 3,0-litarski motor sa 180 ks nije ispunjavao očekivanja, ali je te probleme rešila modifikovana 3,5-litarska jedinica s 210 konja, isporučujući sprint do „stotke“ za 7,6 sekundi, uz maksimalnu brzinu od 225 km/h.
Prodaja SC-a je trajala od 1979. do 1989., s tim što je ukupno proizvedeno 458 primeraka, od kojih su neki imali Fergusonov pogon na sve točkove.
BMW 2002
BMW je s 1502 i 1602 svet upoznao sa svojim malim limuzinama, ali je 2002 bio taj koji je postavio standarde za one koji su usledili (čitaj „seriju 3“). Sa 100 ks iz 2,0-litarskog motora, 2002 je mogao da pujuri preko 160 km/h, u vreme kada je većina rivala jedva mogla da „dobaci“ do 145 km/h.
Zatim je na scenu stupio čuveni 2002tii sa 130 ks, direktnim ubrizgavanjem goriva i maksimalnom brzinom od 193 km/h. Zatim ga je nadmašio Turbo, koji je ostao raritet, nudeći potentnih 170 konja i sklonost ka bočnom proklizavanju.
BMW E30 M3
Ne samo što je jedan od najboljih nemačkih automobila u istoriji, već je ovaj prvi M3 pomogao da se definišu (automobilske) osamdesete godine. Pristigao je s „nabubrelim“ lukovima točkova, niskim stavom i potpuno drugačijim uglom zadnjeg stakla u odnosu na standardnu seriju 3 s dvoje vrata.
Sport Evolution je bio ultimativni E30 M3, s 238 ks iz 2,5-litarskog motora. Napravljeno je samo 600 primeraka ovog modela.
BMW serije 5
BMW-ova moćna Serija 5 je debitovala 1972. sa četvorocilindarskim verzijama E12 generacije, a godinu dana kasnije usledili su modeli sa šest cilindara. Međutim, četvrta generacija E39 je neprevaziđena serija 5. Nenadmašan u skoro svim uporednim testovima automobilskih magazina, E39 je ponudio ponešto za svakog srednjeg menadžera od ulaznog 520i do vrhunskog M5. Ovo je bio pravi prodajni hit za BMW, jer do 250.000 E39 je proizvođeno u okviru godinu dana, a ukupna prodaja je iznosila skoro 1,5 miliona.
Borgward Isabella
Borgward Isabella bi mogla da se smatra nemačkim odgovorom na Lancia Aureliju, jer je bila lep, pametno konstruisan automobil, sjajan za vožnju. Limuzina Isabella, imenovana po supruzi osnivača kombanije, Karla Borgvarda, pristigla je 1954. s 1,5-litarskim motorom. Pridružila joj se kupe verzija godinu dana kasnije, kao i retki kabriolet.
Mada su bili retki primerci koji su se našli van Nemačke, Borgward je tokom sedmogodišnjeg perioda prodao 202.862 Isabelle.
Ford Capri
Neko će reći da ovo nije nemačko vozilo, što donekle jeste tačno. Ipak, ovaj automobil ima anglo-nemačke korene. Proizvodio se u Ujedinjenom Kraljevstvu i Nemačkoj, kao evropski odgovor na američki Mustang. Malo je reći da je bio uspešan, s gotovo 1,9 miliona prodatih primeraka u tri generacije. Najsnažniji rani modeli su koristili Essex V6 motor, koji je ime dobio po okrugu iz koga je potekao u Velikoj Britaniji. Evropski kupci su mogli da biraju model iz Kelna, s V6 motorima radne zapremine 2,0 i 2,3 litra.
Ford je zatim iskoristio V6 iz Kelna kao osnovu za RS2600 1971., da bi homologovao Capri za trke u ETCC šampionatu.
Melkus
Osnivač kompanije, Hajnc Melkus, zaslužuje sve pohvale što je uošte uspeo da napravi bilo koji od elegantnih RS1000 kupea pod komunističkim režimom u Istočnoj Nemačkoj. Koristeći trocilindarski, 1,0-litarski dvotaktni motor iz Wartburga, firma je uspela da sklopi 101 RS1000, a kreirala je i jednosed za Formulu Junior, koristeći istu mehaničku bazu.
Melkus je prekinuo proizvodnju 1986., ali je reformu kompanije napravio Hajncov sin, Peter, 2006. godine, da bi u ponudu stavio RS2000 između 2009. i 2012. godine.
Mercedes-Benz A klase
Sveprisutnost prvog Mercedesa A klase tokom perioda njegove prodaje, zapravo maskira koliko je važan bio ovaj automobil. On je ozinačio prvi ulazak nemačke marke u sektor malih hečbeka, u kojem su vladala etablirana imena poput VW Golfa, Ford Focusa, Renault Meganea… Ipak, A klasa je ostvarila značajan uspeh, prodavši se u 1,4 miliona primeraka u okviru sedmogodišnjeg životnog ciklusa.
Takozvani „sendvič“ dizajn je učinio A klasu veoma bezbednom u slučaju sudara, usmeravajući motor ispod putničkog odeljka, kako bi se zaštitile stopala i noge putnika.
Mercedes-Benz E klase
U jednom trenutku, na E klasu se odnosio svaki peti prodati Mercedesov automobil na globalnom planu. Naravno, i dalje se radi o veoma važnom modelu za „trokraku zvezdu“, ali on nikada nije imao „kultniji“ status nego u formi W124 s kraja osamdesetih godina. Njegov kvalitet izrade i pouzdanost su i dan danas legendarni, objašnjavajući činjenicu zašto je i dalje u upotrebi širom sveta.
Mercedes je takođe u ponudi imao i atraktivni kupe i kabriolet, bazirane na W124 platformi.
Mercedes-Benz S klase
Decenijama egzistira kao pojam luksuznog automobila, Mercedesova S klasa je s nama od 1965. Marka iz Štutgarta je od samog početka u ponudi imala i SEL verziju s produženim međuosovinskim rastojanjem, prepoznajući potrebu mnogih kupaca da uživaju u vožnji na zadnjem sedištu.
Za kupce koji su želeli sami da voze svoju S klasu, Mercedes je prvobitno popunio prazninu s 300SEL 6.3, koji je od do 100 km/h ubrzavao za 5,7 sekundi i mogao da pojuri do maksimalnih 227 km/h. To je bilo daleke 1967., formirajući osnovu za ulazak modernih AMG modela na scenu.
Mercedes-Benz SL
Možemo odabrati bilo koju eru Mercedesa SL i pronaći razloge da ga proglasimo jednim od najboljih nemačkih automobila. Model R107 iz 1971. pruža posebno ubedljive argumente, ali bismo ga svakako stavili naspram R230 iz 2001. koji je vrhunski SL. Njegov izgled nije ostario, i dalje je odličan za vožnju, a SL55 AMG je brži nego što će vam ikada biti realno potrebno. Dodajmo i sklopivi metalni krov i dobijamo vrhunski kabriolet/kupe.
SL65 AMG Black Series iz 2008. koristio je twin-turbo V12 motor od 661 ks, mase 250 kg manje od SL600 i mogao je maksimalno da pojuri do (elektronski ograničenih) 320 km/h. Nova generacija SL-a je upravo predstavljena i trebalo bi da je vidimo na putevima 2022. godine.
NSU Ro80
NSU Ro80 je proglašen za automobil godine 1968. godine, uglavnom zbog svog naprednog stajlinga i upotrebe Wankelovog rotacionog motora s dva rotora. To je nesumnjivo bio inteligentno osmišljen automobil, koji je mogao bez problema da krstari velikim brzinama. Nažalost, taj motor se pokazao nepouzdanim i samo 37.204 Ro80 su proizvedena tokom njegovog jedanaestogodišnjeg životnog veka, pre nego što je Volkswagen stavio tačku na NSU.
Moderna tehnologija je rešila problem istrošenosti vrha rotora Wankel motora, čineći Ro80 poželjnim klasikom. Nesavršen svakako, ali ovaj automobil zaslužuje mesto na ovoj listi zbog onoga što je pokušao da postigne.
Opel Manta
Opel je hitro odgovorio na Ford Capri s Manta kupeom, automobilom koji je takođe preuzeo stajling američkih „muscle“ automobila. Prva generacija, Manta A, bila je dobra, ali je B verzija bila „ona prava“. Atraktivnija, prostranija i s boljim voznim osobinama, maksimalno je iskoristila mogućnosti 2,0-litarskog motora sa 110 ks u GT/E izdanju, nadmašivši Capri po dugovečnosti, jer je trajala do 1988., do kada je plasirana u 603.000 primeraka.
Opel je konstruisao Manta 400 Group B reli automobil 1983. Njegova platforma sa zadnjim pogonom je bila zastarela od momenta kada je pristigla, budući da se stavila naspram rivala s pogonom na sve točkove, ali je ipak pružila sjajan otpor rivalima po reli stazama.
Opel Monza
Opel Senator je bio sjajna alternativa Ford Granadi, dok se atraktivna Monza kasnih sedamdesetih pozicionirala kao priuštiv veliki kupe. U vrhunskom GS/E izdanju s 3,0-litarskim motorom (180 ks), Monza je iz stanja mirovanja do 100 km/h ubrzavala za 8,5 sekundi, i bila je sposobna da dostigne 193 km/h. GS/E varijanta je takođe bila poznata po digitalnoj instrumentaciji.
Porsche 356
Prvih 49 Porscheea 356 je napravljeno u Gmindu u Austriji, ali ovaj mali sportski automobil je neraskidivo povezan s Nemačkom i svojim kreatorom, Ferijem Poršeom. Skromne snage u većini varijanti, 356 se oslanjao na malu masu, aerodinamiku i vrhunsko upravljanje kako bi pobedio konkurenciju. Uspeh u SAD pružio je kompaniji finansijsku stabilnost, a 356 je postavio smernice dizajna za 911, koji ga je nasledio.
356 je nastavio da se proizvodi zajedno sa 911 do 1965. godine, jer su neki kupci i dalje želeli izgled ranijeg automobila i manji motor.
Porsche 911
Da li je neki automobil ikada bio čvršće povezan s kompanijom koja ga proizvodi? Nemoguće je zamisliti Porsche bez uticaja 911. Postoji od 1964. sa siluetom koja je praktično nepromenjena, bez obzira što su veličina automobila i izlazna snaga znatno porasli. Za neke će modeli sa vazdušnim hlađenjem uvek biti pravi 911, ali vodeno hlađeni 996 je uveo 911 u moderno doba.
Naravno, broj proizvedenih modela s tečnošću hlađenim bokser motorima daleko nadmašuje broj primeraka s vazdušnim hlađenjem. Potonjih je prodato 443.134, dok su oni koji su proizvođeni posle 1998. plasirani u preko 600.000 primeraka.
Porsche 928
Da je Porsche izvršio svoj plan koji je podrazumevao zamenu 911 sa 928, kompanija bi sada izgledala sasvim drugačije. Na sreću, 928 je lansiran zajedno s 911 kao luksuzni grand tourer kupe i savršeno je ispunio ovu ulogu. V8 radne zapremine 4,5 litara s 240 ks nudio je brzinu od 240 km/h, a motor je tokom svog životnog veka rastao po pitanju radne zapremine i snage, kako bi ostao konkurentan.
Na kraju, 928 GTS perjanica je posedovala 5,4-litarski motor s 345 ks, a Porsche je takođe napravio Clubsport model za one koji su želeli 928 s oštrijim upravljanjem.
Porsche Boxster
Porsche se suočio s teškim vremenima sredinom 1990-ih, a Boxster je bio njegov put da izađe iz finansijskog blata. To je učinilo tako što je privukao nove, mlađe kupce roudsterom sa središnje pozicioniranim motorom, koji je imao dovoljno performansi da oduševi kupce, a da ih u isto vreme ne zastraši. Plan je uspeo, uz pomoć Boxstera i nove generacije 996 911 koji dele sve od vetrobranskog stakla prema napred.
Potražnja za Boxsterom je bila tolika da je od 1997. Porsche koristio drugu fabriku u Finskoj koju je vodio Valmet.
Ruf CTR
Pomenite naziv „Yellowbird“ i svaki entuzijasta kojem benzin teče u žilama će tačno znati o kom automobilu i video snimku govorite. Ruf CTR je postao poznat po filmu o jarko žutom pulenu kompanije, koji je „maltretirao“ sve živo na Nirburgringu. Odmah je stvorio legendu i zacementirao Ruf kao ozbiljnu tjuning kompaniju.
Originalni CTR je imao 3,4-litarski, turbomotor s 463 ks, ali je bio zasnovan na 3,2-litarskoj Carreri, a ne na 911 Turbo. To je bilo zato što je baza 3.2 bila lakša i aerodinamičnija.
Smart ForTwo
Smart Fortvo je bio „bubble“ automobil za savremeno doba, rešavajući potrebu ljudi za kompaktnijim, efikasnijim gradskim automobilom. Njegov trik je u tome da se može parkirati tamo gde većina automobila ne može. Rani Smart je pokretao trocilindarski motor od 599 ccm, što je rezultiralo ubrzanjem od 0-100 km/h za laganih 17,2 sekunde.
Plastični paneli karoserije Fortwoa su dizajnirani tako da se lako zamenjuju kako bi vlasnici mogli da promene boju automobila kada god požele, iako ideja nikada nije zaživela. Danas je evoluirao u čisto električnu marku.
Trabant
Trabant je lansirao svoj prvi automobil 1957. kao vozilo za stanovnike Istočne Nemačke, iako je uobičajeno čekanje da se dođe do njega bilo oko 10 godina. Da nije bilo Trabanta, koji je imao državni monopol nad prodajom novih automobila tokom komunističke ere, malo ko bi poželeo ovu loše napravljenu mašinu sa svojim „brektajućim“ dvotaktnim, dvocilindarskim motorom.
Međutim, Trabant je bio genijalan u jednom pogledu, i stoga zaslužuje mesto u ovoj priči, njegovi paneli karoserije napravljeni su od Duroplasta, plastike dobijene od recikliranog pamučnog otpada.
Volkswagen „buba“
Ovo je simbol nemačke automobilske industrije. Prvobitno zamišljen kao narodni automobil u Hitlerovoj Nemačkoj, dizajniran je pre Drugog svetskog rata , ali jedva da je proizvođen do njegovog završetka. Britanska vojska je bila ta koja je zapravo pokrenula proizvodnju VW „bube“ 1946. Ovi rani automobili su dolazili s motorima od tek 25 ks, ali se VW-ova legenda pokazala izdržljivom i lakom za održavanje.
Poslednja VW „buba“ originalnog dizajna sišla je s proizvodne linije u Meksiku 2003. godine, nakon što je proizvedeno oko 21,5 miliona automobila.
Volkswagen Golf
Podrazumevani izbor za mnoge vozače. Lako je uvideti i zašto, budući da je Volksvagen Golf dosledno evoluirao u smislu da zadovolji potrebe i želje širokog spektra vozača. Bilo da se radi o jednostavnom porodičnom prevozu, hot heču, kabrioletu ili visokoperformantnoj „zujalici“, Golf sve to pruža, na vrlo dobar način.
Prvi Golf kabriolet je ostao u proizvodnji do 1993. zbog previsokih troškova konvertovanja Mk2 hečbeka u model s otvorenim krovom. VW u Južnoj Africi je takođe nastavio da pravi Mk1 Golf, nazvan Citi Golf, sve do 2009.
Volkswagen Polo
Možda nije zamenio „bubu“, ali Volkswagen Polo je konačno ponudio nešto potpuno moderno u asortimanu kompanije kada je stigao 1975. Uredan Bertone stajling u vidu hečbeka s prostranom kabinom i dobrim voznim osobinama učinio ga je nemačkim rivalom Renaulta 5 i Ford Fieste.
Druga generacija Pola je lansirana kao mali karavan 1981. godine, pod nadimkom „breadvan“, dok se hečbek model zvao Coupe kada je stigao 1983. godine.
Volkswagen Scirocco
Može biti da je Golf GTI privukao mnogo pažnje, ali Volkswagen je već imao sportski automobil s prednjim pogonom u svojim redovima, dve godine pre lansiranja hot heča. Reč je o Scirocco kupeu, koji je koristio isti 1,6-litarski motor od 110 ks, ali je bio za nijansu brži sa 0-100 km/h za 8,5 sekundi u odnosu na GTI-jevo vreme od 8,7 sekundi.
Prvi Scirocco je dizajnirao Giugiaro, dok je izgled druge generacije kreiran unutar kuće kako bi se oslobodilo više prostora za glave putnika na zadnjoj klupi.
Vrele Gume
