AktuelnoOnline plusVesti

Korona nas vraća u fosilnu prošlost?

903Pregleda

Pandemija bi mogla da dovede do povećane potrošnje fosilnih goriva na brojnim tržištima

 

 

Kako pandemija nanosi snažne udarce globalnoj ekonomiji, restrikcije putovanja i suspendovanje industrijskih aktivnosti, doveli su do pada globalne emisije bez presedana.

 

Po podacima Integrated Carbon Observation Systema (ICOS) sa sedištem u Helsinkiju, do prve nedelje aprila, dnevna emisija ugljenika je pala za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2019., s tim što je u nekim zemljama došlo do pada emisije CO2 od čak 26 odsto.

 

Ovaj pad je najoštriji zvanično zabeležen do sada, s tim što je globalna emisija došla do nivoa iz 2006. Ovo je daleko veći pad, kako u apsolutnom tako i procentualnom smislu, u odnosu na uporedive momente u istoriji, kao što su Naftna kriza iz 1973., krah Sovjetskog Saveza ili globalna ekonomska kriza iz 2008.

 

 

Međutim, kako se mere izolacije smiruju, a ekonomske aktivnosti vraćaju koliko-toliko u normalu, tako se i emisija gasova koji proizvode efekat staklene bašte povećava.

 

Statistike ICOS-a pokazuju da je do 10. juna emisija smanjena na nivo samo 4,7 odsto ispod onog pre uvođenja mera, pri čemu se oporavak odvijao brže nego što su mnogi to očekivali.

 

Globalna ulaganja u energiju doživljavaju udarac

 

Ovaj razvoj događaja je naterao mnoge da zaključe da sama štednja neće biti dovoljna za adekvatno smanjenje emisije, uz omogućavanje ekonomskog rasta, te da će biti neophodno formiranje solucije vezane za životnu sredinu, kako bi se osigurao budući održivi razvoj.

 

Iz perspektive politike, svaka vlada bi trebalo da promoviše „zelenu“ energiju agresivnije. Kovid-19 je raščistio put za nju menjajući način života u velikoj meri. Apel za više „zelenih“ investicija je bio pojačan objavljivanjem izveštaja

 

Međunarodne agencije za energiju (IEA) u junu, koja je utvrdila da bi globalno ulaganje u energiju trebalo da padne za 20 odsto, na nekih 400 milijardi dolara ove godine.

 

Ujedno, ova agencija je saopštila da će najveći deo gubitaka snositi naftna i gasna industrija. U odvojenom izveštaju IEA-e, naglašeno je da, iako se očekuje da će kapaciteti novoinstaliranih pogona za obnovljivu energiju pasti za 13 odsto ove godine, sektor „zelene“ energije je dokazao da je nesrazmerno otporan na uticaje pandemije.

 

 

 

Ova otpornost, u kombinaciji s padom troškova proizvodnje obnovljive energije, dovela je do toga da mnogi predviđaju značajno povećanje ulaganja u „zeleni“ sektor.

 

Iz perspektive investicija, u martu 2020., vrednost akcija kompanija širom energetske industrije je pala za više od 50 odsto u odnosu na cene od pre pandemije.

 

Postoji čvrst konsenzus da je „zelena“ energija rastući industrijski segment budućnosti.

 

 

 

 

Takođe, ovo je mogućnost za „zelene“ fondove i „zelene“ investitore da kupe akcije po nižim cenama.

 

I zaista, došlo je do nekih kapitalnih investicionih poteza u oblasti čistih tenologija i obnovljive energije od izbijanja pandemije.

 

Ono što svakako treba spomenuti je da je krajem juna Amazon objavio da stvara fond od 2 milijarde dolara za ulaganje u obnovljive i ekološki održive tehnologije.

 

Filipini su, primera radi, odobrili dva projekta vezana za vetroparkove, ukupnog kapaciteta od 1,2 GW krajem marta, dok je u Vijetnamu, koji je vodeći instalater solarnih panela u okviru ASEAN-a (Asocijacija jugoistočnih azijskih nacija) poslednjih par godina, lokalna kompanija BCG lansirala 330-megavatni solarni projekat u cetnralnoj provinciji Bin Din.

 

U međuvremenu, u Japanu, koji je zajedno s Kinom tradicionalno jedan od najvećih investitora u projekte vezane za fosilna goriva u jugoistočnoj Aziji, dve od najvećih banaka u zemlji, Sumitomo Mitsui Banking Corporation i Mizuho, objavile su u aprilu da će skresati finansiranje novih termoelektrana.

 

Izazovi za obnovljivu energiju

 

Iako su izgledi za obnovljive izvore energije u velikoj meri pozitivni, a većina zemalja sveta su potpisnice Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, koji zahteva smanjivanje emisije gasova s efektom staklene bašte, postoji zabrinutost da bi neke države mogle dati prednost ekonomskom rastu nad ekološkim problemima, kako budu ukidale vanredne mere.
I zaista, dosta je stručnjaka koji smatraju da će se uprkos rapidnom padu globalne emisije, Kovid-19 ispostaviti kao štetan po životnu sredinu.

 

 

To posebno važi za tržišta u razvoju, koja su pod značajnim ekonomskim pritiscima, posebno ako mogu iskoristiti postojeće, domaće resurse ugljovodonika.

 

U jugoistočnoj Aziji, primera radi, zemlje poput Indonezije i Vijetnama i dalje poseduju značajne rezerve uglja, što se u nekim krugovima vidi kao isplativa opcija u smislu jačanja proizvodnje električne energije.
Ova pitanja su se nametnula nakon kraha globalne cene sirove nafte, prouzrokovanim širenjem pandemije. Iako je ovo imalo negativnog uticaja na kompanije koje se bave ugljovodonicima širom sveta, jeftinija nafta bi mogla podstaći upotrebu fosilnih goriva za proizvodnju energije u fazi oporavka.

 

Mada se očekuje da energija iz obnovljivih izvora bude tržišno otpornija na tekuću situaciju u odnosu na fosilna goriva, ukupan pad investicija bi mogao da uspori tranziciju ka „zelenijoj“ budućnosti.
Istorijski sunovrat globalnih ulaganja u energiju, duboko je zabrinjavajući iz više razloga.

 

 

 

Usporavanje investicija u ključne tehnologije vezane za čistu energiju, takođe donosi rizik od usporavanja preko potrebnog prelaska na otpornije i održivije energetske sisteme. Ipak, mnogi eksperti se slažu da će to usporenje biti samo privremeno.

 

Realno, samo je pitanje vremena kada će „zelena“ energija kontrolisati tržište. Povećavanje snabdevanja iz ovog sektora ima mnogo brži tempo nego industrija fosilnih goriva, tako da se očekuje da će u naredne dve decenije „zelena“ energija dominirati tržištem.

 

P. B. D.

Ostavite komentar

Top Reviews

Video Widget

gallery