Gordon Marej objasnio kako funkcioniše zadnji propeler na T.50 (VIDEO)

Ne tako davno, legendarni automobilski dizajner, Gordon Marej, obelodanio je T.50, fascinantni superautomobil, začet kao duhovni naslednik McLaren F1 ikone

Momentalno je stekao milione fanova, ali najupečatljiviji detalj počiva na „zadnjici“ automobila i služi da dramatično poboljša njegovu aerodinamiku.

Nakon gotovo 30 godina otkada je dizajnirao McLaren F1, sada sedamdeset četvorogodišnji Marej, odlučio je da kreira naslednika za 21. vek, ali pod sopstvenom robnom markom, izjavivši da će to biti poslednji analogni superautomobil koji će kreirati.

Mada su mnogi isprva bili skeptični kada su pre par meseci bile objavljeni detaljni prikazi i specifikacije, u međuvremenu je svima postalo jasno da je Južnoafrikanac bio više nego ozbiljan.

Na prvi pogled, T.50 je „čudo“ automobilskog inženjeringa, kombinujući atmosferski V12 sa 663 ks s najnaprednijim dostignućima u industriji.

On je brži, lakši, mnogo efikasniji i naravno nema na sebi McLarenovu oznaku, ali su sličnosti sa superautomobilom iz devedesetih očigledne. Međutim, zadnji „propeler“ je nešto što podseća na motor mlaznog aviona. Kako Marej objašnjava Dariju Frankitiju u novoj epizodi T.50 vloga, ovaj uređaj igra važnu ulogu na planu aerodinamike vozila.

Bilo da su legalni za svakodnevnu upotrebu ili namenjeni čisto za eksploataciju na trkačkoj stazi, ekstremno brzi automobili koriste zadnja krila, masivne difuzore i brojne ventilacione otvore da bi poboljšali vertikalni aerodinamički pritisak i osigurali visoku brzinu u krivinama, bez gubljenja prijanjanja.

Problem je što se čak i s aerodinamički najefikasnijim difuzorima i zadnjim krilima, stvaraju sitni vrtlozi u protoku vazduha na zadnjem delu vozila, ograničavajući na taj način količinu vertikalnog aerodinamičkog pritiska koji vozilo može da generiše.

Marejev odgovor na ovo je veoma strm difuzor smešten ispod automobila, što bi trebalo dramatično da poboljša „downforce“. Međutim, ovakav dizajn generiše značajnu količinu turbulentnog ili poluzaustavljenog vazduha koji prelazi preko difuzora, što zauzvrat kreira aerodinamički otpor.

Rešenje ovog problema dolazi u vidu 16-inčnog (40 centimetara) propelera koji izvlači sav turbulentni vazduh iz difuzora kroz kanal i izbacuje ga iza vozila, eksponencijalno poboljšavajući protok vazduha, i u potpunosti eliminišući vrtloženje.

Napajan elektromotorom od 48 V i radeći pri brzini do 7.000 o/min, ova laka elisa od ugljeničnih vlakana eliminiše potrebu za velikim, nezgrapnim zadnjim krilima i masivnim difuzorima. To takođe omogućava kreiranje elegantnije i uglađenije forme samog automobila, što T.50 čini jednim od aerodinamički najefikasnijih superautomobila ikada napravljenih.

Mada je ovako kompleksno rešenje po prvi put primenjeno na superautomobilu predviđenom za učešće u svakodnevnom saobraćaju, dizajn nije nov. Slično rešenje je korišćeno na Brabham BT46B F1 bolidu 1978.

Njega je takođe kreirao Gordon Marej, a bio je do te mere efikasan, da je Berni Eklston, vlasnik tima u to vreme, bio prisiljen da ga povuče iz takmičenja nakon pobede na VN Švedske, zbog velikog pritiska od strane protivničkih timova. Te godine su izmenjena i pravila, koja su zabranjivala upotrebu takvog uređaja.

Više od 40 godina kasnije, revolucionarni GMA T.50 ima misiju da oživi ovaj inovativni aerodinamički sistem i učini ga dostupnim u automobilu koji će biti proizveden u 100 primeraka, gde će svaki koštati oko 3,2 miliona dolara. Proizvodnja će započeti u prvoj polovini 2022., a svi primerci su već sada rasprodati!

Dvadeset pet jedinica verzije orijentisane na trkačku stazu, pod imenom T.50s, takođe će biti proizvedeno, uz cenu po automobilu od oko 4,3 miliona američkih novčanica. Ova verzija će biti brža, lakša i aerodinamički još efikasnija u odnosu na onu koja će biti homologovana za svakodnevni saobraćaj.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta