Brak dva giganta – PSA i FIAT CHRYSLER!

Veridba dve kompanije i najava potpisivanja zaveta u jednu zajednicu „dok ih smrt ne rastavi“ išla je pre nekoliko dana, u prenosu uživo. To je trebalo da podvuče važnost i ozbiljnost ovog poteza.

Karlos Tavarez prvi čovek PSA grupacije, a nekadašnji zamenik kontroverznog Karlosa Gona, prvog čoveka Renault-Dacia-Nissan, pre dve godine na opšte iznenađenje je prvo „progutao“ Opel/Vauxhall. Njegovom apetitu to nije bilo dosta, nego je sada lično najavio i spajanje PSA grupacije sa Fiat – Chrysler grupom. Ovim brakom na scenu će stupiti četvrta najveća automobilska kompanija na svetu.

Ova „serija“ ukrupnjavanja koja sada već podseća na latinsku (Tavarez je Portugalac), zahteva da je raščlanimo na sastavne delove, kako bi mogli dalje da pratimo fabulu. Prema gazda-Tavarezu, ni jedna od trinaest kompanija koje posluju pod zastavom jedne od ove dve kompanije neće nestati zbog toga što „ svi ovi brendovi bez izuzetka, imaju svoju fantastičnu istoriju, a mi volimo automobilsku istoriju“. Hm, glagol voleti, i imenica istorija se obično nalaze na sasvim suprotnoj strani kružnice interesovanja krupne industrije, ali hajde da vidimo.

Da počnemo prvo od  malog pregleda svih brendova koji ulaze u bračni ugovor, jer je to mnogima nejasno:

PSA ukupno ima četiri brenda. To su: Citroën, DS, Opel / Vauxhall i Peugeot. Fiat-Chrysler je mnogo veći. On poseduje Abarth, Alfa Romeo, Chrysler, Dodge, Fiat, Jeep, Lancia, Maserati i Ram (Dodge). Ne spominjemo komercijalne automobile i SRT, koji je proizvodio samo Viper, a sada je ni na nebu ni na zemlji. Ferrari još uvek poseduje FCA, i to oko 90% deonica, ali to je porodično srebro, čuvano u drugoj kompaniji. 

Ovako kada se nabroji, i poređa crno na belo, izgleda zapravo veoma šareno. Iako je top menadžment naučen da u svojim izjavama, vezanim za neizvesnu budućnost, deluje samouvereno i optimistično, otvorena su mnoga pitanja. Nekim brendovima je potrebna zaista ozbiljna investija. Lancia na primer. Bez ozbiljne finansijske transfuzije neće preživeti. Zatim Alfa Romeo koji je svoj portfolio modela sveo na tri modela. Giulia, Giulietta i Stelvio. Zbog čega tačno samo toliko? Možda zbog onog prastarog vica koji kaže da ako ne vidiš ulje ispod Alfe, nema ga ni u Alfi? Šalu na stranu, ali i ovom kultnom brendu je potreban keš. Ako ga niko ne dospe, hoće li zaista uspeti da preživi?

Opel. U našoj zemlji, ali i regionu još nije izvršena upravljačka tranzicija u smislu izbora novog uvoznika ovog brenda, a ka’će ne zna se. Jedno je vizija, a sasvim drugo je situacija na terenu, posebno na ovako malim i problematičnim tržištima kao što je naše. O autentičnosti budućih Opela možemo samo da naslućujemo. 

Oba koncerna imaju svaki svoje joint ventures sa lokalnim partnerima u Kini, koji imaju probleme. Obzirom na važnost tog tržišta, veliko pitanje je kako će izvesti te manevre sređivanja stanja u Kini.

Ono što nas možda najviše zanima i brine je strah od gubitka identiteta. Upravo nas automobilska istorija uči kako su se svi ovi divni brendovi razvijali nezavisno jedan od drugog i u tom takmičenju sticali upravo ono što ih je činilo tako fenomenalno različitim. Hoće li u novom koncernu, u kom će profit da naredi vladavinu nekoliko platformi, na koje će se onda svaki brend nekako nadovezivati i krpiti svoj imidž, ostaje nam da vidimo. Plašim se nastavka ovog teksta za nekoliko godina. 

Tekst: Lidija Piroški