Kraljica neba
Ona je bila prva žena koja je preletela Atlantski okean i pored njenog imena stoje mnogi rekordi koji nisu oboreni do današnjeg dana. Takođe je napisala veliki broj knjiga i bila veliki borac za ženska prava. Ali kao i za mnoge druge stvari, publika uglavnom pamti njenu tragediju zbog koje se još uvek traže mnogi odgovori. Ovo je njena priča – Amelia Earhart
Odrastanje
Amelia Earhart je rođena 1897. u qmeričkoj saveznoj državi Kanzas u bogatoj familiji. Njen deda, Otis, je bio sudija i predsednik banke tako da je Amelia od ranih nogu mogla da uživa u najboljim stvarima u životu. Kada je imala samo deset godina, Ameliji je otac priredio vožnju avionom, a ovaj događaj će kasnije da igra veliku ulogu u njenoj karijeri. Nakon završene srednje škole, ona se oprobala i na fakultetu gde je studirala inženjerstvo, ali je odustala posle svega jednog polugodišta. Uskoro je počeo Prvi svetski rat, pa je Amelija pronašla posao kao medicinska sestra u jednoj kanadskoj bolnici u okolini Toronta. Tokom 1920. godine, njen otac je uspeo da priredi još jednu vožnju avionom, ovaj put od strane nekadašnjeg vojnog pilota. Posle samo deset minuta u vazduhu, Amelia je odlučila da posveti ostatak svog života avijaciji.
Rani počeci
U narednih godinu dana, radila je nekoliko različitih poslova, kao što su fotografisanje i vožnja kamiona, sa ciljem da uštedi 1.000 dolara koliko je bilo potrebno za školu letenja. Kada se zna da su u avijaciji uglavnom dominirali muški piloti, niko nije bio iznenađen kada se Amelia ošišala na kratko, kupila kožnu jaknu, prestala da nosi suknje i krenula u školu letenja. Tokom 1922. godine, ona je kupila polovni Kinner Airster avion, a 15. maja, 1923. godine je postala tek 16. ženski profesionalni pilot. Samo nekoliko meseci kasnije Amelia je u svom avionu dostigla visinu od 4.300 metara, što je bio tadašnji rekord. Međutim, u naredne dve godine njena familija upada u finansijske probleme nakon serije loših investicija i Amelia biva primorana da proda svoj avion. Do 1925. godine ona uspeva da pronađe novi posao kao profesorica u osnovnoj školi, a zatim i kao socijalna radnica.
Atlantik
Čuveni avijatičar, Čarls Lindberg, postao je prva osoba koja je preletela Atlantski okean 1927. godine bez sletanja i to između Njujorka i Pariza, a odmah je krenula potraga i za prvom ženskom osobom kojoj bi tako nešto krenulo za rukom. Bogatašica Ejmi Gest je bila zainteresovana, ali je odustala u poslednjem momentu iz straha prema letenju. Ona je odlučila da u zamenu postane glavni sponzor i na taj način finansira takav projekat. Preko ranijih veza u školi letenja, Amelia je saznala za projekat i u aprilu 1928. godine uspela da dobije poziciju. Međutim, ona je tad saznala tešku istinu. Naime, Gestova ipak nije tražila ženskog pilota već žensku osobu koja bi pomagala muškom pilotu u takvom letu. I pored toga, ona je pristala da leti sa pilotom Vilmerom Stutzom, a njena odgovornost je bila da hvata beleške i vodi knjige. Tim je krenuo 17. juna 1928. iz Njujorka i nakon 20 sati i 40 minuta sleteo u Velsu. Iako Amelia nije upravljala avionom, ona je ipak postala prva žena koja se nalazila u avionu tokom leta preko Atlantika.
Nacionalni heroj
Povratkom u Ameriku Amelia je postala nacionalni heroj. Mnogi su je poredili sa spomenutim Lindbergom, a u naredne dve godine je dobila seriju novih poslova. Prvi od njih je bio pisanje knjige o svom iskustvu sa letom, a zatim i reklamiranje Lucky Strike cigareta i ženske odeće i obuće. Knjiga je postigla veliki uspeh pa je interesovanje za avijacijom postalo veće nego ikada pre. Možda najbitnije od svega, Amelia je uspela da dobije potrebne finansije da nastavi sa avijacijom. Ona nije želela da bude samo putnik u avionu već i da samostalno leti i obara rekorde. U avgustu 1928. godine, Amelia je postala prva žena koja je preletela preko Severne Amerike bez pauze, a zatim je krenula priprema za samostalni put preko Atlantika. Da bi uspela u takvom potezu, kupila je novi Lockheed Vega avion i odlučila da ponovi isti put kao i Lindberg pet godina ranije. Zbog teškog nevremena, Amelia i njen kopilot Bernt Balhen, ipak su poleteli sa severa Kanade umesto Njujorka, 20. maja 1932, godine, a iako je konačna destinacija trebalo da bude Pariz, tim se ipak spustio u Severnoj Irskoj zbog nevremena i mehaničkih problema na avionu. Ovim potezom, Amelia je postala prva žena koja je kao pilot preletela Atlantik, a to joj je donelo novu slavu, uključujući i ličnu čestitku američkog predsednika Herberta Huvera.
Planovi za put oko sveta
Ono po čemu je Amelia danas ipak najpoznatija je njen put oko sveta koji je planiran za 1937. godinu. Iako je tako nešto pošlo za rukom nekolicini pilota, Amelia je želela da postane prva žena i prvi pilot koji će preći distancu od čak 47.000 kilometara. Za početak, njoj je bio potreban potpuno novi avion kada se zna da je Vega imala maksimalnu brzinu od samo 195 km/h što je bilo oko 100 km/h sporije od savremenih aviona tog vremena. Sa finansijama od sponzora, Lockheed je razvio posebnu verziju svog popularnog Electra aviona sa daleko većim rezervoarom, a Amelia je izabrala i još dve osobe da joj pomognu sa navigacijom. Plan je zahtevao put od Kalifornije, preko Kariba, Južne Amerike, Afrike, Bliskog Istoka, Australije i lokalnih ostrva, Havaja i na kraju povratak u Kaliforniju.
Put oko sveta
Nakon što je prvi pokušaj otakazan zbog lošeg vremena i mehaničkih problema na avionu, Amelia i njen navigator su zvanično napustili Kaliforniju 20. maja 1937. godine. Narednih devet dana put je uglavnom prošao bez većih problema. Avion se pokazao kvalitetnim, a Amelia i navigator nisu imali problema ni da prelete Karibe, Južnu Ameriku, Afriku i Bliski Istok, pre nego što su se spustili na Novi Gvineju, ostrvo u blizini Australije, 29. juna 1937. godine. Do tog momenta tim je preleteo 35.000 kilometara i preostalo je samo 11.000 kilometara preko Pacifika. Ovaj preostali deo puta se smatrao najtežim zbog nedostatka većih ostrva, pa samim tim i pista za sletanje.
Nestanak
Amelia i navigator su napustili Novu Gvineju 2. juna, 1937. godine, a sledeća lokacija je trebalo da bude Havland. Ovo nenaseljeno ostrvo je bilo udaljeno oko 4.000 kilometara i na njemu je očišćen put dugačak oko 2.000 metara za sletanje. Na ovom ostrvu je takođe čekao američki brod Itaska, koji je trebalo da pruži pomoć pri navigaciji, a zatim i napuni rezervoar aviona za dalji put. Kako se letelica približavala Havlandu tako je Itaska dobijala čiste komande preko radija, ali brod nije bio u stanju da komunicira sa avionom. U 7:42 ujutro po lokalnom vremenu Amelia je poslala jednu od svojih poslednjih poruka, kada je najavila da veruje da se nalazi iznad ostrva, ali je vidljivost bila slaba i avion je bio na pragu da ostane bez goriva. Brod je pokušao da komunicira preko Morzeove azbuke, a Amelia je potvrdila da je dobila poruku. Međutim, posle toga se gubi svaki trag i brod više nije bio u stanju da komunicira sa avionom. Kasnija istraživanja će pokazati da je Amelia bila gotovo neupoznata sa radijom i da je dobila samo kratku obuku u fabrici kada je preuzela avion.
Akcija spašavanja
Oko sat vremena nakon poslednje komunikacije Itaska je pokušala da pretraži put na kojem je Electra trebalo da leti po planu. Kada ni taj pokušaj nije doneo rezultate, u akciju spašavanja je pozvano još nekoliko američkih vojnih brodova. Oni su se uglavnom koncentrisali na lokaciju oko Havlanda, ali i ostalih ostrva u blizini. Avion je nastavio da šalje signal četiri dana nakon nestanka, ali je on bio previše slab da bi se pronašla njegova lokacija. Ovaj potez je dao ohrabrenje spasilačkoj ekipi da Electra ipak nije pod vodom. Ipak, posle više od dve sedmice intenzivnog traganja 19. jula 1937. godine, tim je obustavio pretragu nakon što nije pronašao nijedan detalj koji bi ih odveo u pozitivnom pravcu. Januara 5., 1939. godine, Amelia je zvanično proglašena mrtvom. Iako je po američkom zakonu potrebno sedam godina za tako nešto, nedostatak bilo kakvog dokaza da je Amelia živa je dobio dovoljan sudu da donese odluku.
Šta se tačno desilo?
Do današnjeg dana postoje mnoge teorije šta je tačno desilo, a mi ćemo izneti nekoliko poznatijih.
Najpopularnija od njih je ona i najrealnija, a ona kaže da je Electra ostala bez goriva i da su Amelia i navigator završili u vodi. Mnogi eksperti koji su kasnije proučavali planove i beleške sa komunikacijom i akcijom spašanja su zaključili da se avion srušio u blizini Havlandskog ostrva, a kao razlog se navodi loše vreme zbog kojeg Amelia nije bila u stanju da vidi pistu. Njoj se takođe zamera i slabo poznavanje radija u avionu, a neke priče kažu da je avion napustio Novu Gvineju bez da je rezervoar napunjen, čime je ostao kratak sa gorivom za oko 10 kilometara do finalne destinacije. Do današnjeg dana mnogi eksperti su pretraživali dno okeana u blizini ostrva, ali Electra nikada nije pronađena.
Još jedna popularna teorija kaže da su Amelia i navigator sigurno sleteli na neko od okolnih ostrva. Posle duže rasprave, Gardner ostrvo oko 500 kilometara jugoistočno od Havlanda se učinilo kao lokacija gde se Electra spustila. Ovo ostrvo je dovoljno veliko i vidljivo za sletanje pa se nagađa da je Amelia sve vreme letela u pogrešnom pravcu i bila primorana da sleti kada je avion počeo da ostaje bez goriva. Ovu teoriju potvrđuju mnoge priče tokom godina. Jedan britanski general je 1941. godine izjavio da je pronašao leš na Gardneru i on je poslat na Novu Gvineju na daljna istraživanja, ali zbog posledica rata tome nije davan prioritet, pa se nagađa da analiza nikada nije urađena. Ovoj ideji nije davan veći značaj sve do 2012. godine kada je na ostrvu pronađen aluminijumski deo za koji se veruje da je sa Electre. Naime, tokom ranijeg leta, avion je bio oštećen, pa je jedna od rupa zakrpljena aluminijskim parčetom. Veruje se da je spomenuti aluminijski deo upravo onaj koji je pronađen na Gardner ostrvu i da bi avion mogao da bude u blizini. Mnoge ekspedicije su najavile pretragu u vodama u blizini ostrva narednih godina.
Mnogi će se složiti da je Amelia zarobljena od strane Japanca i ubijena narednih godina. Ovoj teoriji ide u prilog nekoliko pilota koji su u posleratnom okupiranom Japanu čuli priče od lokalnih ljudi da su dve osobe, koje odgovaraju opisu Amelije i navigatora, ubijeni kada je Japan ušao u rat sa Amerikancima. Odnosi između dve države su bili loši još tokom 1930-ih godina zbog kontrole u Aziji, pa su šanse male da je iko od zarobljenika preživeo.
Ostale teorije, kao ona da je Amelia ustvari bila špijun i da je na taj način nadgledala Japance ili da je lažirala svoju smrt da bi se posvetila mirnijem životu, su uglavnom odbačene.
Amelia se danas smatra ikonom kao žena koja je uspela u nečemu gde su muškarci dominirali, ali kao i neko ko se nije bojao rizikovati sve u životu da bi nastavio da radi šta voli. Upravo je takva odluka odvela Ameliju u smrt, ali tako nešto je ipak otvorilo put i drugim osobama, pa je tokom Drugog svetskog rata u američkom vazduhoplovstvu bilo oko 1.000 žena. Ipak, Ameliju svet pamti po njenom nestanku i teorijama šta se zapravo desilo. Kada se zna koliko mnogo je postigla u svom kratkom životu, možemo zaključiti da bi veća zaluga bila da se slavi njen život umesto što se istražuje smrt.
Amelia Earhart – legenda koja traje i dan danas
