Od čeličane do Milke
Automobilska industrija se užurbano sprema za Sajam Automobila u Ženevi. Ako je suditi po najavama biće to tanka čorbica
Proteklih sedmica u automobilskom svetu je dominirao najviše jedan utisak: nema utiska! Ne zna se ko je bio dosadniji, proizvođači sa prilično stereotipnim koncept najavama „noviteta“ koji stižu u Ženevu ili naša domaća scena koja se kao pas lutalica vrti u krug oko svog repa žarko želeći da nešto ulovi.
Možda prerano zaključujem ono što još nije ni počelo, čini se da stara dama, tačnije Evropa više nije najvažniji fokus automobilske industrije. Najave modela koji će biti izloženi pod prestižnim krovom nekada najznačajnijeg svetskog sajma nisu ni blizu toliko snažne, interesantne i pune energije kao što je to bilo uoči početka prošlogodišnjeg sajma u Pekingu ili Detroitu.
Najveći deo opipljivih priča se vrti oko tjunerskog rata, ko će učiniti snažniji, skuplji i na neki način besmisleniji automobil. Naravno, svi volimo poslastice koje nam nudi jedan ABT, Brabus ili MTM, ali to je priznaćete daleko od suštine automobilske industrije.
Očigledno, novite, strast i ideje najveći proizvođači čuvaju za dolazeće sajmove u Kini jer tamo gde je novčanik oni poklanjaju i srce. Danas na tom tržištu prodaju čak trećinu svoje ukupne proizvodnje, pa je i za razumeti.
U skladu sa novim tržištima stižu nam i drugačije vizije promocije i oglašavanja. Nekada nezamislivo, danas je čak i jedan Lexus sebi dozvolio da ocrni BMW na zvaničnom video prilogu. Ako u tom stilu nastave i ostali, oduzeće i ovo malo tvrdog hleba automobilskim novinarima jer će oni sami jedni drugima pokazati prljav veš.
Naravno nije sve ni tako baš crno, Toyota je pripremila restilizovani Auris, Mazda će se pojaviti sa dva noviteta CX-3 i Mazda 6 koje smo već imali prilike da protekle sedmice i testiramo a zanimljivo je da kineski Qoros bez kompleksa gostuje u Ženevi sa svojim novim krossoverom.
Ipak, kako to i priliči automobilska vest sedmice je stigla iz Ženeve kroz ličnu kartu njihove auto „industrije“. Bez obzira što nemaju svoju fabriku automobila u ovoj maloj alskoj republici automobilski biznis ostvaruje čak 15% ukupnog BDP. Godišnje se registruje 300.000 novih automobila, odnosno 15 puta više nego u Srbiji. Iako je to bogata Švajcarska gde se i krave parfimišu, mogli bi nešto od njih i naučiti pametno. Danas novac ne leži u livenju železa i teškoj industriji a još manje u dogmatskom guranju propale stvari, već u mudroj politici, tržišnoj ekonomiji i brzoj adaptaciji male privrede na postojeće svetske tokove.
A mi radimo sve suprotno. Umesto da „razbijamo glavu“ kako prebaciti i osokoliti tih 5.000 radnika u Željezari da proizvode pršutu, sir, jaja, vino i džemove, mi se bavimo veštačkim pumpanjem BDP na računa nas samih. Histerična prodaja državnih automobila ili naplata putarine jesu interesantna populistička vest da Država nešto radi i da ima dobru nameru, ali to je samo jedna beznačajna kap u moru. Dok ne vidimo buldožere kako ruše željezaru u Smederevu ničem se ovde dobrom nadati ne možemo, jer ona je uz lošu privatizaciju i opšti lopovluk, sinonim naše nacionalne propasti.
A život ide dalje! Najbolje da se pravimo da nam nije ništa! Javljamo se zato već sutra iz Ženeve, sa izbora za Evropski automobil godine i gala promocije Kia Sportspace koja baš ima šta za prikazati.
