10 najboljih šestocilindarskih motora ikada konstruisanih

Svaki istinski automobilski entuzijasta posebno mesto u srcu čuva za šestocilindarske motore. Nekada, bili su „niža kasta“ u odnosu na V12 i gigantske V8, koji su svoje mesto nalazili u superautomobilima, ali su u međuvremenu stekli više ljubitelja.

Činjenica je da preko „velike bare“ na pijedastal stavljaju V8, dok je u Evropi dugi niz decenija V12 bio elitni agregat. Ipak, neki šestocilindraši, bilo da se radi rednim, bokser ili „V“ motorima, ostavili su definitivno dublji pečat u automobilskoj istoriji.

Hajde da vidimo koji su to najbolji šestocilindarski pogonski agregati ikada konstruisani.

10. Buick-McLaren 3.8 V6

Ako ste mislili da smo završili s „V6“, prevarili ste se. Tu je još jedna jedinica koja ne sme da se zaobiđe. Ovaj agregat počiva ispod modela koji se zove Buick Grand National Experimental GNX.

Ideja o udruživanju kompanija kao što su Buick i McLaren Automotive, u cilju kreiranja novog motora, u najmanju ruku zvuči – čudno. Ipak, ovo se desilo osamdesetih, a rezultat ogleda u jednom od najbržih „sleepera“ ikada napravljenih.

Interesantno je da je inicijalno snaga ovog modela bila nominalno potcenjena, 280 ks pri 4.400 0/min i 490 Nm pri 3.000 o/min, dok je zapravo iznosila 300 konja i 570 Nm.

9. Jaguar AJ126

Za 2021. modelnu godinu, Jaguar je pripremio revidirani F-Type, osvežene pojave i „pojačanog“ pogona. Ovaj automobil zaista izgleda fenomenalno, ali kao po običaju, ono što nas prvenstveno interesuje je šta mu se nalazi ispod haube.

Dva su dostupna agregata za ovaj model: V6 i V8. S obzirom na temu članka, u centru pažnje je šestocilindraš, AJ126. Svaka čast za V8, ali V6 u ovom slučaju mnogo bolje zvuči.

Džeremi Klarkson ga je možda najbolje opisao, kada je testirao F-Type kabriolet 2014: „V6 je kao Zlatokosa, sve je kako treba, dok V8 previše tutnji i agresivan je.“ Naravno, svi mi volmo „besan“ zvuk, ali on definitivno nije za vožnju kroz miran kraj.

Iz 3,0 litra radne zapremine isporučuje 380 ks pri 6.500 o/min i 460 Nm između 3.500 i 5.000 o/min.

8. Toyota-Yamaha 2.0 redni šestocilindraš

Započevši svoju performantnu liniju, kompanija je konstruisala prvi konkurentni japanski superautomobil – Toyotu 2000GT. Njegove natprosečne performanse su predstavljale kulminaciju vrednog rada, ne samo u Toyoti, već i Yamahi.

Naime, šezdesetih godina prošlog veka su stvari bile prilično različite u poređenju s današnjom situacijom. U to vreme, Toyota i Yamaha su zajednički radile na kreiranju različitih stvari, uključujući i motore. Nakon što im je Yamaha ponudila rešenje za pogonsku jedinicu 2000GT, u Toyoti su prionuli na posao. Uglavnom, rezultat se ogledao u postavljanju visokih standarda, koji su predstavljali smernice za japansku kompaniju u godinama koje su dolazile.

Iz 2,0 litra radne zapremine isporučuje 150 ks pri 6.600 o/min i 175 Nm pri 5.000 o/min.

7. Nissan S20

U isto vreme kada su Toyota i Yamaha primenile svoju magiju na 2000GT, Nissan je radio na sopstvenom projektu. Naravno, drugi po veličini japanski proizvođač automobila nije želeo da zaostane, tako da je 2000GT dobio rivala – Nissan GT-R „Hakosuka“.

Prvi Nissan GT-R (Hakosuka), bio je u velikoj meri nalik na 2000GT. Oba automobila su koristila motore radne zapremine 2,0 litra, koji su ostali popularni mnogo duže nego što je to bilo ko inicijalno predviđao. Jasno je da je izgled igrao važnu ulogu, ali to nikako ne umanjuje značaj S20 motora.

Iz 2,0 litra radne zapremine isporučuje 160 ks i 180 Nm.

6. Honda C32B V6

Lista je započeta s jednim V6 motorom, a tako i nastavljamo. I ovoga puta je reč o fenomenalnom motoru, mada dotična jedinica nije nova. Naravno, svaki istinski ljubitelj automobila će da se s poštovanjem pokloni pred Hondinim C32B V6.

U  poređenju s prvim motorom NSX-a (C30B), C32B nije bio tako „divalj“. Ono što je napravilo razliku su sitne, ali brojne modifikacije. U njih se ubrajaju tanje, kompozitnim vlaknima ojačane košuljice cilindra, veći usisni ventili, novi „dihtung“ glave motora, veća osovinica klipa i tako dalje.

Iz radne zapremine 3,2 litra isporučuje 294 ks pri 7.100 o/min i 305 Nm pri 5.500 o/min.

5. BMW M88

Očigledan trend ovog članka je da se bavi mnogim stvarima koje su se pojavile prvi put: prvi GT-R motor, prvi Toyotin superautomobil, a na red je došao i prvi agregat koji se našao ispod haube jednog BMW-a iz M divizije. Naime, M88 je „zver“ koja je pogonila M1 i M6.

M88 je svoj životni ciklus završio u košu motora BMW-a serije 6 i serije 5, s M88/3 oznakom, ali to ne znači da je tu i začet. Najpre, korišćen je za potrebe BMW M1/M1 ProCara, ali je otkazivanje trkačke serije neutralisalo potrebu za takvim motorom. Na sreću, tu su se našli BMW M6, M5 i M635i da spasu čitavu stvar. Ovim kultnim modelima možemo da zahvalimo što fascinatni šestocilindraš može da se priušti bez da se potroši pola miliona evra…

U M1, iz 3,5 litara radne zapremine isporučuje 277 ks pri 6.500 o/min i 330 Nm pri 5.000 o/min.

4. Porsche M97/74

Svi proizvođači automobila su poslovično specijalizovani za neku stvar, gde su često ispred ostalih. Ferrari dominira s V8 i V12 superautomobilima, Jeep gaji neprikosnovene terence, Mercedes vodi po pitanju spoja inovativnosti i luksuza, Ford se ističe kamionetima a Porsche šestocilindarskim bokser motorima. Ipak, među agregatima koji su izašli iz Cufenhauzena, pobedu glatko odnosi M97/74 iz 997 generacije.

Porsche je od 997-ice naovamo napravio „tone“ sjajnih bokser šestocilindraša, ali retki su oni koji su jedinstveni (i retki) kao motori koji su pogonili 911 GT3 iz te ere. Bez turba, bez hibridnih sistema, ovo je pravi dragulj automobilskog inženjeringa. To ne samo što je bio poslednji 997 iz 911 serije, već je i ultimativni RS koji je „otpevao labudovu pesmu“ za veličanstveni Mezger bokser, i to u velikom stilu.

U finalnoj evoluciji radne zapremine 4,0 litra, isporučuje 500 ks pri 8.250 o/min i 460 Nm pri 5.750 o/min

3. BMW S54

Evo i drugog motora bavarske marke na listi, što ne čudi, jer ako je neki proizvođač čuven po rednim „šestacima“, onda je to BMW. Hajde da vidimo kako se modernija, superiornija alternativa M88 kotira u sličnoj konfiguraciji.

Razlog zašto mnogi na pijedstal stavljaju E46 M3 u velikoj meri leži u njegovoj pojavi i velikom doprinosu imidžu BMW-a. Ipak, za istinske entuzijaste, ono što predstavlja „šlag na tortu“ je njegov S54 agregat.

Vozili smo kasnije i novije generacije M „trojke“, ali bez obzira na prirast u snazi, ono što E46 pruža zajedno s S54 motorom je prosto neponovljivo i neuporedivo.

U standardnom BMW-u E46 M3, iz radne zapremine 3,2 litra isporučuje 343 ks pri 7.900 o/min i 365 Nm pri 4.900 o/min. Limitirana, CSL edicija, sem što ima 110 kilograma manje, raspolaže sa 17 ks i 5 Nm više.

1/2. Toyota 2JZ-GTE

Iskusniji čitaoci su verovatno mogli da pretpostave kako će se ova lista završiti, koja su to dva motora koja će zaokružiti „top 10“. Jedan od dva agregata koja dele prvo mesto je naravno čuvena japanska ikona: Toyota 2JZ-GTE.

Gde god se nalazio, bilo da je u originalnoj Mk4 Supri, tjuniranom Nissanu 240X ili nečemu drugom, uvek će biti sposoban da isporuči ogromnu količinu snage. Čak, imamo primerke koji raspolažu s više od 1.000 konja. Šta reći dalje…

GTE verzija ovog trolitarskog agregata je u twin-turbo konfiguraciji i standardno isporučuje 330 ks pri 5.600 o/min i 440 Nm pri 4.000 o/min (model za evropsko tržište).

1/2. Nissan RB26DETT

Na kraju, priču završavamo s još jednim rednim šestocilindrašem iz Japana. Nakon Toyotinog 2JZ-GTE, Nissanovog S20 i 2,0-litarske jedinice u 2000GT, jasno je da su inženjeri iz „Zemlje izlazećeg sunca“ više nego uspešni u kreiranju sjajnih (šestocilindarskih) motora.

Nissanov RB256DETT je korišćen godinama za potrebe Skylinea GT-R, počev s R32, a zatim završivši „karijeru“ u ranom R34 iz 2000-ih. RB serija agregata je jedna od retkih koje mogu da „stanu na crtu“ Toyotinim 1JZ/2JZ.

Ovaj twin-turbo motor radne zapremine 2,6 litara u finalnoj iteraciji isporučuje 320 ks pri 6.800 o/min i 390 Nm pri 4.400 o/min.

Šta ih i da li ih nešto razlikuje? U suštini, ovde je sve stvar ukusa, rekli bismo. Nissanov motor je praktično serijski derivat „visokoturažne“ jedinice predviđene za trke, dok Toyotin pulen ima robusniju osnovu, svojevremeno predviđen da se nosi s konkurencijom iz Ferrarija i Porschea, tako da je pouzdanost bila prioritet. Ono što se ne može poreći je da RB26DETT pruža atraktivniji zvuk, ali u isto vreme zahteva više novca u odnosu na 2JZ u smislu tjuninga, da bi se dobio približno isti rezultat. Uglavnom, svi oni koji poseduju vozila pogonjena ovim motorima, mogu se nazvati srećnicima.

Vrele Gume

Pavle Barta