Bečki Trio
„Vienna Classic days“, jedan od najvećih skupova starovremenskih vozila, ove godine okupio je rekordnih 200 automobila. Po već poznatom scenariju, zborno mesto bilo je ispred gradske kuće u Beču. Sve je počelo u petak kada se vozio noćni reli „Sundown Trophy“, subota je bila rezervisna za vožnju po itinereru duž istorijskih ruta glavnog grada Austrije, kao i koleketivnu okupaciju centralne sobraćajnice „Ring-s trasse“, dok je nedelja tradicionalno rezervisana za opuštenu varijatu oldtajmer piknika kraj Dunava.
Ovaj put umesto reporterskog zapisa donosimo priče o tri automobila i njihova tri ponosno vlasnika.
Te 1953. evropski automobilski giganti konačno su raskrstili sa posleratnim nastavkom proizvodnje predratnih modela. Ponton forma ulazi u modu. Mercedes lansira izdanje W120, Opel Olympia Rekord zamenjuje Opel Olimpiju. a britanski ogranak Forda promoviše Forda Angliu 100 E.
Ford Anglia
Nova Anglia pored moderne forme donosi pravu malu revoluciju u kabinskom prostoru. Instrumenti se grupišu u jedinstvenu celinu iza volana, a menjač se izmešta na pod. Sedišta su presvučena vinilom, a proizvođač velikodušno ističe da će se drugi brisač ugrađivati gratis! Ono što je moglo da se doplati su radio i sistem za grejanje kabine.
Motor preuzet iz Taunusa razvijao je 36 konjskih snaga. Godine 1954. Angliu testira ugledni časopis “British motor” i beleži maksimalnu brzinu od 113 km/h, ubrzanje do stotke za 29,5 sekundi i potrošnju od 9,3 litra na 100 km.
Premerak koji vidite osvajač je prvog mesta u na bečkom skupu u kategoriji „Epoha pedesetih“. Izuzetno očuvani mališan ima samo 41 hiljadu originalnih kilometara na satu, kao i prvu autentičnu boju. Njegov vlasnik Josef Majer to objašnjava pričom koja liči na najpopularniju bajku među oldtjmeristima. Ovu Angliju, inače uredno garažiranu, vozila je starija gospođa isključivo subotom kada bi išla u kupovinu.
Ipak, jedno je neosporno. Ovaj lepotan iz Beča jedan je od poslednjih preživelih modela koji je nakon 345 hiljada jedinica sišao sa proizvodnih traka 1959. godine. Na neki način on je i najnoviji od svih sebi sličnih.
Kada je Wartburg bio Ferrari
Ukoliko Klausa Petera iz okoline Lajpciga pitate kako se živelo u nekadašnem DDR-u, odgovoriće k’o iz topa: „ Isto kao kod vas u Jugoslaviji“. Ovaj Ossi nostalgičar vlasnik je sportske mašine Melkus RS 1000.
Malo je neobično da je real-socijalistički orijentisana Istočna Nemačka imala privatnu fabriku automobila, makar ona iznedrila po nekim procenama i nepunih 1000 automobila za pola veka postojanja.
Tu firmu inače je vodio Heinz Melkus, nekadašnji reli vozač. Tokom godina proizvodio je automobile koji su se nadmetali u Formuli 3, Formuli Junior i Formuli Ford.
Melkus RS 1000
Motori i mehanički sklopovi uglavnom su pozajmljivani iz skromnih ponuda socijalističkih proizvođača. RS 1000 imao je modifikovan motor iz Wartburga 353, sa tri karburatora! Ovu atraktivnu fiberglas školjku pokreće 69 konja sa obrtnim momentom od 118 Nm. Juri maksimalnih 165 km/h, a proizvedeno ih je svega 101 primerak.
Inače, herr Peter svake godine oživljava DDR u drumskom obliku, organizujući međunarodni skup za sve automobile proizvedene u socijalističkim zemljama.
Netipični inovator
Na marginama skupa srećemo „doktora za oldtajmere“, Jakoba Barneu. Na snimanje stiže tačno na vreme, iako je nepunih pola sata ranije rešavao ozbiljan oldtajmerski problem. Naime, jedan od njegovih Rols Rojseva, koje iznajmljuje za svadbe, ostao je bez mogućnosti ubacivanja menjača u rikverc. Da stvar bude gora, to je otkriveno kada je vozač sa Rollsom, pošavši po mladu, zalutao u slepu ulicu koja se spušta nizbrdo.
Dr Barnea je u rekordnom roku obezbedio Mercedes od konkurentske firme da preveze mladu, a njenom ocu koji sve to plaća odobrio je neodoljivi popust na buduća iznajmljivanja automobila iz svoje kolekcije.
Sa našim prijateljem Jakobom družimo se ovog puta za volanom Cadillac Seville iz 1983. godine. Reći da je ovo tipična američka masivna limuzina iz osamdesetih znak je teškog nepoznavanja suštine.
Naime, sa ovim modelom luksuzna marka pokušala je da pridobije kupce mlađe od 50 godina, koji su se od početka sedamdesetih nekako više okrenuli uvoznoj ponudi.
U svojoj drugoj generaciji (1980 – 1985) Sevilja dobija prepoznatljivu siluetu na kojoj se ističe retro oblik prtljažnika. Baziran na General Motors K platformi, ovaj Kadilak imao je pogon na prednje točkove. Bio je ovo prvi američki automobil sa dizel motorom u standardnoj ponudi. Osnovni V8 benzinac je imao je deaktivaciju cilindara, ali pošto se pokazao kao nepouzdan kao opcija je uveden V6 benzinski motor od 135 ks , poreklom iz Bjuika.
Na planu enterijera ponuđena su sedišta sa memorijom, a “8 Track” stereo sistem zamenjuje “Symphnony Sound” verzije sa kompakt kasetama. Digitalni uređaji počinju da se pojavljuju na instrument tabli kao dodatni novitet.
U prilog teze o privlačenju kupaca znatno mlađih od 50 godina ide i podatak o kozmetičkoj opciji zvanoj “pun kabriolet krov” (full cabriolet roof). Reč je o platnenom krovu kojim je presvučen redovan limeni. Automobil uopšte nije bio kabriolet, ali je imao takav krov. “Fejk karbiolet” je naziv koji se često pominje. A “fejk” itekako jeste mladalački termin!
P.S.
Naš odlazak u Beč, kao i obično, pomogla je kompanija Fudeks. A od ovog renomiranog prevoznika stižu nam izvanredne novosti po pitanju proširenja delatnosti i kvaliteta usluga:
“Fudeks rent a car u svom voznom parku poseduje nova, pouzdana i udobna vozila, koja će zadovoljiti i najizbirljivije klijente uz konkurentne cene i posebne povoljnosti za višednevni najam. Vozila možete rezervisati putem telefona ili online putem interneta, nakon čega ih možete preuzeti na čak 3 lokacije u Beogradu.
Možete iznajmiti nove male gradske automobile, porodična vozila idealna za duža putovanja cele porodice, vozila koja se lako prilagođavaju najrazličitijim uslovima puta i atraktivne novitete sezone koje možete isprobati upravo zahvaljujući Fudeks rent a car-u.“ – navode iz kompanije Fudeks.
Tekst: Miroslav Šosberger
Fotografije: Vrele Gume, Motor Mythos , Fudeks
