Retrovizor

Sedmica u retrovizoru 14.01.2018.

469Pregleda

Izrael

Očekujući automobilske novitete, prvo ovogodišnje izdanje „Retrovizora“ posvećujemo kratkoj putopisnoj reportaži iz dalekog Izraela. Obišli smo ga uzduž i popreko sa Hyundai i20 ili pravom malom „pustinjskom lisicom“

Najteže je izaći iz klišea svake vrste pa i onog turističkog! Život počinje zapravo onog trenutka kada se iskoči iz pomenutih okova svakodnevice uključujući i „Last minute“ turističke aranžmane. Početak godine smo realizovali baš onakokako bi to poželeo svaki pravi pustolov ali i lovac na nova znanja svih vrsta. Osam dana „svete zemlje“ Izraela, Lidija, Miodrag i naš Hyundai i20.

Iskreno rečeno da smo poverovali medijima ili poslušali savete neposrednog okruženja, ovi nezaboravni dani bi ostali posvećeni prasetini, ruskoj salatai i dremkanju uz TV novogodišnje programe. Svi su bili orkestrirani, „Izrael, niste normalni, pa tamo je opasno“! Budući da takvih „opasnih“ destinacija poput Albanije imamo za nama, svako takvo „upozorenje“ je značio i dodatni podsticaj uz naravno nešto i tako dragocenog adrenalina. Odluka i detaljan plan obilaska Izraela je pao. Ukupno 6.000 kilometara leta i 2.000 kilometara automobilom. Osim upoznavanja interesantne destinacije, pokušali smo naše putovanje uklopiti i u realne finansijske okvire, tek kao dokaz da su ideja i organizacija najskuplja roba!

Petak 30.12.2017. 00:30
Nevolja nas Novosađana je za razliku od Beograđana ta što za svaku aerodromsku aktivnost moramo ustati ranije i potrošiti nekoliko sati više na transport do aerodroma. Ovog jutra, nama je taj put još duži nego tzv. “surčinka ruta”. Polazna destinacija je aerodrom List Ferenc u Budimpešti. To podrazumeva najmanje 4 sata vožnje, kako bi na vreme stigli da se ukrcamo na redovnu Ryanairliniju Budimpešta-Ovda (Izrael). Kafa je u termosu, skroman (ručni) prtljag u gepeku, avantura počinje.

Zimska praznična vožnja po suvom gotovo praznom auto putu do mađarske granice je više nego standardno gotovo jednočasovno zadržavanje na Horgošu zbog carinskih formalnosti. Iako nema gužve, svega nekoliko automobila, sve sa strane naših suseda teče neopisivo sporo, sasvim dovoljno za prve poglede na sat. Tih sat vremena planirane putne „rezerve“ pokazuju se kao dragoceni. U Feriheđ pored Budimpešte stižemo baš onako kako bi se poželelo, dva sata pre leta.

Unapred internetom rezervisan i plaćen “Holiday Parking” se nalazi na svega tri minuta hoda od gejta. Smeštaj automobila za 7 dana na dobro obezbeđenom parkingu pokrivenom desetinama kamera košta oko 6200 forinti (cca 20 evra)

Holiday parking – Budimpešta aerodrom

Kamera na ulazu automatski prepoznaje tablicu i izdaje nam karticu za kasnije napuštanje parkinga bez plaćanja.

Aerodromske formalnosti teku glatko, rakija za „isprati grlo“ u pustinji nekako ulazi u hladan avion koji se na minus 3 stepena nije pošteno zagrejao narednih sat vremena. Sasvim prikladna je ta sremska vatrena voda za panonsko zagrevanje zorom ranom. Dozvoljeno je umereno konzumiranje, za danas više nema upravljanja automobilom. Bez mnogo šminke uz prosečnu udobnost, puno ljubaznosti i praktičnosti Ryanair poleće i nakon 3 sata leta sleće na izraelski (vojni) aerodrom Ovda, tačno na tromeđi Egipta, Izraela i Jordana u pustinji Negev. Irski, najveći evropski avio prevoznik nas je dovezao na odredište baš onako kako to čini sa 98% svojih letova! Tačno na vreme, u minut!

Ovda aerodrom

Ovda-Izrael 
A atmosfera na aerodromu Ovda, baš onakva kakvu pamtimo svojevremeno na Aerodromu Pula ili Ćilipi. Vojna infrastruktura, jedini smo avion na „gejtu“ koji je udaljen od zgrade pedsetak metara. Romantično, simpatično i uzbudljivo istovremeno.

Pasoška i bezbednosna kontrola brža i prijatnija nego pri bilo kojem ulasku u EU. Sve teče brzo uz punu dobrodošlicu. Tražimo pogledom sve one tipične aranžmane evropskih aerodroma, duge cevi, pancire, borna vozila,namrštene specijalce, patrole… Ništa od toga! Osmeh predstavnika turističke zajednice, u ruke nam stavlja kesicu sa kartom Izraela, propagandnim publikacijama i kremom za sunčanje. Lepo, lepo… Ipak ne zavaravamo se, spoljna opuštenost i ova jednostavnost naznačavaju samo jedno, dobra dubinska bezbednosna provera je efikasnija od bilo kojeg oružja.

Unapred internetom bukiran transfer od aerodroma do Crvenog mora i letovališta Eilat funkcioniše bez greške. Oko 60 km vožnje luksuznim autobusom traje jedan čas uz prvo upoznavanje gotovo potpuno nenastanjenog južnog dela Izraela. Originalan pustinjski krajolik, kilometrima dugačka bodljikava žica prema Egiptu kao odbrana od emigranata, nekoliko Kibuca i na kraju nepregledne plantaže palmi.

Pogled iz sobe
Aerodrom Ovda kod Eilata

Poznato izraelsko letovalište Eilat i njegove peščane plaže na Crvenom moru rade 360 dana u godini. Temperatura vazduha 25, mora 22 celzijusa. Sasvim prihvatljivo za novogodišnje kupanje a da nisu Bali, Bahami i ostale pomodne +destinacije .

Kako opisati Eilat. Nećemo mnogo pogrešiti ako ga deklarišemo kao skromniju verziju Budve. Hotel do hotela, prilična gužva, kafići, radnje i celokupna postavka prilagođena masovnom turizmu. Najveći problem ovog grada je njegov aerodrom koji se nalazi u samom centru te avioni uglavnom sleću skoro direktno na glavu turista. Srećom još samo kratko vreme, jer je novi aerodrom u fazi završetka. Ako skoro nameravate u Eilat, hotel birajte u odnosu na poziciju aerodroma a ne po broju zvezdica. Naša soba je bila gotovo na pisti. Srećom samo jednu noć…

Ovde se upoznajemo i sa vanpansionskom ponudom i cenama

Eilat plaža

 

Eilat-Masada

Kafa košta oko 12 šekela (3 evra), pivo 30 šekela (skoro 8 evra), čaša prosečnog vina 10 evra, dobra riblja večera za dvoje uz bocu vina oko 100 evra

Inače, u restoranima Eilata na Crvenom moru, jede se riba sa Sredozemnog mora, jer je komercijalno ribarenje i kočarenje zbog korala i zaštite prirode zabranjeno. Dakle, cenimo na stolu je bio grčki debeli brancin iz uzgajališta i dobro crveno vino sa plantaža ispod Golana. Živeo „crnjak“ ispod Golana, jači je od buke aviona i luna parka koji je nadkrio pola Eilata.

Nedelja 31.12.2017.
Eilat-Masada (220 km)

Vrlo bogatim doručkom uprava hotela se iskupila za buku aerodroma. Na meniju je desetak vrsta sireva, razno pecivo, riba, voće u izobilju i još sijaset izraelskih specijaliteta počev od humusa, preko šakšuke i ljutog „šuga“. Mesne prerađevine ovde ne stanuju, posebno nema svinjetine. Srdačno osoblje malog hotela daje posebnu draž prvom izraelskom doručku. Sudeći po cenama u restoranima, nije zgoreg napraviti dobar sendvič od lososa i kombinacije povrća za poneti.

Valja požuriti, juče je bio „shabat“ apsolutno neradni dan u Izraelu pa tako ni do našeg automobile nismo mogli dospeti. Nedelja je ovde klasičan radni dan i prilika da preuzmemo ustupljeni Hyundai i20 kojim nameravamo dalje u narednih 6 dana. Odmah se opremamo moćnom internet karticom za 20 evra uz pomoć koje formiramo sopstveni internet Hot-Spot, što zbog održavanje „veze sa otadžbinom“ što zbog upotrebe neizbezne navigacije. A ta internet konekcija recimo u pustinji Negev gde je najbliže naselje udaljeno 100 kilometara funkcioniše bolje i brže nego Telenor u centru Novog Sada. I sve po ceni jednog downloada i tri poruke u romingu!!!

Put u nepoznato je pred nama.

Eilat

Prva destinacija je istorijska Masada nedaleko od obala Mrtvog mora

Od Eilata do Masade je regionalni put dučagak oko 220 kilometara koji je trasiran uz samu granicu Izraela i Jordana. Prosečan kvalitet asfalta, odlična saobraćajna signalizacija na tri pisma i živopisan krajolik. Uz put su beskrajne plantaže palmi „urmašica“ ali i kilometrima izgrađeni plastenici koji od pustinje otimaju zemljište i proizvode povrće. Prolazimo i pored Yotvate i jednog od najvećih Kibuca u Izraelu. Primetna je izuzetna disciplina u saobraćaju!

Benzinske pumpe su vrlo retke i nalaze se na prosečno 50-70 kilometara udaljenosti jedna od druge. Cena goriva je oko 6 šekela (1,5 evra), cena flaše vode isto, 6 šekela

Masada

Dobro došli u pustinju u kojoj voda košta koliko i benzin. Nismo ni svesni koliko smo bogati ima se za primetiti u takvim okolnostima.

Nakon dva sata vožnje, pred nama je prva obala Mrtvog mora. Baš deluje mrtvo-namrtvo! Judejska pustinja, kamen i pesak, naslage soli i neizbežno hipertursitičko hotelsko naselje Ein Bokek dominiraju na 430 metara ispod nivoa mora . Nedaleko odatle valja obići vodopade Bokkek River, čudo prirode u pustinji. Na par kilometara dalje je podnožje žičare koja vodi do istrorijskog grada Masada. Masada je jedinstven spomenik antičkih vremena, i jedan od simbola jevrejske istorije.

Masada-Tel Aviv (160 km)
U Masadi bi se moglo ostati nekoliko dana i ne bi sve o njoj saznali, pa savetujemo da je planirate u dva dana ako ste tamo naumili. Naš plan je drugačiji. Da ipak pre duboke noći dan okončamo u Tel Avivu udaljenom 160 kilometara. Od Masade prema Tel Avivu se kreće planinskim putem kroz krajnje nepristupačan pustinjski teren. Zimski su dani, noć nas je stigla na pola puta i ostajemo uskraćeni za možda i najlepšu prirodu na našem putu. Šteta, ali biće prilike… Put je odličan, kvalitetan asphalt, dobra signalizacija, ali je vrlo težak za vožnju. Velike uzbrdice, spora teretna vozila, serpentine i krivine zahtevaju pažnju uz pomalo i nelagode jer na svega nekoliko kilometara je zona Zapadne obale, a mrak gust kao testo.

Međutim, već negde na polovini puta olakšanje. Kod grada Beer Sheva, počinje vrlo moderna mreža izraelskih auto puteva prema severu. Uglavnom su noću zbog bezbednosti osvetljeni u velikoj dužini, brzina je ograničena na 90 do 110 km/h. Zahvljajući iznenadnom auto putu do Tel Aviva stižemo ranije od planiranog. Obrisi veličanstvenog velegrada su pred nama. Neverovatna promena ambijenta za svega dva sata vožnje. Iz pustinje i sa Mrtvog mora stigli smo u grad koji po svemu podseća da Los Angeles. Nebrojeni oblakoderi, saobraćajni haos i užurbanost opčinjavaju i stavljlaju našu navigaciju na iskušenje. Sada već uviđamo, što će se kasnije i potvrditi.

Mreža izraelskih auto puteva je vrlo moderna ali se svaki od njih završava čeonim semaforom, pa je prekomerno zadržavanje u koloni prirodno stanje sa kojim treba kalulisati

Koliko smo putovali poslednjih 100 kilometara toliko nam je trebalo do našeg hotela na obali Mediteranskog mora. \

Noćenje automobila u garaži košta gotovo koliko i apartman

Neprijatno iznenađenje, ali je previše kasno i rizično traženje parking u okolini. Rizik podrazumeva da se ne parkira pogrešno pa bude skuplja pita od tepsije. Inače posedovati automobil kao turista u Tel Avivu a nemati rezervisan parking može biti prava noćna mora. Svakako, dok naš Hyundai i20 odmara, mi patike na noge i novogodišnja šetnja neverovatno luksuznim kejom do obližnjeg grada Jafa (4,5 km).

Tel Aviv
Jafa

Ponedeljak 01.01.2018.
Tel Aviv

Prvi dan “odmora” posvećujemo Tel Avivu, drugom najvećem gradu po veličini u Izraelu. Jersalim je nešto veći, međutim Tel Aviv sa svojom okolinom ipak čini jedan megapolis u kojem živi gotovo polovina stanovništva Izraela. Naši domaćini u ušali vole reći, “U Jerusalimu se moli, u Tel Avivu se živi”. Moderan, živ, kosmopolitenski i nadasve luksuzan grad su njegove osnovne odrednice. Kulinarstvo, zabava i aktivan odmor su turistički prioritet Tel Aviva. Grad živi na obali Mediterana, nebrojeni kafići i restorani nude poseban doživljaj. Za one sportski nastrojene tu je dugačka trim staza do Jafe, biciklističke ture ali i mogućnost surfanja na velikim mediteranskim talasima.

Saobraćaj u Tel Avivu je solidno organizovan i regulisan, vozači su kulturni i strpljivi, ali nebrojeni građevinski radovi prilično ipak otežavaju kretanje.

 

Tel Aviv plaža
Tel Aviv – Halfa

Utorak 02.01.2018.
Tel Aviv – Haifa – Nazareth

Biti u Izraelu a ne posetiti krajnji sever i Nazareth je neoprostivo. Na tom putu je najveća luka Izraela grad Haifa. Od Tel Aviva do Haife vodi vrlo moderan auto put koji na pojedinim deonicama ima i šest voznih traka. Gotovo celokupna trasa puta je uz Mediteransko more. Za lepog vremena ovo je put u kojem se zaista uživa, pre svega u raskoši koju priroda nudi.

Za razliku od Tel Aviva u Haifi nas je dočekao veliki saobraćajni haos i vrlo skup parking u centru grada

Ukupno 10 evra za dva sata parkiranja. Ukoliko nameravate u Haifu, nikako ne propustiti obilazak centralnih ulica ovog grada i posetu nekom od tradicionalnih restorana. Ipak, ono što privlači najviše turista u ovom gradu je Bahai Garden. Kultivisani hram Bahai sekte nije ništa drugo do prvoklasna botanička bašta u kojoj je sve pod konac. Ulaz besplatan, sat vremena prakinga dva evra.

Iz Haife se jedva probijamo. Semafori na auto putevima značajno težavaju saobraćaj tako da do čuvenog hrišćanskog svetilišta grada Nazareth stižemo za dva sata umesto za nekih pedsetak minuta. Grad u kojem je Isus odrastao živi u potpuno orijentalnom stilu uz mnoštvo istorijskih znamenitosti koje valja obići.

Nakon Nazaretha, sve je spremno za Jerusalim i istorijski deo ovog putopisa… (nastaviće se)

Tekst i foto: Lidija Piroški, Miodrag Piroški

Ostavite komentar