Zašto SUS motori na vodonik nemaju budućnost? (VIDEO)

Motori s unutrašnjim sagorevanjem koji kao gorivo koriste vodonik nisu nova ideja. Još ranih 1800-ih, vodonik je predstavljao prvi izbor po pitanju goriva, jer je benzin bio suviše nestabilan za upotrebu.

Međutim, sve se promenilo pronalaskom karburatora, rane forme sistema ubrizgavanja goriva. Eksploatacija benzina je postala bezbednija, jer je mogao da se postigne ogovarajući odnos goriva i vazduha unutar mešavine koja se ubrizgavala u cilindre.

Ukoliko dešavanja premotamo nešto preko 100 godina unapred, uvidećemo da se danas benzinski motori postepeno ukidaju, prepuštajući mesto ekološki podobnijim alternativama. Samim tim, vodonik se vraća u centar pažnje, a javnost postavlja realna pitanja vezana za njegovu efikasnost.

Vodonik u SUS motorima

Motori koji koriste oktansko gorivo dominiraju svetskim automobilskim tržištem decenijama. Sada smo ušli u eru u kojoj je deficit fosilnih goriva realna pretnja (pored ekoloških problema), tako da vozila moraju da se menjaju. Ljudi žele alternativu koja ne samo što štedi prirodne resurse, već redukuje emisiju ugljen-dioksida, koji je neizbežan nusproizvod sagorevanja benzina i dizela.

Vodonik je alternativa koja je privukla pažnju javnosti, dobrim delom iz razloga što može da se koristi kao gorivo u motorima s unutrašnjim sagorevanjem. Neke prednosti koje po tom pitanju pruža su sledeće:

• emitovanje vode (umesto ugljeničnih jedinjenja)
• mešavina vazduha i vodonika se lakše pali
• može funkcionisati pri siromašnijim mešavinama kada i dalje brzo sagoreva
• zbog visoke difuznosti (vodonik se širi i meša s vazduhom brže nego vodonik) redukuje se opasnost od eventualnog curenja

Čini se da je ovde pred nama izvanredno rešenje, posebno ako u obzir uzmemo da je i NASA stavila vodonik na mesto prvog izbora kada je o raketnom gorivu reč. U agenciji smatraju da je ovo gorivo idealno za svemirska putovanja zbog male molekularne mase i sposobnosti da intenzivno sagoreva.

Problemi

Površno gledano, SUS motori koji kao gorivo koriste vodonik čine se kao savršena solucija za eliminaciju negativnih efekata koje imaju fosilna goriva. Međutim, kako Džejson Fenske iz Engineering Explaineda kaže, postoji mnogo toga što ne vidimo „na papiru“. On kaže da postoji više nedostataka i prepreka kada je reč o vodoničnim SUS motorima nego što smo toga svesni, tako da on baš i nije verovatan kandidat za zamenu tradicionalnih pogonskih agregata.

Na prvom mestu, mešavina vodonika i vazduha proizvodi emisiju u vidu H₂O, ali zbog visoke temperature koja se generiše u komorama za sagorevanje, i dalje dolazi do formiranja azotnih oksida kao nusproizvoda. Ovo jedinjenje ne samo što negativno utiče na životnu sredinu, već uzrokuje brojne zdravstvene probleme, kako akutne tako i one hronične.

Na drugom mestu, SUS motori na vodonik imaju nisu energetsku gustinu u odnosu na zapreminu. To znači da raspolažu gotovo dvostruko manjom efikasnosti u pokretanju vozila u poređenju s drugim alternativama. Da bi se  bilo u skladu s ostalim smešama goriva, bio bi potreban mnogo veći rezervoar, koji bi predstavljao veći teret i zauzimao više prostora, što bi išlo direktno na račun putnika. Pored toga, da bi se rezervoar napunio, ruka bi morala dublje da se zavuče u džep, jer je vodonik dvostruko skuplji u odnosu na benzin.

Budući da su NASA-inim raketama potrebni ogromni rezervoari goriva, ova tehnologija na tom planu funkcioniše perfektno. Međutim, kada govorimo o manjim motorima za potrebe automobila i kamiona, ne bi bio ostvaren nivo efikasnosti koji nam je potreban.

Alternative motorima s unutrašnjim sagorevanjem?

Prilično je izvesno da se neće nastavljati s razvojem vodoničnih SUS motora, a i druge alternative se ubrzano usavršavaju. Naravno, to ne znači da ne postoje opcije koje mogu pomoći u ozdravljenju životne sredine već sada, uz zadovoljavanje ekonomskog aspekta. Na kraju krajeva, vodonične gorivne ćelije su jedna od validnih opcija, a postaju sve bolje i efikasnije gotovo na mesečnom planu.

Kao što smo mogli da svedočimo u poslednjih par decenija, električni automobili su u usponu. Međutim, i oni se muče s brojnim problemima.

Mnogi analitičari predviđaju da bi vozila pogonjena vodonikom mogla da dominiraju u godinama koje dolaze, ali s drugačijim pogonskim sklopom. Proizvođači poput Toyote, Honde, Hyundaija, Volvoa i drugih, razvijali su i razvijaju nove modele automobila koji koriste tehnologiju gorivnih ćelija.

To znači da je uloga vodonika u budućnosti prilično izvesna.

Vrele Gume