Zašto sam zažalio zbog kupovine električnog automobila?

Kupio sam automobil na električni pogon i pokajao se.

U to vreme se kupovina činila kao dobra ideja, mada je to bio skup način da demonstriram svoja ekološka načela. Automobil je koštao 44.000 evra, minus subvencija od 6.000 evra, na račun francuskih poreznih obveznika, od kojih je ogromna većina siromašnija od mene. Ljudi iz mog sela voze dizel kombije stare dvadesetak godina, koji izgledaju kao baštenske šupe na točkovima.

Automobil sam naručio maja 2018., uz obećanje od strane Hyundaijevog prodavca da neće stići kasnije od aprila 2019. April je došao i prošao, ali ne i vozilo. Nazvao sam prodajni salon, ali nisam dobio objašnjenje. Ipak, automobil je konačno stigao dva meseca kasnije, bez da je Hyundai osetio bilo kakvu potrebu da se izvini. Međutim, sviđa mi se. Tih je, brz, a kada se spuste nasloni zadnjih sedišta, nudi obilje prostora za pse. Doduše, insistira na tome da me podseća da držim obe ruke na volanu, čak i kada one jesu tu. Čak, jednom je alarmantno „legao“ na kočnicu bez vidljivog razloga.

Instalirao sam punjač na prilaz ispred kuće, i prvi put je uspelo! Međutim, kada je šefica kuće uključila „ketler“, svi osigurači u kući su poiskakali! Dakle, baterija automobila može da se puni, ali samo ako u isto vreme ne kuvate, ne perete odeću ili ne uključujete mašinu za pranje sudova.

Zatim na red dolazi prvo putovanje. Pravac centralni  region Francuske, na trodnevni konjički događaj, jer šefica kuće je opsednuta konjima. Konsultovao sam aplikaciju koja je obećala da me na polovini puta ka destinaciji čeka brzi punjač. Međutim, bio je van funkcije. „Anksioznost u vezi s autonomijom“? Pre bih to nazvao napadom panike.

Problem s električnim automobilima je što neko mora da bude pionir

Uspeli smo da dođemo do sledećeg punjača na auto-putu s baterijom gotovo ispražnjenom i s mojim brakom dovedenim u opasnost. Radi! Međutim, nakon toga, EDF, francuska kompanija zadužena za elektrodistribuciju, jednostavno isključuje kompletnu mrežu na auto-putevima, nakon što je otkrila da punjači ne samo što nisu pouzdani, već su i opasni. U Velikoj Britaniji, u međuvremenu, Ministarstvo saobraćaja je, kako sam pročitao, dodelilo ekskluzivan ugovor za instaliranje brzih punjača duž auto-puteva kompaniji pod imenom Ecotricity. Ispostavilo se da su podjednako nepouzdani i veoma skupi za korišćenje. Na društvenim mrežama su prosto zasuti žalbama.

Da se vratimo u Francusku. Nakon dvomesečnog čekanja, EDF unapređuje napajanje električnom energijom u mom domaćinstvu. Radost! Konačno možemo u isto vreme da pripremamo večeru i punimo bateriju u automobilu. Mala Kona se i dalje uglavnom pokazuje dobrom. Brza je. Mogu od semafora do semafora da pobedim sportski automobil, mada nema nijednog na mom uglu La France Profondea. Sablasno je tiho. Međutim, koliko god da pokušavam da odbranim svoj izbor, imam sumnje.

Upoznao sam par iz Britanije na parkingu supermarketa tokom leta, dok su utovarivali namirnice u svoj električni Nissan. „Kakvo je bilo putovanje?“, upitah. „Noćna mora u vidu stanica za punjenje koje ne rade“, ogovorili su ogorčeno. Za putovanje od 10 sati potrošili su 18, s dugačkim stajanjima na sporim punjačima, često kilometrima udaljenim od auto-puta.

S obzirom na nemogućnost vožnje mnogo dalje od aerodroma, i budući da je mreža punjača duž auto-puteva još uvek isključena, odlučujem se za iznajmljivanje automobila za putovanje van ograničenog radijusa od kuće.

Stvari zatim postaju još gore: pojavljuje se priča da je Kona identična mojoj spontano izgorela u garaži u Montrealu. Sem što je automobil bio uništen, izgorela je i garaža. Litijumska baterija gori satima. Prema kanadskim medijima, još uvek nije bilo saopštenja iz Hyundaija, za koji se navelo da vrši istragu.

Uskoro su Kone počele da gore širom sveta. Iz Hyundaijevog tabora je nastavljeno s ćutanjem, sem neiskrenog obaveštenja o pozivu na korektivnu intervenciju radi ažuriranja softvera. Ujutro sam se našao u zastupništvu, čekajući na ažuriranje softvera koji služi za upravljanje baterijom. Tretman donosi skraćivanje dometa automobila, što prolazi bez odgovarajućeg objašnjenja. Međutim, čitava stvar ne funkcioniše i dalje, jer Kone nastavljaju s eksplozijama. U međuvremenu, dolazi do drugog opoziva. Ovoga puta ne samo što su automobili skloni spontanom samozapaljivanju, već kočnice navodno mogu nepredviđeno da otkažu u potpunosti.

Novi izveštaji za medije iz Južne Koreje kažu da je Hyundai konačno priznao da Kona ima problem s hardverom, tako da će zameniti baterije u 80.000 vozila. Međutim, Hyundai Francuska i dalje ćuti a sličan slučaj je i s ostatkom Evrope. Čitam da su vlasnici u Severnoj Americi upozoreni da ne parkiraju u garaži. Stotine njih je podnelo kolektivnu tužbu zahtevajući odštetu.

Žalba Hyundaiju na Twitteru izaziva predvidiv odgovor. „Molim Vas, pošaljite nam direktnu poruku kako bismo Vam mogli pomoći“. U prevodu: „Prestanite da objavljujete poruke u javnosti kako bismo mogli da pokušamo da Vas smirimo mimo radoznalih pogleda“. Odbijam da igram tu igru.

Najnoviji Hyundaijev trik je objava da se pridužio novoj mreži za brzo punjenje Ionity, te da će vlasnicima ponuditi popust. Pozivam Ionity da bih saznao kako. Kažu mi da nazovem svog Hyundai dilera. Razgovaram s nekim ko ne zna ništa, ali obećava da će me nazvati. Još uvek čekam.

Problem s električnim automobilima je što neko mora da „probije led“. Verovatno je slično bilo s benzinskim automobilima početkom 20. veka, osim što vam umesto čoveka koji hoda ispred s crvenom zastavom, treba vatrogasac u nekom dizelašu s užetom za vuču.

Autor: Jonathan Miller

Izvor: The Spectacor