Toyota je u fazi revidiranja svojih ciljeva vezanih za evropsku prodaju, počev sa zacrtanim planom od 1,2 miliona vozila u 2022., što bi trebalo da poraste na oko 1,5 miliona do 2025., rekao je šef Toyote Europe, Metju Herison.
U Toyotin evropski region su uključene i Rusija, Turska, Izrael i centralnoazijske zemlje, pored evropskih nacija.
Prodaja u prvom kvartalu je skočila za 6,6 odsto na 287.678 primeraka, dok plasman u prvom polugodištu iznosi oko 600.000 jedinica.
Čak i uz nestašicu poluprovodnika i nastavka negativnog uticaja Kovida-19, Toyota će nadmašiti prvobitni cilj od 1,1 miliona prodatih vozila u ovoj godini.
„Ispostavilo se da su obe situacije gore nego što smo mislili“, rekao je Herison. „Uprkos tome, s prodajom od 600.000 automobila u prvoj polovini godine, mi smo nekih 30.000 ispred našeg prvobitnog plana, a ostvarili smo i rekordni kombinovani tržišni udeo Toyote i Lexusa.
Potražnja je jaka i mi smo u mnogo povoljnijoj situaciji nego što sam mogao da sanjam na početku godine, odnosno početkom prvog kvartala“, rekao je Herison. „Shodno tome, ažurirali smo našu prodajnu prognozu i projektovali je na 1,2 miliona vozila.“
Što se 2025. tiče, Toyota Europe je u januaru 2020. predvidela prodaju od 1,4 miliona automobila, ali i taj cilj je povećan na 1,5 miliona. Potonja brojka predstavlja rast od 25 odsto.
Herison kaže da će Toyota profitirati na lansiranju novih modela, počev s Yaris Cross malim krosoverom ove godine, kao i nastavkom dobre prodaje modela kao što je Yaris hečbek iz B segmenta, koji je u januaru bio najbolje prodavani automobil u Evropi, nadmašivši čak i VW Golf. Toyotin gradski model je treći u prvoj polovini godine, iza Golfa i Peugeota 208, podaci su Jato Dynamicsa.
Svi naši najvažniji modeli se kotiraju izuzetno dobro“, rekao je on. „Ne radi se samo o Yarisu, već i o Corolli koja nadmašuje naše planove, C-HR koji se takođe veoma dobro drži, uprkos oštroj konkurenciji u C-SUV segmentu.“
Corolla je jedan od samo nekoliko modela koji su napredovali po pitanju prodaje u 2020. Prirast iznosi 2,9 odsto (136.911 vozila) po JATO Dynamicsu. Na četvrtom mestu je u C segmentu.
Konkurenti ublažuju ambicije
„Čak i mali Aygo, koji je pri kraju svog životnog ciklusa, isporučuje 10 odsto veći udeo jer konkurencija napušta A segment“, nastavio je Herison.
Veće tržišne sile su takođe na snazi, na osnovu kojih će Toyota profitirati.
„Stvari se menjaju brže nego što smo mislili“, rekao je on. „Dolazi do intenzivnije konsolidacije, što se vidi iz kreiranja Stellantisa, nastalog spajanjem PSA grupe i Fiat Chryslera, a tempo elektrifikacije i finansijski izazovi koji idu uporedo s tim, za posledicu imaju to da se izvestan broj naših konkurenata ponaša drugačije.“
Neki od Toyotinih „mejnstrim“ rivala, kao što je Renault, fokusirani su više na profitabilne segmente i kanale prodaje nego na obim, a ujedno su najavili revidiranje prodajnih ambicija.
„Manji je obim plasmana putem kanala za iznajmljivanje, ili se višak kapaciteta koristi a zatim likvidira na tržištu“, rekao je Herison, koji je bio šef marketinga i prodaje u Toyoti Europe pre promocije na mesto izvršnog direktora.
U isto vreme, Opel je očistio svoju ponudu od automobila koji se sporo prodaju ili čija je emisija štetnih gasova previsoka po današnjim standardima, uz korespondirajući pad prodaje, budući da je od 2017. deo PSA. Nissanova prodaja u Evropi je takođe doživela oštar pad, jer japanska marka fokus prebacuje na severnoameričko i azijsko tržište.
„Većina automobilskih marki akcenat stavlja na generisanje živog novca i profita kada je reč o izazovima koji predstoje, a to nam je omogućilo da napredujemo po pitanju tržišnog udela“, primetio je Herison.
On očekuje da Toyotin marketinški udeo do 2030. bude u proširenom evropskom regionu 7 do 7,5 odsto, mada je odbio da precizira o kakvim se konkretno ciljevima radi.
Tržišni udeo japanskog proizvođača u Evropi je bio 6,6 odsto u prvom kvartalu.
U Evropskoj uniji, uz Veliku Britaniju i zemlje EFTA-e (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska), Toyotin tržišni udeo je porastao na 6,3 odsto sa 5,9 u prvoj polovini 2021., sudeći po podacima industrijske asocijacije ACEA, s tim što je Toyota kao zasebna marka „porasla“ na 5,4 s 5 odsto.
U istom periodu, Hyundai-Kia je povećala svoj tržišni udeo na 7,6 sa 6,9 odsto, dok je onaj Renault grupe pao na 8,6 s 9,9 odsto. Volkswagen grupa i dalje uživa u poziciji najvećeg evropskog proizvođača, s udelom koji je neznatno porastao na 26,2 odsto s 25,3. Stellantis, u prvom polugodištu svog poslovanja, imao je udeo od 21,3 odsto, u poređenju s kombinovanim udelom PSA i Fiat Chryslera od 20,5 odsto.
Vrele Gume
