Moćna makina od tri dijamanta

Šta bi bilo, kada bi bilo pa da smo bogatiji? Mnogo više nas bi živelo u prirodi, daleko od gradskih gužvi i trovača. Tada bi i jedan pick-up kao Mitsubishi L200 bio neizbežan.

Iako kod nas nemaju posebnu popularnost, ti da ih nazovem „rančerski“ kamioneti imaju svoje zapaženo mesto u automobilskom svetu. To se dešava pre svega zahvaljujući visokom životnom standardu koji prati razvoj privrede, male privrede, poljoprivrede pa i adrenalinskog turizma svih vrsta. Dok već recimo prosečan poljoprivredni proizvođač u Sloveniji, da ne kažem Americi, pick-up smatra potpuno prirodnom pojavom, kod nas je stanje sasvim drugačije.

Malih poljoprivrednika gotovo da ni nema, jer ih je zbog niskih cena proizvoda a visokih troškova (nafta, porezi, krediti) progutao tajkunski cunami privatizacije i pljačkanja. Pa tako umesto desetine hiljada proizvođača koji stvaraju, imamo desetak veleposednika koji su dobrano raskrčmili i zadružnu, ali i državnu imovinu. OK, ima i uspešnih koji nisu baš imali takvih problema, sa desetak hektara „mariške“ u svom biznis planu.

Kako god bilo, iako mu je potencijalno tržište u Srbiji gotovo mikronsko, svakako vredan jednog testa je novi Mitsubishi L200. Da vidimo koliko je napredovao, a i da ono malo sretnika koji ga mogu posedovati dobiju adekvatnu analizu.

Jasno je već na prvi pogled, da je, što se dizajna tiče, Mitsubishi prevazišao sebe. Poznat je po tako-tako dizajnu koji dobija jedva poneku simpatiju. Time je pojava modela Mitsubishi L200 gotovo na nivou onog tabloidnog „nećete verovati“. Upadljiv prednji deo sa LED svetlosnim grupama koje dominiraju i moćnom maskom odaju da ovde neće biti kompromisa. Klirens od 22 cm, izuzetni napadni ugao od 31 i izlazni od 23 stepena dalje garantuju i ono što se očekuje u težim uslovima ekspolatacije. Efikasnije savladavanje prepreka.

U tom kontekstu je „odsečen“ i nazad kao cirkularom, nudeći tek ono što smo već destinu puta videli. Koristan utovarni prostor od cca 1.6 kvadrata površine i lepe nosivosti od oko 1.000 kilograma. Masivna vrata tovarnog dela omogučavaju lakši utovar teže robe. U slučaju potrebe mogu poslužiti i kao produženje prostora. Korektno izolovano i sa dovoljnim brojem ankera za koje se može fiksirati teret.

Dužina od 5,25 i međuosovinski razmak od 3 metra su standard klase i na tome se takođe nije intervenisalo.

Kada su ovako glomazni automobili u pitanju, pohvaljujem kontrolu velikog brata kroz nekoliko kamera koje apsolutno i korisno pokrivaju i napred i nazad i sa strane i odozdo.

Do unutrašnjosti se dopire kroz lepo i široko otvorena vrata i prednja i zadnja, pa eto i mesta da opišem enterijer.

Daleko od savršenog luksuza, ali onako kako Mitsubishi ume. Sve urađeno zaista ekstra kvalitetno i što je najvažnije, jednostavno za održavanje. Budući da je testirani model bezmalo najluksuzniji L200 u ponudi, pripadajuća kožna sedišta doživljavam kao čisto iživljavanje i bacanje para u ovoj klasi.

Najvažnije je napomenuti da je sve organizaciono potaman. Vozač nema mnogo lutanja ni u jednom elementu upotrebe. Pristupačno, logično i nadasve korisno. Od instrument table stigle iz prošlog veka do monitora infotejmenta koji bi mogao biti malo praktičniji. Pogotovo za upotrebu tako proste stvari koja se zove muzička kutuja. Naći odgovarajuću radio stanicu, prava je enigma. Valja naglasiti da navigacija nije standardni deo opreme pa čak kažu, neće je biti uopšte u novom L200. Ostatak ikonica je više nego skroman, pa sam ovaj ekran uglavnom koristio za posmatranje okoline. Uraaaa!

Pošto nema zabave na internetu, vraćamo se automobilskim načelima.

Sedi se udobno, povišeno a pregled prema napred je odličan. Prednja sedišta nisu baš ona koja drže telo u krivini, ali su pohvalna za duga putovanja, a još više za terensku vožnju. Zadnja, pa onako, ništa posebno, ali zadovoljavajuće da tamo ubacite taštu sa decom ili kao mi Oto-a koji je u L200 imao premijeru „izvrtanja sadržine želuca“ prilikom off-road vožnje.

Kada smo kod terenske upotrebljivosti na koju Oto ima primedbi, već rekoh ona ne dolazi u pitanje. Bar ne u meri koju to dozvoljava ovako dugačka karoserija i međuosovinsko rastojanje. Kako bi se vozaču pomoglo maksimalno na raspolaganju mu je više načina pogona, od onog na zadnje točkove, preko brzog pogona na sve točkove pa do sporohodnih opcija koja uključuju i blokade centralnog, ali i osovinskih diferencijala.

Sve se to udobno bira uz pomoć elektronskog selektora. Zbogom poluge i ručice, tu je sada kružno dugme kao na šporetu. Dakle, zime nema za Mitsubishi L200, ali ipak oprezno i ne previše daleko od prvog vulkanizera sa šminkerskim pneumaticima 265/60R18.

Osim udobnih sedišta, za komfor putnika ali i bezbedan prevoz robe zaduženo je i modernije vešanje, pogotovo ono nazad.

Kombinacija klasičnih amortizera i lisnatih opruga je vrlo lepo podešena i L200 mogu nazvati trenutno najudobnijim pick-up modelom na tržištu. Bio pun, bio prazan, bio na asfaltu ili van njega, uvek nekako nađe pravu meru.

Novi model ima i novi motor. U pitanju je 2.2-litarski, četvorocilindarski turbo dizel euro 6 norme sa 150KS, tridesetak konja manje od prethodnika. Fabrika nije deklarisala ubrzanje do stotke, dok je maksimalna brzina negde oko 170 km/h. Očito, ta nasušna ekologija lagano ali sigurno dolazi glave ovim muškim spravama. Manjak zapremine i na neki način snage nije očigledan na prvu loptu jer 400 Nm  obrtnog momenta na svehga 2.000 obrtaja i te kako rade. Međutim istina se spoznaje na otvorenom putu. Još više ako se dospe u kakvu ozbiljnu nedaću na terenu. Nedostaje mu daha za velika dela, što nije standard ovog modela. Svemu prilično kumuje i automatski menjač sa 6 „nasumično“ poređanih brzina, projektovanih uglavnom za veća opterećenja ili teži teren.

Zapravo, deo priče sa menjačem je i najslabije poglavlje novog L200 2.2 DC-D koji vapi za dvostrukim kvačilom i agresivnijim softverom. Pa smo se probe radi upustili i u malu softversku tjuning avanturu.

Manjkavost „lenjog“ menjača smo vrlo lako eliminisali uz 250 evra vredne investicije u vidu PowerPedal tjunerskog uređaja koji je mnoge stvari doveo u red. Pre svega bržim odazivom motora na papučicu, ali i odlučnijim radom menjača.

Čak i bez Power Pedal uređaja, L200 je odličan na terenu. Međutim, na brzim saobraćajnicama pomalo i „škripi“. Teško prepoznaje uzbrdice, nizbrdice a preticanje je prava enigma za L200 sa 6 automatskih brzina. Slobodan sam zaključiti da je menjač glavni i odgovorni krivac za uslovno rečeno lošu dinamiku vožnje, ako izuzmemo sve genetske nedostatke pick-up familije.

Upravljanje je recimo i to, iznenađujuće precizno za ovaj tip vozila, dok su kočnice, prilično popustljive u zadnjoj fazi aktivacije kada prebace optimalnu temperaturu i dođu u fazu pregrevanja. Zato, oprez pri kočenju i uračunajte bar desetak-dvadeset metara fore za potpuno zaustavljanje podivljalog rančera čija je cena u ovom paketu opreme oko 42.000 evra. Inače cenovno sa manje opreme i istim agregatom startuje već od tridesetak hiljada evra.

Merili smo pažljivo i potrošnju. U opreznom trećinskom miksu, bez terenske vožnje ona se kreće između 7-10 litara. Realan prosek je oko 9, dok je na mahom otvorenom putu do maksimalnih brzina od 120 čak i za litar niža.

Iz svega rečeno ovde a i u našem video YT izdanju, L200 DC D nije model za šminkere već za pravu mušku automobilsku bratiju. Voleo bih da ga češće vozim, da ne kažem posedujem kao jedan od onih automobila koje baš želim, ali mi ne trebaju u realnim uslovima.

Tekst: Miodrag Piroški 

Foto: Lara Piroški