Federer među automobilima

Nisu bez veze marketinški stručnjaci iz Mercedesa izabrali tenisku legendu Rodžera Federera za zaštitni znak i reklamno lice nove, odnosno restilizovane, C Klase. Trenutno sigurno ima boljih, a stižu i novi talenti (modeli). Međutim, legendarni Švajcarac je simbol belog sporta isto koliko je i nemački Mercedes simbol automobilske industrije od njenih najranijih dana. A među svim Mercedesima najprodavanija je upravo – C klasa.

Prvi Mercedes-Benz C klase, kao naslednik čuvenog modela 190, a sa oznakom W202, proizveden je u leto sad već davne 1993. godine. Malo kasnije iste godine rađa se još jedna automobilska legenda. Izlazi prvi časopis Vrele Gume i na naslovnoj stranici- test Mercedesa C 200D!

Redizajnirana četvrta generacija C klase, najprodavanijeg modela u Mercedes-Benz ponudi, toliko je autentična, modernizovana i “svoja”, da je mnogi možda i s pravom smatraju potpuno novom generacijom. Ili čak i novim modelom u Mercedesovoj gami. U odnosu na prvi model 4. generacije iz 2014. godine, nova C klasa je prema podacima iz Mercedesa promenila čak 6.500 delova. Mnoga rešenja preuzeta su iz S i E klase, pa smo imali prilke da se upoznamo sa jednim nadasve specifičnim modelom. Naravno da nećemo navesti sve razlike u odnosu na prethodnika, ali počnimo od noviteta u spoljašnjosti našeg testiranog 220D modela.

Pogled ispod oka – Sportska elegancija

Današnja C klasa je sa svojih 4.7 m odavno prerasla svoj prasegment. Ona se već duže vreme se svrstava u kompaktne gradske limuzine, odnosno D segment.

Izgled nove zvezde na automobilskom premijum nebu posebno je definisan njegovim prednjim delom. On se odlikuje modernim dizajnom led farova i elegantnom atraktivnom maskom hladanjaka, te skladnim maglenkama i branicima. Bočne linije urađene su precizno i sportski elegantno (baš kao Federerov igra). Prema tome, restilizovana C klasa mami uzdahe već na prvi pogled. Ispred redakcije gde nam je u pauzama bio parkiran primetili smo čudan fenomen. Naime, oduševljeni prolaznici često su obilazili do zadnjeg kraja kako bi se uverili koji je model zapravo u pitanju. Prosečnim posmatračima na prvi pogled nova C klasa ni malo ne liči na naslednika čuvenog “bejbi” Mercedesa, ili na popularno “slonče”.

Ova verzija C klase standardno dolazi sa halogenim prednjim i integrisanim led dnevnim pozicionim svetlima.

Inače, za glavna LED svetla koja poseduje testirani model doplata je „simboličnih“ 1.147 evra.

U novoj izvedbi, AMG linija opreme obavezno uključuje pomenutu prednju masku sa dijamantskim otvorima koja ostavlja poseban utisak. Takođe, AMG aluminijumske felne od 18 inči doprinose značajnom podmlađivanju. Zadnji deo limuzine isto tako ima potpuno novi izgled, pogotovo u donjoj polovini. Geometrija, ukrasni elementi i izduvne cevi menjaju se zavisno od odabrane opreme i verzije motora. Za našu C 220D varijantu to izgleda “lepo kao na slici”.

Facelift učinio je ovaj model više sportski, moderniji i nama lično dosta lepši.

Verovatno je tome doprinela i pomenuta AMG linija eksterijera testiranog modela. Profil je nešto niži u odnosu na prethodnike, pa je ukupna visina naše C klase ispod metar ipo (1.432 mm). Ako se za spoljni izgled nove A klase može reći da je korak unazad u odnosu na prethodnika, onda je restilizacija eksterijera C klase jedan veliki korak napred za Mercedes-Benz. Mali korak za čoveka, veliki za deo čovečanstva koji obožava Mercedes (gde se s ponosom svrstava i naša redakcija).

Enterijer – Taman toliko

Mercedes je poslednjih godina baš umeo da ekperimentiše sa enterijerom svojih novih modela. Neretko se dešavalo i da nas dizajneri nemačkog proizvođača zatrpaju brojnim naprednim tehnološkim rešenjima, što potrebnim, što nepotrebnim sa stanovišta prosečnog vozača. Međutim, u restilizovanoj C klasi čini se da nema viška, ali ni manjka ponuđene opreme.

Onima koji ne vole “hleba preko pogače” unutrašnjost i kokpit predstavljenog modela sigurno će se svideti.

U našoj testiranoj C klasi imali smo 7.0-inčni ekran infotejnment sistema (može da bude i 10.25˝). Ekran je dosta manji i prostiji od onoga u A klasi, na primer. Tu je i veoma pregledna i funkcionalna digitalna instrument tabla, sa jasnim bojama koje se menjaju u zavinosti od izabranog stila vožnje. Upravljanje i jednim i drugim ekranom omogućeno je sa revidiranog tačped multifunkcionalnog volana i sa centralne konzole. Sam volan je podesiv i vrlo prijatan za rukovanje.

Kada smo već kod “centralne automobilske uprave”, tu bismo naveli prvu primedbu našem lepotanu. Iako izgleda dosta luksuzno i fensi, crni klavir lak kojim je prekrivena centralna konzola idealan je za skupljanje prašine i otisaka prstiju. Bukvalno smo bili u situaciji da nekoliko puta dnevno čistimo istu, što svakako nije u opisu posla jednog vozača Mercedesa.

U središnjici kokpita nalazi izdvojeni i dosta jednostavan sistem upravljanja klimom. Iznad njega dominiraju već prepoznatljiva tri moderna otvora za ventilaciju, prema kojima niko nije ravnodušan, ili ih volite ili mrzite.

Kada je reč o organizaciji vozačke pozicije restilizovana C klasa od nas dobija čistu desetku!

Mercedes je celu kabinu lepo prilagodio njegovom veličanstvu – vozaču, kome je sve dostupno i pregledno. Vozačka pozicija je dosta spuštena, sa mogućnošću da se podignete taman koliko god vam je to potrebno. Prednja sedišta su generalno, možda malo i iznenađujuće, izuzetno meka i udobna. Tome svakako doprinose i brojni načini podešavanja istih, po dužini, “dubini”, visini, u svim mogućim smerovima. U Mercedesu to objašnjavaju jednostavnim opisom u dodatnoj opremi: ”paket komfornih sedišta”. Sa druge strane, udobnost zadnjih sedišta, čija klupa je veličine u skladu sa datim segmentom, ni manja ni veća, zavise najviše od dobre volje i “gabarita” vozača i suvozača. Ima tu ipak mesta za dve odrasle osobe, a za decu pogotovo.

Iako je reč o najmanjoj od tri limuzine u Mercedes-Benz ponudi, komfor unutrašnjosti restilizovane C klase sasvim je adekvatan D segmentu kojem pripada.

Specijalnom ugođaju doprinosi panoramski krov na koji je autor teksta posebno slab. O materijalima i završnoj obradi zaista ne treba trošiti previše reči. Tu nemamo apsolutno ni jednu zamerku, jer je sve na nivou brenda kao što je Mercedes, što možete videti i na fotografijama. Ako vam nešto znači, u opisu opreme stoji da se radi o kombinaciji Artiko kože i Norvič štofa. Za razliku od spoljašnjosti koja je AMG Line, testirani model ima srednji nivo, odnosno tzv. Avantgarde enterijer, koji je dakle sasvim zadovoljavajući.

U Mercedesu kažu da naš testirana C klasa od opreme ima i “stakla sa izolacijom spoljne buke”. Kada malo bolje oslušnete – čujete da se ništa ne čuje.

Da nisam neposredno nakon ovog testa vozio i dve nove Trojke, BMW i Mazdu, rekao bih da od zvučne izolacije restilizovane C klase nema bolje.   

Zapremina prtljažnika iznosi za segment prosečnih 480 litara. Ipak, okvir istog je dosta mali (veća dečja kolica ili oprema za golf teško da mogu ući), a sam prostor dubok i nepristupačan, što nije čudno zajedan kompaktni sedan.

Jače, brže, bolje, skuplje…

U Mercedesu su rešili da u ponudi agregata u faceliftu C klase budu baš izdašni. Ima tu novih dizel 1.6 litarskih motora, (OM D116), zatim već poznatih 200, 220 i 300 dizelaši, kao i 5-6 različitih benzinskih agregata u sijaset izvedbi. Nama je na test stigla C klasa sa čuvenom oznakom 220D (OM 641, ali snažniji). Umesto zastarelog do sada korišćenog 2.2-litarskog dizelaša, ovde imamo 1950 kubika radne zapremine. Dakle četvorocilindarski turbo dizel motor radne zapremine dva litara sa više nego odličnih 194 konjske snage (pedesetak više od sličnih prethodnika).

Mnogi će reći: ovo je najbolji dizel agregat na tržištu trenutno.

Kada se sjajnom agregatu doda pametni 4Matic pogon na sva četiri točka, onda je lakše pronaći dlaku u jajetu nego primedbu na sklop motora i pogona. Trebalo bi dodati da svojih maksimalnih 400 Nm obrtnog momenta naš “sportista” razvija na svega 1600 obrtaja, što je zaista prijatno osetiti tokom vožnje.

Dosadašnji automatski ZF-ov 7-G-tronik koji smo mrzeli, zamenjen je novim automatskim 9-G-tronik menjačem. Novu transmisiju su zajednički razvili Dajmler i ZF.

U režimu opuštenije vožnje u standardnom modu, poslednju devetu brzinu “dohvata” na nekih 120-125 km/h, sa sjajnih 1550 obrtaja u datom trenutku. Prema ovom menjaču koji ćemo ubudeće često viđati u Mercedesovim modelima ostali smo ambivalentni, odnosno za početak nas nije ni oduševio ni razočarao. Recimo da je sigurno bolji od sedmostepenog ZF prethodnika.

Do “stotke” za ispod sedam sekundi i sa lako dostižnih (ali na putu neupotrebljivih ) 233 km/h  ovaj elegantni sportista je jedan od bržih u svom segmentu, što se svakako oseti u agresivnijoj vožnji. Ipak, zaista nema razloga da se jedan Mercedes vozi tako.

Da li zbog vremenskih uslova u kojima je vožen ili zbog načina vožnje (biće da je to), ali autor teksta se samo u jednoj stvari (po cenu smanjenja plate) neće usaglasiti sa urednikom koji ga je testirao u datom video prilogu. Naime, u mojoj test vožnji od nekih 500 kilometara, Mercedes C je pokazao 6,2 litra na 100 km prosečne potrošnje, što je tačno na pola između fabrički najavljene i uredničke noge na gasu.

Verovatno najveća zamerka, iznešena i u video prilogu, odnosi se na nestvarno mali kapacitet rezervoara. Iako je to stavka koja se može popraviti doplatom, neverovatno je da ovaj proizvođač premijum klase dozvolio da u ovom paketu našeg testiranog modela rezervoar bude zapremine svega 41 litar! U prevodu, napunite “do čepa” i dobijete “range” od svega 700 programiranih, odnosno 550-600 realnih kilometara. Da li nam Mercedes poručuje da se češće odmaramo, i to na benzinskim stanicama, ili im baš fali tih par stotina evra doplate, ostaće misterija.

Ćut(d)ljivi Rodžer

Iako je prednost pisanja automobilskog testa na web portalu činejnica da praktično nisi prostorno i vremenski ograničen kao u slučaju printa, ipak se zarad držanja pažnje negde moramo zaustaviti i uštedeti naš virtuelni prostor i vaše realno vreme čitanja. To će ovog puta biti na uštrb priče tehnologiji nove C klase koju smo imali prilike da testiramo. “Sto sela, sto običaja” pa tako i u kombinacijama nivoa opreme i modela restilizovane C Klase ima sve što vam na um može pasti od tehnoloških automobilskih inovacija.

Naš model, neko će reći hvala bogu, na primer nije imao opciju pričanja sa automobilom “Hey Mercedes”, toliko hvaljenu u A klasi. Ali zato smo imali mnogo korisnije stvari poput Agility Control sistema, parking pomoći i paketa dodatnih ogledala, zatim prelepo ambijentalno osvetljenje u više varijanti, kao i minimalne ali vrlo korisne sisteme asistencije vozaču (pre svega signalizaciju za mrtav ugao i blisko kretanje u susednoj traci).

U ponudi su naravno i keyless-go funkcija paljenja, 4-zonski klima uređaj thermotronic, LED high performanse prednji farovi sa opcijom automatskog obaranja dugog svetla i tako dalje.

A u vožnji?

Nekoliko stvari fascinirale su nas u samoj vožnji. Pored pomenute udobnosti i vozačkog ugođaja, to je pre svega ponašanje u krivinama ove kompaktne limuzine. Zatim, pouzdanost našeg 4Matic pogona u zimskim i jesenjim uslovima vožnje (jer smo u 7 dana imali prilike da ga probamo u bar tri godišnja doba), te elastičnost i ponašanje prilikom ubrzavanja. Ta lakoća kojom menja brzine kad kazaljka digitalnog brzinometra pređe 100 kilometara na čas, pogotovo u sportskom modu, zasluga je svakako već predstavljenog velikogobrtnog momenta, izvrsnog prenosa snage motora i malog otpora vazduha.

To se zapravo dešava zahvaljujući proporcionalno maloj čeonoj površini i koeficijentu otpora koji je prema fabričkim podacima 0,26, odnosno najmanji u datom segmentu. Pri bilo kojoj brzini, kada se naglo zgazi papučica gasa, automatika prebaci jedan ili dva stepena prenosa niže, pa naš Mercedes počne silovito ubrzavati kao nekada Federer u finalima Vimbldona. Vrlo snažne kočnice, takođe prema fabričkim podacima, pri brzini od sto na sat omogućavaju zauistavljanje u samo 34 metra, što iz razumljivih razloga ipak nismo proveravali.

Progresivni servo upravljač funkcioniše dakle savršeno. Upravljanje je precizno sa dosta povratnih informacija, a sama dinamika vožnje je daleko iznad očekivanja za jedan “Baby Benz”.

Očigledno, u Štutgartu su odlučili da svoje ogromno iskustvo sa trkačkih staza elegantno i postepeno ubacuju u sve modele. Za razliku od konkurenata, posebno novog  BMW serije 3, visok komfor i udobnost C klase je na najvišem nivou.

Umesto zaključka

Ako mislite da je vreme dizelaša prošlo, niste se vozili u novom Mercedesu C 220D. A pošto svako zadovoljstvo mora da se plati, cena nove C klase je takođe u rangu Federera – švajcarska. Iako kod nas startuje sa više nego primamljivih 28.700 evra, to je samo “navlakuša” jer je reč o potpuno klot modelu. Paket po paket, oprema po oprema, sistem po sistem, i dođemo do mnogo realnijih, ali zastrašujućih, 50 hiljada evra. Ipak, ko može da je priušti, C Klasa ga neće razočarati, jer zaista vredi svaki uloženi evropski cent.