Lucifer

Poređenje jednog automobila sa božanstvima nikako nije slučajno, jer kao i na ovom svetu tako i u automobilskoj industriji postoji  bezlično „stado“ i svega nekoliko božanstava. Za BMW serije tri, još od onomad  kada je nosio oznaku 2002 može se slobodno reći da pripada upravo onom anđeoskom redu koji nas gleda sa prilične visine. Generacije dolaze i prolaze, trojka ostaje kao sinonim D segmenta, kategorije koja donosi najviše prestiža ali i najvećeg profita ili fijaska ako priča krene po zlu.  

BMW ne krije,  preko 20% ukupne proizvodnje  otpada upravo na trojku koja donosi dobru trećinu ukupnog profita

Stoga kada je „trojka“ u pitanju, igranja nema, već treba dobro izbalansirati pokrete na tankoj žici kompromisa između revulucionarnih noviteta, ugađanja postojećim navikama i potrebi da se bude uspešniji od konkurencije.

Naravno, prva žrtva ovakvih kompromisa je dizajn. Iako bi mi automobilski fanatici želeli da svaki novi model donese veliki prasak, od njega već decenijama uglavnom nema ništa. Oprez konstruktora i dizajnera je jasan, pa je i izgled nove trojke aposoluto očekivajući.

Preuzeto je mnogo do aktelne petice i sedmice, sa tim da je učinjen ipak dobar pomak od prethodnika

Nova serija tri je prepoznatljiva ipak. Više od nazad nego od napred, ali sasvim dovoljno da se ostavi utisak novog modela. Automobil je dobio i u gabaritima, duži je za nekih 7 cm a međuosovinski razmak je povećan za 4 cm što uz širi trag točkova najavljuje i više prostranosti u kabini. Naravno, zadržana je i osnovna koncepcija profila, a to znači da je on nizak sa popriličnim „nosom“ i utegnutom stražnjicom. Suštinski, dizajnu spoljašnjosti bih dao odličnu ocenu, jer upravo su uspeli da do maskimuma pomire potrebu za novim uz poštovanje tradicije.

Perfektno bez duše

Unutrašnjost je takođe u skladu sa očekivanjim. Zapravo, skoro u skladu sa očekivanjima. Na prvi pogled deluje jednostavno, gotovo uprošćeno do maksimuma, ravno i pomalo dosadno.

Očekivao sam značajnije zakošenu centralnu armaturu prema vozaču, više ukrasa i svetlucavih drangulija. Ništa od toga!

Ipak, kada se malo bolje zaroni u par postojećih komandnih uređaja, postaje evidentno da je sve tu na svome mestu. Instrumet tabla je digitalizovana u potpunosti.  Već sam rekao, uprkos tome što je vanredno pregledna i multifunkcionalna, njen potpuno netipični automobilski prikaz mi ne prija. Iako moramo biti svesni da je ovo u suštini prelaz prema neizbežnom (polu)autonomnom  dobu vožnje, još uvek očekujem onaj dobri stari okrugli „cajger“ pa uz njega šta još bude neka bude.

Instrument tabla ima previše sličnosti sa Honda stilom ali i onim iz recimo moderne avio industrije

Uz nadu da softver nije onaj iz Boinga 737 Max8, ulazak u to Luciferovo sazvežđe infotejmenta predstavlja istinsku avanturu. Da budem iskren, korištenje je jednostavnije od onog kako sam strahovao. Sve komande i pretrage su brze i logične uz napomenu da je Mercedes u novim dolazećim generacijama to učinio još logičnije, pristupačnije i lakše. BMW će morati brzo da poradi na tome, ne samo po pitanju veličine „ekrana“ već pre svega po liniji intuitivnosti korištenja digitalizovanih komandi. Ove u BMW traže mnogo lične edukacije, pripreme i privikavanja, što naposletku postaje opšte mesto upotrebe novih modela.

Naravno tu je i neizbežna glasovna komanda, koja funkcioniše kako-tako uz prilično natezanja sa „damom“ iza table, koja ne razume u svakom trenutku baš moj Bantu dijalekt engleskog jezika

 Prostranije i tiše

Da u ovom eleboratu digitalizacije ne zaboravimo na analizu unutrašnjosti. Osim što je sve čisto, valja naglasiti da je i kvalitetno u standardu sa očekivanim. Zapravo, očekivao sam i nešto više luksuza, međutim, jasno je da BMW premijum ugođaj ostavlja za premijum modele, premijum kupce i premijum novčanike. Pa nije im ni zameriti, jer po evropskim standardima, ova trojka najviše ide u garaže mlađeg straleža srednjeg menadžerskog sloja. U skladu sa time je ne samo oprema već i komfor. Što se tiče zvučne izolacije učinjeno je mnogo.

U odnosu na prethodnika nova trojka je neuporedivo tiša (koeficijent otpora je odličnih 0,25) i nešto prostranija

Prednja standardna sedišta su onako kako samo BMW ume, i tvrda i udobna. Primećujem i iznenađen sam,  nešto su mekša po bokovima, pa je karakteristika „držanja“ tela u krivini malo ispod očekivanja. Tome naravno doprinose i „klizave“ kožne obloge, koje imaju baš smanjen otpor pa sve skupa nije dobra kombinacija.  Zahvaljujući većem međuosovinskom rastojanju i tanjim sedištima, prostora na zadnjoj klupi sada ima znatno više, čime bi se ona mogla okarakteristai kao prilično upotrebljiva čak i za korpulentnije saputnike. Ventilacija i klimatizacija su odlične, bešumog rada i fine regulacije. Više prostora za odlaganje sitnica bi itekako dobro došlo. Prtljažnik meri 480 litara i u standardu je klase. Kada smo već kod prtljažnika, ne mogu se načuditi jeftinom tapacirungu njegovog poklopca. Sećam se nekada devedestih, tu je bila kutija za alat, trokut, izolacija kao u vasionskom brodu. Štednja , štednja,…

Vozački raj

Što se vozača tiče, on se nema šta požaliti na poziciju sedenja i odnos prema komandama. BMW to majstorski šteluje. Nekako u skladu sa time je i sam osećaj tokom vožnje. Baš ovi bavarci znaju šta rade i kako da ugode vozaču.

Prilično precizan i sjajno progresivan elektropojačan upravljač odlično vodi automobil u krivinama sa izvanrednom merom povratne informacije

Vrhunski izbalansirane mase (lakši je od prethodnika 55 kg) čine ga neutralnim u zavojima i dozlaboga agresivnim, do te mere da vuče vozača za još i još i još „vatre“. Srećom, zahvaljujući xDrive pogonu na sva četiri točka i brdu elektronike koja kontroliše stabilnost, sada i oni sa manje vozačke veštine mogu biti na pojedinim deonicama  brži nego naš relista Čeda Brkić u svom Fordu pre tri decenije na brdskoj trci šampionata Jugoslavije. To je taj napredak tehnologije. Uz njega naravno ide i obilje snage koja dolazi direktno iz pojačanog dvolitarskog četvorocilindarskog turbo dizela od 190 KS i 400 Nm obrtnog momenta. Uz solidan (ne odličan) automatski 8 brzinski menjač, svaka vožnje nove trojke čini posebno zadovoljstvo što je i zaštitni znak BMW marke.

Tu je i onaj neizbežni lični trenutak kada se stalno i iznova zapitam kako to da vozeći BMW istu deonicu od Beograda do Novog Sada prelazim desetak minuta brže nego u Mercedesu recimo. Odgovor je verovatno negde kod Lucifera u beležnici…

Na pravcu i na uzdužnim neravninama čak bih i vezanih očiju pogodio da se nalazim u BMW. Nervozno ponašanje i uz konstantne korekcije upravljača je ono što čini ovaj automobil spravom u kojoj se vozaču nikada ne drema

U odnosu na standarde, BMW je u novoj trojci otišao baš daleko po još jednoj komponenti. Postigli su sjajan kompromis udobnosti i vanredne dinamike vožnje, što je zadatak samo za prave majstore zanata a takvih je u Minhenu mnogo i prenose svoje umeće sa kolena na koleno.

Svaka sličnost je slučajna

Na samom kraju i nešto statistike, BMW 320d Xdrive do stotke poteže ispod sedam sekundi što se i oseti kroz objektivna ubrzanja pogotovo u preticanjima. Na testu smo u zavisnosti od uslova vožnje trošili od 4,9 litara na otvorenom magistralnom putu do 11 litara u žustrom tempu. Prosečna potrošnja se „uobročila“ na nekih 7,5 litara što sam slobodan oceniti kao očekivano i sasvim solidno imajući na umu da je ispod haube 190 KS.

Šta je još ostalo za reći? Cena recimo… pa znate već, bez 50 hiljada evra ništa od uživancije u ovako opremljenoj novoj trojci.

I šta još? Naravno, večito pitanje, gde je ova trojka u odnosu na Mercedes C klase. Za odgovor najbolje pogledajte video, uz podsećanje da je lučnonošu Lucifera najlepšeg anđela, u pakao proterao  Sveti Arhangel.

Svaka sličnost poslednjeg sa Mercedesom C klase ili dolazećim Audijem A4 je sasvim slučajna!

Miodrag Piroški

Foto: Vrele Gume