Tacio Nuvolari iz Mantove – Priča o nezaboravnom majstoru preteče Formule 1!

Sve je zapravo počelo pre 40 godina. Naime, 16. juna 1979. godine autor ovog teksta je, kao mladi saradnik-novinar RADIO BEOGRADA, zamolio svog učitelja, čuvenog reportera Radivoja Raću Markovića, da mu ispriča nešto o trkama pre Drugog svetskog rata i čoveku po imenu Tacio Nuvolari.

Raća je bio vrhunski novinar, pravnik, sjajno obrazovan i veliki  ljubitelj sporta, pre svega boksa. Još nisu izbledela sećanja kada nam je uz dimove svoje „Morave“ pričao o jednom od najvećih boksera svih vremena, Amerikancu Džeku Dempsiju. Dempsi je titulu svetskog prvaka stekao juna 1919. u Ohaju u meču sa Vilardom. Dempsi je ostao nepobeđen ravno 86 meseci, do 23. septembra 1926. godine. Tada ga je u Filadelfiji, u prisustvu 120.757 gledalaca, na poene pobedio Tanej.

Tog leta, 1979. novinar Radivoje Raća Marković je pričao i auto trkama. „Velika međunarodna moto i auto trka, GRAN PRI,  održana je u Beogradu, na kaldrmi oko Kalemegdana 3. septembra 1939, godine. Vozilo se ceo dan, u nekoliko klasa, pred preko 70.000 gledalaca. Na samom kraju dana su se takmičili najpoznatiji vozači sveta. To su Italijan Tacio Nuvolari i Nemci Manfred fon Brauhič, Herman Lang i Herman Miler. Vozili su tokom 50 krugova veoma snažne mašine. Posle francuske ambasade, tamo kod Knez Mihajlove, poletali su u vazduh, na metar visine i leteli nekih desetak metara. Pobedio je Tacio Nuvolari, u Auto-Unionu… Vozio je kod kule Nebojše i preko 200 na sat! “

Netremice smo pratili priču velikog učitelja, njegov promukao i dubok glas i istovremeno zapisivali izgovorene podatke. Raća je posle te priče ustao, spakovao stvari u svoju veliku crnu tašnu… i ostavio nas bukvalno zapanjene. Da li je moguće, da nije pogrešio… Leteli su? Vozili preko 200 na sat 1939. godine?

Već istog dana pisac ovih redova sjurio se u komšijsku zgradu Politike i u arhivu te kuće pronašao pravo blago. Detaljan opis svega vezanog za SJAJNI GRAN PRI OKO KALEMEGDANA… Podatke o vozačima i informacije o njihovim pravim  monstrumima, koji su još te 1939. godine imali 485 KS (Mercedses) i 500 KS (Auto-Union), 3000 kubika i turbo kompresor.

Bila je to zapravo prezentacija Hiltlerove moći i predstavljanje bolida sa avionskim motorima… A rat je počeo, kao što znate, dva dana pre beogradske trke, 1. septembra.

Vozači su medjutim bili istinski sportisti, apolitični. Kada su novinari upitali Manfreda fon Brauhiča, u kakvim je odnosima sa svojim stricem,  zloglasnim feld maršalom Valterom fon Brauhičem, korpulentni automobilista je odgovorio: „Znate, u svakoj familiji IMA NEKA BUDALA“ (citat iz priče Radivoja Markovića).

INTERVJU SA BRAUHIČEM

Punih mesec dana je mladi saradnik Radio Beograda, Đorđe Đenić, pripremao i sakupljao podatke o velikoj trci. Saznao je iz razgovora sa motociklistom Vojom Ivaniuševićem, učesnikom trke oko Kalemegdana, da su Nuvolari i Miler umrli, da je Lang u Štutgartu. i da je  Brauhič negde u Istočnom Berlinu.

Upornost je u novinarstvu važna vrlina. Prema tome, posle dosta napora ostvaren je telefonski razgovor na relaciji Studio IX Radio Beograda – Olimpijski Komitet u Berlinu. Sa „druge strane žice“ se našao Manfred fon Brauhič. Brauhič je tom prilikom rekao: „Nismo hteli da vozimo. Rat je počeo, ali smo bili primorani. Ja sam tokom skoro cele trke vodio, ali sam se kod francuske ambasade okrenuo i na kraju zauzeo drugo mesto. Današnje auto trke se ne mogu ni po čemu  porediti sa ondašnjim trkama. Ni jedan današnji vozač ne bi mogao da vozi rundu u Beogradu“…

NUVOLARI

Početkom osamdesetih godina, zatekli smo se u Mantovi. Posetili smo grob maestralnog asa brzine Tacia Nuvolarija, kojeg su zvali „leteći MANTOVLJANIN“. A ovih dana smo opet bili u Italiji i prvi put se našli u mestu CASTEL D’ARIO. Na 20.kilometara od MANTOVE. gde je zapravo rođen TACIO NUVOLARI i gde mu se u centru mesta nalazi trg i  spomenik…

Moto sportom je počeo da se bavi sa 28 godina, Učestvovao je na 277 trka, 81 put na moto trkama. Karijera mu je trajala 25 godina a NUVOLARI je pobedio čak 107 puta. Nema poznate staze u EVROPI na kojoj nije vozio. Izlišno je pričati o njegovom talentu. Bio je neobično uporan i nadasve hrabar. Na početku karijere, kada je vozio motocikle, doživeo je težak pad u Monci i lom obe noge, ali, od prve sledeće trke nije odustao. Rekao je svojim mehaničarima da ga postave na motor i da ga dobro zavežu za ram, a takodje da ga sačekaju u cilju, da ga oslobode i da ne padne pri zaustavljanju. U TOJ TRCI JE POBEDIO!

U 32. godini je ušao u auto trke, nabavio je jednog Bugatija. Godine 1929. je potpisao za Alfu. Godine 1930. je pobedio u spektakularnoj i maratonskoj trci, čuvenoj MILE MILJA. Vozio je za Enca Ferarija, trkao se u Maseratiju, a na kraju i u moćnom Auto Unionu od 500 KS.

Vozio je pre rata a takodje i čim se DRUGI SVETSKI RAT ZAVRŠIO. Preminuo je u 1953. godine u MANTOVI, imao je astmu i doživeo moždani udar. Italijani ga nikada nisu zaboravili, njegove biste su u mnogim muzejima (jednu smo videli u muzeju MILE MILJA u BREŠI), njegova rodna kuća je sačuvana, izgradjen je trg i spomenik u CASTEL D’ARIU, a u MANTOVI se nalazi i MUZEJ NUVOLARI. Po svojoj želji, sahranjen je u žutoj sportskoj majici i plavim  pantalonama. Na sahrani u MANTOVI bilo je preko 50.000 ljudi. Među njima je bio i Enco Ferari.

Pre nekoliko dana, na samom ulasku u mesto CASTEL D’ARIO primetili smo policijski radar. Kao da je želeo da nam kaže – OVDE JE BRZO, MOGAO DA VOZI SAMO TACIO NUVOLARI.

Ovog septembra će se navršiti 80 godina od NAJVEĆE AUTO TRKE NA BALKANU – GRAN PRIJA BEOGRADA. On je održan 1939. godine, a na njemu su Nuvolari, Brauhič, Miler i Lang po kocki vozili monstrume od 500KS i 3000 kubika. Oni su stazu od 2,8 kilometra prolazili za SAMO 74 SEKUNDE!

Nažalost, ni posle toliko vremena od te veličanstvene trke, kod KALEMEGDANA nema ni jednog jedinog obeležja i znaka sećanja na GRAN PRI.

Autor teksta: Đorđe Đenić