Od mekika do Bentlija
Citroen je „počistio“ konkurenciju, Slovaci se spremaju da proizvode Bentli a generali se svađaju kao babe
Ako je suditi po tome šta se iza brda valja, onda je potpuno jasno da nam se približava Sajam automobila u Šangaju. Kinezi su zacrtali da na ulicama imaju automobila koliko su nekada imali bicikala pa stoga proizvođači najslađe poslastice umesto u Ženevi prikazuju u Šangaju. U tom stilu se prikazao i Citroen predstavljanjem velikog, avangardnog i super luksuznog modela Aircross. Očigledno, francuski proizvođač ponovo jaše sa istim žarom kao sedamdesetih dok se držao za „peraje“ Ajkule.
Kada smo već kod tih godina od pre četiri decenije, uz pomen Ajkule odmah pomislim na pohod srpske auto industrije Zastavom 101 na visove Kilimandžara. Negde u podsvesti mi je i tadašnja slika Bratislave. Dunav teče, na svakom koraku smrde prepečeni langoši (mekike), Slovakinje vrebaju u minićima i najlonkama iz Zrenjanina a Slovaci puni piva u sandalama i belim čarapama bauljaju ulicama. Nekada bilo sada se pripoveda! Danas Slovačka postade velesila automobilske industrije u kojoj će se proizvoditi Bentley.
A da automobilskoj industriji zahvaljujući Kini jako dobro ide potvrdio je i Mercedes sa „priznanjem“ da je u prvom kvartalu ove godine proizveo najveći broj automobila u svojoj istoriji.
Ipak, uz dužan respekt svim automobilskim događajima, ove sedmice dominantna slika u levom retrovizoru je najava da će Robert De Niro u nekom novom filmu glumiti Enza Ferrarija. Već se ježim od scene u kojoj Niki Lauda u mrkloj noći vozi Formulu po Maranelu dok Enzo vodi ljubav sa bujnom lepoticom pored staze, jer tako je on to voleo da radi uz zvuk stotine konja. Verujem da se Enzo ovih dana prevrće u grobu! Ne toliko zbog filma, već zbog zabrane „golotinje“ uz automobile, koja se širi velikom brzinom.
I na kraju ovih zbivanja po belom svetu, ostade nam još nespomenuta slika digitalizovanog auto puta A9 u Nemačkoj kojim se njihov Ministar saobraćaja vozika autonomnim Audijem.
Dok oni što su izgubili sve ratove ugrađuju čipove u asfalt, nama točkovi otpadaju u nemanju istoga. Domet nam je u vidokrugu vesti da smo na ulice izbacili još 500 krševa iz garaže državnih organa i da će Fiat možda bez carine u Rusiju zajedno sa našim bataljonom na paradu.
No, konačno smo stigli izgleda do kraja. Gledajući naše generale koji se skrivaju iza leđa jednog Lazanskog i u kabinetima svađaju kao babe na pijaci, rekao bih da je naše društvo protekle sedmice konačno razapeto na krst. Možda je stvarno Bog uzeo taj helikopter da nas prizove pameti.
Očigledno, moraćemo iz početka! Ništa strašno, zlo treba pretvoriti u dobro. Evo prilike da možda i Srbija „Voskresne“!
