Satelitska očitavanja decenijama slala pogrešne podatke o globalnom zagrevanju?

Globalno otopljavanje koje je u toku bi moglo da bude zapravo gore nego što smo to mislili.

Po novom naučnom istraživanju i satelitskim merenjima, čini se da smo potcenjivali zagrevanje nižih nivoa atmosfere u poslednjih 40 godina.

Osnovne fizičke jednačine uređuju odnos između temperature i vlage vazduha, ali mnoga merenja temperature i vlage, koja se koriste u okviru klimatskih modela, odstupaju od ovog odnosa, pokazuje nova studija.

To znači da su ili satelitska merenja troposfere potcenila njenu temperaturu ili precenila udeo vlage, kaže lider istraživanja, Ben Santer, klimatolog u Nacionalnoj laboratoriji Lorens Livermore (LLNL) u Kaliforniji.

„Trenutno je teško odrediti koja je interpretacija kredibilnija“, rekao je Santer. „Ipak, naša analiza otkriva da se nekoliko skupova podataka koji se posmatraju, posebno oni s najmanjim vrednostima zagrevanja okeanske površine i troposfere, kosi s drugim, nezavisno izmerenim komplementarnim varijablama.“ Komplementarne promenljive su one koje su međusobno u fizičkom odnosu.

Drugim rečima, merenja koja pokazuju najniži stepen zagrevanja bi mogla da budu u isto vreme i najmanje pouzdana.

Santer i njegov tim su uporedili četiri različita odnosa između klimatskih svojstava: odnos temperature površine tropskog mora i tropske vodene pare, odnos niže temperature troposfere i tropske vodene pare, odnos temperature srednje i gornje troposfere i temperature površine tropskog mora.

U okviru datih modela, ovi odnosi su strogo definisani na osnovu fizičkih zakona koji regulišu vlagu i toplotu. Za zagrevanje vlažnog vazduha potrebno je više energije nego za zagrevanje suvog, jer voda efikasno apsorbuje toplotu. Topliji vazduh takođe mora da zadrži više vlage od hladnijeg, što je fenomen vidljiv u obliku jutarnje rose – kako se vazduh hladi preko noći, on generiše vodu.

Međutim, istraživači su otkrili da se satelitska posmatranja nisu pridržavala ovih navodno dobro definisanih pravila. Umesto toga, ona su upala unutar širokog opsega, u zavisnosti od toga koji skup podataka su istraživači koristili. To bi moglo da znači da su neki skupovi podataka, oni koji se bolje podudaraju s fizičkim pravilima koja regulišu odnos vlage i toplote, tačniji od drugih, izvestili su istraživači 20. maja u Journal of Climate.

Naučnici su uvideli da su skupovi podataka koji su na najbolji način poštovali pravila o odnosima vodene pare i temperature, pokazali najviši stepen zagrevanja morske površine i troposfere. Isto tako, oni koji su u najvećoj meri bili u skladu s pravilima temperature srednje i gorenje troposfere, kao i odnosima temperature mora, bili su oni s višim izmerenim vrednostima temperature površine mora.

Dodatni rad će biti neophodan da bi se utvrdilo u čemu sateliti možda greše – da li je to „vlažni“ ili „temperaturni“ deo jednačine. Na kraju, korišćenje ovih modela za testiranje izvodljivosti posmatranja u realnom svetu, može pomoći istraživačima da preciznije prate istorijsko zagrevanje, rekao je u saopštenju koautor studije, Stiven Po-Čedli, naučnik za atmosferu u LLNL-u.

„Takva poređenja kroz komplementarna merenja mogu baciti svetlo na kredibilitet različitih skupova podataka“, rekao je Po-Čedli.

Vrele Gume

Izvor: Live Science