Pozitivno polaganje ispita
Mazda je uz standardnu „trojku“ lansirala i MPS, odnosno Mazdaspeed verziju, koja se već našla na prvoj vožnji „preko bare“.
Kakve su prve impresije u vezi sa novim „hothatchem“ iz Japana?
Sa konkurencijom na „nišanu“
Bilo koji Mazdin model da je u pitanju, retko ko će ostati ravnodušan, bilo da se radi o sportskom primerku poput MX-5 ili praktičnom poput CX-7. Dobri motori, balans, odlično upravljanje, sve je uvek tu. Mazdaspeed 3 je još jedan dobar primer za to. Standardna verzija možda nije u samom vrhu popularnosti kada je C segment u pitanju, ali zato „naoštrena“ verzija, Mazdaspeed, dolazi bez ikakvih kompromisa. Kada je započet razvoj nove Mazdespeed 3, „šuškalo“ se o preko 300 KS, kao i o pogonu na sva četiri točka. Međutim, škola je „ispečena“ sa FD RX-7 čija je kompleksnost poslala cenu u „stratosferu“, što je naravno veoma doprinelo „nepopularnosti“ dotičnog modela. Ovako, fokus je bio na ovozemaljskoj konkurenciji.
Uglađenija, ali sa dozom sirovosti
Kome se ne sviđa novi dizajn Mazde 3, verovatno mu se neće svideti ni Mazdaspeed verzija, bez obzira na otvor na haubi, i komplet 18-o inčnih naplataka u maniru RX-8. Da se ne bi dobio „ricer“ efekat, otvor na haubi je u potpunosti operativan, i on obezbeđuje nesmetan tok vazduha do međuhladnjaka.
Snaga je ostala ista kao kod prethodnika, i iznosi 263 „konja“ pri 5500 o/min, uz maksimalni obrtni moment od 380 Nm pri 3000 0/min, mada Mazdini inženjeri tvrde da 2,3 litarski turbo „četvorocilindraš“ isporučuje za nijansu više snage. Na pitanje zašto je nominalno snaga ista, oni nisu imali odgovor, niti su obelodanili neke interne brojke, a navodno je za to kriv SAE metod testiranja?! Uglavnom, u „crveno“ se ulazi na 6750 o/min, baš kao kod prethodnog modela, ali obrtni moment ne deluje tako nagao.
Mazda je ponovo ograničila količinu snage koja se isporučuje na prednje točkove u prva tri stepena prenosa, da bi se smirio takozvani „torque-steer“, odnosno nekontrolisano bežanje „nosa“ automobila pri davanju punog gasa. Iako se njihov efekat i dalje može osetiti, ove elektronske „dizgine“ se posebno ispoljavaju pri vožnji po neravnoj podlozi, prilikom isključivanja DSC (Dynamic Stability Control) sistema, i naravno pri pritisku papučice gasa do kraja pri pravolinijskom kretanju. Mada je „otimanje“ automobila redukovano i poboljšano, ono nije u potpunosti eliminisano, i to s namerom, jer u Mazdi nisu želeli da previše smekšanju svoj hothatch. Pozdravljamo!
Po makadamu je ono pravo!
Ono na čemu se najviše radilo kod nove Mazdaspeed 3 je unapređenje sistema upravljanja, jer je prethodna više podsećala na „muscle car“ nego na rasni sportski automobil. Dakle cilj je bio da se upravljanje dovede do nivoa potencijala motora.
Primenjena je kruća šasija, kao i tvrđe ogibljenje, ali bez zaboravljanja na potrebu za komforom svakodnevne vožnje. Geometrija je ostala ista, ali je između sve unapređeno, a rezultat je vidno uglađenija vožnja.
Ipak, ono što nas je najviše je zanimalo je vožnja po Laguna Seci, gde je Mazdaspeed 3 pokazala upravo ono što se od nje i očekivalo. Automobil je moćan, sposoban i izbalansiran. Upravljanje je izuzetno, a menjač van svakih očekivanja, tečno isporučujući obrtni moment kako treba, što savladavanje staze čini veoma lakim. Podupravljanje dolazi glatko i predvidivo, dozvoljavajući bez problema hitro vraćanje u željeni smer. S obzirom na dostupnost visokog obrtnog momenta u širokom rasponu obrtaja, izlasci iz krivina sa Mazdomspeed 3 su svojevrstan doživljaj. Čak i „torque steer“ ne predstavlja nikakav problem. Međutim, vožnja na asfaltu nije donela toliko zabave koliko se možda očekivalo.
Vožnja po makadamu, međutim, donosi sasvim drugačiji doživljaj. Bez obzira na DSC, Mazdaspeed 3 prosto „jede“ stazu i omogućava iskustvo kakvom teži svaki automobilski entuzijasta. Kočnice su na visini zadatka, a diferencijal sa ograničenim proklizavanjem se „obračunava“ sa svim „primedbama“, dok precizno upravljanje i ritmično komandovanje pedalama donosi jednu od najboljih vožnji kada su u pitanju automobili sa prednjim pogonom na tržištu.
Uglavnom, rezime je sledeći: Posle vožnje MS3 niko ne ostaje ravnodušan. Ono što joj nedostaje na stazi, što se zabave tiče, ona to nadoknađuje u vožnji na otvorenim putevima, a pošto velika većina ljudi retko kada ima priliku da se provoza na trkačkim pistama, to je više nego u redu, i čini se, baš ono što je nama potrebno.
