Kada vožnja postane nadzirana usluga, sloboda će biti samo puko sećanje
U eri digitalne kontrole i bežičnog (OTA) nadzora, sloboda vožnje postaje nostalgija. Novi tech brendovi preuzimaju automobilsku industriju, a analogni automobili uskoro će vredeti više od zlata.
Automobilska industrija ulazi u eru u kojoj su svakojaki tehnološki giganti postali moćnije “automobilske” kompanije od čuvenih tradicionalnih proizvođača. Sa njima, stiže nam i budućnost u kojoj se vožnja odobrava, meri i udaljeno kontroliše.
Neizvesno je sve pa čak i to ko će zaista biti vlasnik automobila, a ko samo korisnik a ko njegov rob?
Izvesno je samo jedno: automobil više neće biti sinonim slobode.
Xiaomi, Xpeng, VinFast, Xiaomi, Tesla
Xiaomi je tehnološki gigant koji proizvodi usisivače, telefone, satove,… od sada i fantastične automobile
Njihova logika je jednostavna: automobil je samo još jedan pametan uređaj u digitalnoj galaksiji kojom upravlja softver. Oni ne spominju emociju, zvuk motora i mehaniku. Govore samo o aplikaciji, pretplatama i ažuriranju firmware-a.
Internet, globalizacija i ogromno kinesko tržište ubrzali su evoluciju, koja donosi neobičan ključ promena:
- Kinezi NE PRODAJU AUTOMOBIL, oni prodaju obećanje budućnosti
- Kinezi NE PRODAJU MOBILNOST već status u digitalnoj hijerarhiji
U poslednje dve decenije, Tesla se od nišnog startapa transformisala u jednog od najvećih proizvođača električnih automobila na svetu. Ne zato što je imala kvalitet i tradiciju, već viziju koju su ljudi ŽELELI da kupe.
Hyundai? Iako nije rođen u automobilizmu, sa strahom gleda u budućnost.
Kada je osnovan, Hyundai bio je samo građevinska firma. Mostovi, brodovi, industrija, tek nekoliko decenija kasnije, stižu automobili. Klasični. Loši. Zastareli. Ponekad i smešni. Nepouzdani.
Da bi evropski kupac poverovao da je korejski automobil kvalitetan brend, a ne samo jeftina alternativa skupom domaćem modelu, Hyundaiju su bile potrebne dve decenije. Danas, novi igrači iz Kine isto to postižu za svega nekoliko godina, a evropski Hyundai prodavci su se kao „prodavačice ljubavi“ brže bolje prodali novim gospodarima, koji masnije plaćaju.
Najbolji primer kineske strategije je Srbija, gde pod istim krovom i istom firmom, u kanibalističkom maniru, Chery proždire Hyundai a Geely Kia prodaju
I tako, dok su korejski proizvođači mukotrpno i najduže gradili svoj automobilski identitet, nameće se do pre dve godine neočekivano pitanje: Kako će Hyundai uopšte preživeti kinesku invaziju?
Izgubio je svoja najvažnija tržišna uporišta, Kinu potpuno, postaje sporedni igrač na arabijskom poluostrvu, na Ameriku svakako ne računa. U Evropi najslađi deo kolača pojedu mu Kinezi ispred nosa, jer nude bolje, modernije i daleko jeftinije. Nedostaje im još samo protok vremena (4-5 godina) i da zakucaju poslednji ekser u sanduk tako obećavajućih koreanaca.
Mercedes se recimo od svega brani drugom strategijom. On nas sa 18 novih modela za 2026. podseća da 140 godina proizvodi automobile. Škoda, prepisuje i podseća na svojih 130 godina istorije.
Hteli – ne hteli, ostajemo svedoci divovske borbe tradicije protiv onih koji tvrde da istorija više nije valuta. Da se pažnja kupuje samo inovacijom, algoritmom i viralnošću.
Kupci po salonima sve manje pitaju: Koliko troši? Koliko razvija? Za koliko je do stotke? Manuelac ili automatik?
Sve više se pita: da li je povezan sa digitalnim oblakom? Kakvu ima pomoć autonomne vožnje? Da li se moj telefon automatski uloguje? Ima li Google navigaciju? Da li prima glasovne komande?
Želja kupca je danas sve više snaga procesora, a ne miris benzina. Automobilska industrija se sa mašinskih stolova i radionica preselila u data centre.
Epilog iz distopijske budućnosti
U svetu u kojem digitalni predatori nadziru našu putanju kretanja, dolazi vreme kada će „analogni“ automobili, oni bez SIM kartice, bez OTA komandi, bez nadzora postati najpoželjniji luksuz.
Slobodu će uskoro imati samo onaj ko može da se kreće bez odobrenja servera.
Sećate se šta Morfeus kaže Neu u Matrixu: „Ono što pokušavam da ti objasnim je da kada si unutra, moraš da pratiš pravila sistema.“
A pravila sistema služe onome ko poseduje sistem.
Ako nam jednog dana zatreba ruta koja neće biti dozvoljena, ako poželimo da budemo nevidljivi, neindeksirani u mapi, ako poželimo brzinu bez „provere i saglasnosti“…
Trebaće nam jedno staro, tvrdoglavo čudo mehanike. Bez korisničkog naloga. Bez tihe poruke: „Vaša vožnja je privremeno ograničena.“
Kopajte zemunice. Umotajte stare automobile u masne krpe. Sačuvajte slobodu dok još ima vazduha.
Jer još je Filip Višnjić onomad zapisao „ Drumovi će poželeti Turaka ali Turaka biti neće“, dodajem, „Poželećemo analognog auta, ali njega biti neće.“
Lidija Piroški, urednica
Vrele Gume Digital
BONUS VIDEO: Sajam u Šangaju 2025. je promenio pravila igre u automobiskoj industriji
