Sateliti detektovali ogromne količine „odmetnutog“ metana u atmosferi
U današnjoj emisiji Vrele Gume na TVNovaS između ostalog bavimo se i temom domaćeg nagrađenog animiranog filma „Koji je tvoj sledeći korak“ nastao kreacijom dece starosti od 4-13 godina! Oni svojim očima, upravo vide planetu na način koji potvrđuju novootkrivena ekološka zbivanja na polju zagađenja „emitovanog“ od strane energetskih kompanija u sistemu transporta gasa i nafte!
Naime, prošle jeseni, sateliti Evropske svemirske agencije su detektovali ogromne količine metana (inače gas koji proizvodi efekat staklene bašte) koji ističe iz toka Jamal, kroz koji se prirodni gas transportuje iz Sibira u Evropu.
Konsultantska kompanija u oblasti energetike, Kayrros, procenila je da je iz jedne naprsline curelo 93 tone metana po satu, što znači da je dnevna emisija bila ekvivalentna količini ugljen-dioksida koje u toku jedne godine u atmosferu izbaci 15.000 automobila u SAD.
Ovo otkriće, koje nije bilo prijavljeno, deo je rastućih napora kompanija i naučnika, kao i nekih proizvođača energije, da koriste sofisticiranu tehnologiju u cilju lociranja velikih isticanja metana.
Kayrros, koji analizira satelitske podatke, saopštio je da je nedaleko od spomenute detektovana još jedna naprslina, koja je izbacivala metan po stopi od 17 tona u jednom satu, kao i da je u vezi s tim ovog meseca informisan Gazprom, Jamalov operater.
Gazprom nije pružio neposredne komentare u vezi s naprslinama koje je identifikovao Kayrros.
Do sada su se procene emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte oslanjale mahom na kalkulacije na papiru, vezano za ono što izlazi iz izduvnih cevi i dimnjaka, na osnovu količine energije koju potroše domaćinstva i preduzeća.
Kako je satelitska tehnologija uznapredovala, istraživači su počeli da stavljaju akcenat na dobijene podatke, a inicijalni rezultati pokazuju da je navodno nepropusna infrastruktura naftne i gasne industrije odogovorna za daleko više metana u atmosferi nego što se to prethodno mislilo.
Ovakvo otkriće bi trebalo dodatno pod pritisak da stavi energetske kompanije, koje su već na nišanu klimatskih aktivista i investitora zbog svog doprinosa emisiji ugljen-dioksida. Od sada će pažnju morati da obrate i na curenje metana.
Otkrivanje „odbeglog“ metana od strane satelita bi takođe moglo da dovede do strožeg regulatornog režima kada je o prirodnom gasu reč, na koji se poslovično gledalo kao na „čisto“ fosilno gorivo.
Dok se naučnici generalno slažu da izračunavanje emisije bazirano na potrošnji dobro funkcioniše kada je u pitanju ugljen-dioksid, ovaj metod je manje pouzdan kada je o metanu reč, koji je očigledno sklon neočekivanim curenjima.
Metan je takođe 80 puta potentniji tokom prvih 20 godina prisustva u atmosferi, a naučnici kažu da je identifikacija izvora metana ključna za drastično smanjenje emisija, što je neophodno da bi se izbegli najdrastičniji negativni uticaji na klimatske promene.
Ovo definitivno pokazuje da neutralisanje curenja fosilnih goriva može imati mnogo pozitivniji efekat nego što se smatralo ranije.
Ključno otkriće
Studija objavljena u februarskom broju magazina „Nature“ je dala na značaju ideji da naftna i gasna industrija proizvode daleko više metana nego što se to prethodno mislilo, tako da se su ranije procene vezane za prirodne izvore bile precenjene.
Naravno, to ne znači i alibi za stočarstvo, koje je i dalje odgovorno za četvrtinu metana u atmosferi, ali se na konto blatnih vulkana i curenja sirove nafte i gasa stavljala količina za koju je zapravo odgovorna energetska industrija.
Neke velike naftne i gasne kompanije, kao što su BP i Royal Dutch Shell, pokušavaju problem da reše investiranjem u firme koje se bave satelitskim nadgledanjem.
Pored toga, potpisuju ugovore za monitoring, tako da mogu da pronađu i zapuše „pukotine“ i drže se obaveze da će doprineti smanjivanju ukupne emisije.
Značajniji fokus na detektovanje emisije s velike visine je započeo kada su američka zastupnička grupa, „Environmental Defense Fund“ (EDF) i univerziteti uključujući i Harvard, koristili vazdušna merenja kako bi pokazali da je propuštanja metana iz američkog gasnog i naftnog područja čak 60 odsto veće od količina koje su prijavljivane EPA-i (Agencija za zaštitu životne sredine).
Taj izveštaj iz 2018. je bio od ključnog značaja. Ono što je otkriveno iz merenja na zemlji i iz vazduha je da inženjerski zasnovan pristup zaista može potceniti ukupnu emisiju, tako da je vrlo verovatno da je zagađenje u zemljama poput SAD zapravo veće nego što se mislilo, a možda i u ostatku sveta.
Godinu dana kasnije, kanadska kompanija koja vrši praćenje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, GHGSat, otkrila je još jedno „kapitalno“ curenje na infrastrukturi blizu polja Korpeže u Turkmenistanu.
U oktobarskom izveštaju, GHGSat je procenio da je u atmosferu ispušteno 142.000 tona metana tokom 12 meseci do kraja januara 2019., što je najviše zabeleženo.
GHGSat je takođe saopštio da je naprslina sanirana aprila 2019., nakon što je obaveštena državna naftna kompanija, Turkmen Oil. Zvaničnici Turkmen Oila nisu bili dostupni za komentar, a kompanija je odbila da pruži informacije i u novembru.
U prevodu, turkmenistansko „curenje“ je imalo efekat koji proizvede milion automobila u toku godinu dana.
Sada imamo i novija otkriće Kayrrosa, koje je samo potvrdilo da energetska industrija predstavlja globalni problem, i to ne bilo kakav, već problem „broj 1“.
Rusija pod lupom
Kayrros je izjavio da njegove analize satelitskih podataka pokazuju koncentraciju metana oko kompresorskih stanica duž toka koji povezuje ruska gasna polja s Evropom.
Tok Jamal-Evropa se pruža 2.000 kilometara, od Nemačke kroz Poljsku i Belorusiju, do Rusije, gde se spaja s 2.200 kilometara dugačkim tokom SRTO-Toržok, gde zajednički idu ka sibirskim gasnim poljima.
Gazprom je procenio da je oko 0,29 odsto od 679 milijardi kubnih metara gasa koji ide kroz gasovodnu mrežu „procurilo“ u vidu emisije metana tokom 2019.
Jamal inače ima godišnji kapacitet od oko 33 milijarde kubnih metara.
Ove brojke praktično su ekvivalentne svetskom proseku, što se gubitaka gasa tiče.
Kayrros je takođe otkrio curenja iz naftnih i gasnih instalacija u Sahari.
Naime, rani rezultati pokazuju da su procene na koje se oslanjalo poslednjih godina, pa i decenija, bile verovatno preniske, jer je otkriveno više „odmetnutog“ metana iz različitih grana industrije i regiona, nego što se ranije smatralo.
Naravno, zapadni analitičari smatraju da je Rusija među najodgovornijim emiterima na globalnom planu, a svoje stavove navodno baziraju na satelitskim dokazima. Kremlj je, kao što se i očekivalo ostao suzdržan na takve komentare, što ne treba da čudi, jer znamo da su energetski potencijali Rusije „trn u oku“ svake američke administracije.
Više satelita
Nadzor iz svemira će biti intenziviran. GHGSat ima za cilj da lansira dva nova satelita ove godine, dok EDF zasupnička grupa planira da lansira sopstveni satelit 2022.
Američka svemirska agencija, NASA, takođe radi na programu satelitskog monitoringa gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, posebno za SAD.
Shell je potpisao ugovor s GHGSatom prošle godine radi pokrivanja sopstvenih lokacija na globalnom planu, rekavši da se nada da će stopu curenja metana svesti na 0,2 odsto ili manje do 2025.
BP planira da pokrije sopstvene pogone konstantnim merenjima do 2023., kao i da investira pet milijardi dolara ovog meseca u Satelytics, analitičku firmu koja prati emisiju metana uz pomoć satelita.
BP, Shell i američki neprofitni EDF, uz Eni, Total, Equinor i Wintershall Dea, poslao je preporuke Evropskoj uniji u maju, zatraživši da najveći svetski uvoznik gasa standardizuje skupljanje podataka vezanih za emisiju metana do 2023, naravno koristeći satelitsku tehnologiju.
Američke naftne kompanije su takođe proučavale načine na detektuju emisiju metana.
Exxon Mobil Corp., primera radi, saopštio je prošle godine da je sprovodio na terenu testiranja osam metoda detekcije, uključujući satelite i vazdušni nadzor uz pomoć dronova, helikoptera i aviona.
