Metan (CNG)

Da li se isplati vožnja na metan?

Duplo jeftiniji od plina! Sećate li se ovakvih naslova od pre nekoliko godina? Istražili smo da li se danas isplati vožnja na metan – to je gorivo koje nudi vrlo jeftinu vožnju, ali tri stavke ga „guše“: malo mesta za punjenje, skupa ugradnja i skupi i teški rezervoari. Ipak, situacija se iz godine u godinu popravlja.

Isplati li se vožnja na metan (KPG – komprimovani prirodni gas)? Ovo je komplikovano pitanje, a konačan odgovor može da se da tek kada se u obzir uzme nekoliko faktora.

Za 100 pređenih kilometara automobil prosečno potroši 520 din metana ili 1.100 din benzina

Pre ugradnje treba napraviti proračun isplativosti, uzimajući u obzir:

– Cenu metana i ostalih goriva
– Cenu ugradnje uređaja za metan
– Cenu atestiranja – nakon dobijanja prvog atesta, naknadno ispitivanje se radi svake 4 godine
– Prosečnu godišnju kilometražu
– Prosečnu potrošnju (po proceni)
– Udaljenost pumpe na kojoj možete da kupite metan (veoma važno!)

Koliko košta metan i koje pumpe ga toče?
Trenutno u Srbiji ima samo 9 pumpi koje prodaju metan, od čega su dve u Beogradu i dve u Pančevu. Stoga mnogi vozači u našoj zemlji nemaju nikakvu računicu da ga koriste kao gorivo.

Pažnja – metan se meri na kilogram, a ne na litar! Ovo ćemo objasniti u nastavku teksta.

Iako je dvostruko jeftiniji od benzina, metan se može tankovati na svega 9 pumpi u Srbiji

Koliko je ranije koštao metan?
Krajem 2007. cena je bila oko 47 din/kg, a danas je od 94 do 102 din/kg. Ipak, tada su troškovi ugradnje bili mnogo veći, dok su druge vrste goriva bile jeftinije, pa ne možemo da pravimo direktno poređenje o isplativosti u tom periodu i danas.

Potrošnja
Potrošnja metana može se izraziti na više načina, ali je prihvaćeno da se meri u kilogramima. Razlog je jednostavan – kubni metri i litri nisu praktični, pošto količina metana u jednom kubnom metru ili litru zavisi od pritiska i temperature.

Naime, metan uvek ostaje u gasovitom stanju, pa će ista količina ispuniti svaku zapreminu, samo pod različitim pritiskom.

Može se reći da prosečan automobil troši oko 5-6 kg na 100 kilometara. Naravno, na otvorenom putu može da se spusti i ispod 4 kg/100 km, dok u gradskoj gužvi može da ode i preko 7 kg/100 km.

Dakle, sa cenom od 94 dinara i potrošnjom od 5,5 kg/100 km, platićete 520 dinara da pređete 100 kilometara.

Napravimo sada poređenje sa benzinom, dizelom i plinom.

Kao univerzalan primer uzećemo automobil star nekoliko godina, koji u proseku troši 8 l/100 km benzina. Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 km plina, a kada mu ugradimo uređaj za metan pretpostavićemo da troši 5,5 kg/100 km metana. Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio 5,5 l/100 km dizela.

Svesni da će mnogi vozači imati (negativne) komentare na predstavljenu potrošnju, što je potpuno razumljivo, ovu tabelu ćemo ipak smatrati relevantnom za prosečan automobil u Srbiji.

Takođe, s obzirom na to da veliki broj automobila već ima ugrađen uređaj za plin, nećemo uzimati u obzir troškove ugradnje i atesta, što važi i za metan, već poredimo vozila koja već koriste plin ili metan i imaju atest.

Ukoliko kupujete benzinca bez uređaja za plin ili metan, a planirate ugradnju, vrlo lako ćete i te troškove ubaciti u kalkulaciju. Cene goriva uzimajte takođe s velikom rezervom – razlikuju se od pumpe do pume i iz dana u dan.

Koliko mogu da pređem s jednim rezervoarom metana?
Ovo je osnovni problem kod metana – koliko dugo ćete moći da vozite pre nego što se rezervoar ili rezervoari isprazne?

Na primer, rezervoar koji prima oko 9 kg metana dugačak je gotovo jedan metar, prečnik mu je 30 cm i teži oko 70 kg. Postoje i manji rezervoari, koji primaju npr. 4 kg, ali sa jednim takvim ne možete da pređete ni 100 km, pa je potrebno ugraditi više komada, što više nego osetno podiže ukupnu cenu.

Dakle, osim ukoliko ne živite ili radite u blizini pumpe koja ima metan, čitava računica lako pada u vodu.

Ugradnja uređaja za metan
Uređaj za metan vrlo je sličan onome za klasičan plin, pa se ni instaliranje i sam način rada mnogo ne razlikuju. Motor se pokreće na benzin i automatski prebacuje na metan kada se postigne određena temperatura (uglavnom niža nego kada je u pitanju plin).

Pre ugradnje odlučite šta i kako želite
Veoma je važno da pre same ugradnje dobro procenite kakve rezervoare i koliko rezervoara želite, da se ne biste kasnije kajali. Veliki i teški rezervoari u malom i slabom automobilu predstavljaju ozbiljan problem, pošto „pojedu“ čitav gepek i zbog težine učine auto još tromijim.

Uglavnom se koristi više manjih rezervoara, pa su najpogodnija vozila minivenovi, jer se kod njih gubi najmanje korisnog prostora. Neka vozila sa fabričkim uređajem imaju instalirane rezervoare ispod poda.

Takođe, ako se ugrađuje rezervoar ili rezervoari kapaciteta većeg od 10 kg, obično je potrebna i određena intervencija na zadnjem oslanjanju, kako nam je rekao Slaviša Radić iz servisa Auto-Gas Radić iz Novog Sada.

Cena ugradnje uređaja za metan
Cena ugradnje u velikoj meri zavisi od vrste i broja rezervoara, s obzirom na to da su veoma skupi, ali i teški – prazan rezervoar može da teži od nekoliko desetina do blizu 100 kilograma, u zavisnosti od kapaciteta i materijala od kojeg je izrađen.

Računajte na 850 do 1.500 evra, u zavisnosti od raznih faktora. Najbolje je da malo „proguglate“, nađete nekoliko servisa koji se bave ugradnjom, uporedite cene i kvalitet i zatim donesete odluku.

Postoje i rezervoari izrađeni od kompozitnih materijala, koji su znatno lakši od čeličnih, ali su i osetno skuplji. Očekuje se da će u budućnosti njihova cena pasti, što zavisi od konkurencije i tehnološkog napretka na tom polju.

Zato savetujemo da posetite nekoliko servisa za ugradnju, da prikupite što više informacija i da se tek onda upustite u ovu avanturu.

Dodatni troškovi – cena atesta/ispitivanja
Ne zaboravite da je za ugradnju uređaja za metan potrebna saglasnost (potvrda) proizvođača, koja se dobija od ovlašćenog predstavnika u Srbiji i može da košta i preko 100 evra, mada je najčešće znatno jeftinija.

– Saglasnost (potvrda) proizvođača: od 0 do preko 12.000 din (u zavisnosti od proizvođača)
– Izdavanje uverenja: 3.000 din
– Republička administrativna taksa: 300 din
– Ispitivanje (atestiranje): 10.000 din
– Tehnički pregled: 800 – 1.500 din
– Nova saobraćajna dozvola: 1.300 din

Dakle, ako izuzmemo saglasnost (potvrdu) proizvođača, pošto ne znamo kolika će biti njena cena, dolazimo do sume od oko 16.000 dinara.

Ako posedujete automobil marke Fiat ili Renault, moraćete da dodate još stotinak evra za saglasnost (potvrdu), mada je ovaj trošak kod nekih drugih marki znatno manji.

Na koliko godina se radi „reatest“ metana?
Kontrolni pregled uređaja za metan se obavlja svake 4 godine (ranije na 3 godine) i takođe košta 10.000 dinara.

Koliko „traje“ rezervoar za metan?
Ovo pitanje nije uopšte banalno, s obzirom na to da rezervoar za plin smemo da koristimo samo 10 godina od datuma proizvodnje. Rezervoar za metan „traje“ duplo duže – 20 godina.

Da li je metan opasan?
Ne! Metan nije opasan. Skladišti se pod pritiskom većim od 200 bara, što je znatno više u odnosu na plin (TNG), pa je neophodno da se drži u bešavnim (livenim) rezervoarima izrađenim od debelog čelika i to samo cilindričnog oblika.

Rezervoari se ispituju pod pritiskom od 330 bara, što je za oko 50% više od pritiska potpuno napunjenog rezervoara, a otporni su i na veoma snažne udarce prilikom saobraćajne nesreće.

Pritom, metan je eksplozivan samo u uskom koncentracionom opsegu (između 85% i 95%), a pošto je lakši od vazduha, brzo mu se smanjuje koncentracija u okolini u koju se ispušta, te je mogućnost eksplozije vrlo mala.

Dakle, metan je veoma bezbedno gorivo!

Pad snage
Gubitak snage zavisi od starosti i konstrukcije motora, kao i vrste uređaja. Kod starijih agregata snaga može da padne za 20% i više, dok je kod novih situacija znatno bolja (oko 10% i manje). Naravno, mnogo toga zavisi od podešenosti uređaja.

Fabrička ugradnja
Mnogi proizvođači fabrički ugrađuju uređaje za metan u pojedine modele – u tom slučaju je i motor prilagođen za pogon na ovo gorivo (npr. ima veću kompresiju), pa je gubitak snage manji nego kod naknadne ugradnje. Uglavnom se ne nalaze u redovnoj prodaji kod nas, ali ih možete poručiti u auto salonu.

Polovnjaci sa metanom
Polovna vozila koja koriste metan možete da pogledate na našem sajtu klikom na ovaj link: polovni automobili na metan.

Možete i da uvezete polovan automobil na metan, bez obzira da li ima fabrički uređaj ili je naknadno prepravljen, ali se potrudite da uz njega dobijete svu neophodnu dokumentaciju i uverite se da su ugrađene odgovarajuće (homologovane) komponente, kako ne bi došlo do problema prilikom ispitivanja (atestiranja). Osnovno je da automobil ima evropski atest, a ne nacionalni, kako su nam rekli u Agenciji za bezbednost saobraćaja.

Ipak, najbolje je da se pre konačne odluke o kupovini određenog automobila iz inostranstva raspitate u Agenciji za bezbednost saobraćaja i Centru za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije.

Ekologija
Sagorevanjem metana oslobađa se oko 20% manje ugljen-dioksida, 90% manje ugljen-monoksida i 80% manje štetnih ugljenovodonika u odnosu na klasična goriva. Pritom, izduvni gasovi ne sadrže nikakve čestice. Emisija kancerogenih zagađivača je minimalna.

Šta je metan?
Komprimovani prirodni gas ili metan, kako ga uglavnom zovu, jeste prirodni gas koji je, kao i nafta, nastao u zemlji, odakle se vadi namenski ili dolazi kao „nusproizvod“ prilikom vađenja nafte. Ne mora da se prerađuje, te je stoga jeftin.

Oko 95% komprimovanog prirodnog gasa čini metan (što objašnjava uobičajen naziv), a poznat je i kao zemni gas. Nazvan je komprimovani prirodni gas zato što se skladišti pod pritiskom od oko 200 bara, a čak ni tada ne prelazi u tečno stanje kao što to čini plin, već ostaje u gasovitom stanju.