Letnje, zimske, All-Terrain, All-Season… sve što treba da znate o automobilskim gumama

Automobilske gume su evoluirale i razvijale se uporedo s vozilima. Međutim, njihova evolucija je dovela i do nekih teškoća u razumevanju kako zapravo funkcionišu i koji tip je potreban za određeni vid eksploatacije.

Potrošač kojem  su u današnje vreme potrebni novi pneumatici, obično će provesti sate informišući se pre kupovine, što ne treba  nimalo da čudi, jer svako želi da napravi najbolji mogući izbor u odnosu na potrebe i finansije kojima raspolaže.

Kao i kada je reč o drugim komponentama, i gume treba da pripadaju određenom automobilu u skladu sa specifikacijama proizvođača. Međutim, deo koji unosi dileme i trileme je – „koja guma najbolje ’paše’ mojim potrebama?“. U principu, najlakše je nastaviti s onim što je na vozilu bilo i ranije, ali je takođe mudro razmotriti i ostale dostupne opcije.

Ipak, vaskoliko reklamiranje i marketing unose blagu pometnju u suštinsko razumevanje potreba, jer se sve gume predstavljaju kao „najbolje“. Međutim, takav pneumatik još uvek nije napravljen niti izmišljen. S druge strane, može se napraviti najbolji izbor u skladu s potrebama i tipom automobila.

Uobičajeno je da se pneumatici razvrstavaju u kategorije, što ćemo docnije i detaljnije objasniti. U Evropskoj uniji, gume se prodaju s oznakama koje pružaju informacije u vezi s performansama svakog tipa. Tri kriterijuma su ključna – ekonomičnost, bezbednost (kočenje na mokrom kolovozu) i buka. Američki standardi takođe podrazumevaju tri parametra: stopa trošenja gaznog sloja, stepen prijanjanja i stepen efikasnosti u smislu potrošnje goriva. U oba slučaja, „A“ je najbolja vrednost, dok su „F“ ili „G“ (EU) i „E“ (SAD) najgore ocene.

Sasvim je prirodno da svako želi gume sa najvišim mogućim vrednostima, ali one donose i značajno višu cenu. Treba imati na umu da nisu ni svi testovi relevantni u smislu procene koliko su neke gume dobre ili loše, tako da ćete verovatno rezultate morati da interpretirate u skladu s vašim stilom vožnje, tipom automobila, budžetom i na kraju krajeva – očekivanjima.

Letnje gume

Nije potrebno objašnjenje za koji period u toku godine one služe. Zašto tokom leta? Stvar je u tome što letnje gume funkcionišu najbolje u uslovima kada temperatura vazduha ne ide ispod 10 stepeni Celzijusa. Naravno, podrazumeva se da tamo gde ih koristite nema snega i leda.

Kao i kod ostalih tipova i letnji varijetet može da se pronađe sa različitim šarama, pogodnijim za određenu vrstu eksploatacije. Pored toga, sama smeša gume može ekstremno da se razlikuje od tipa do tipa, u smislu da neka pruža više prijanjanja i performansi, dok je druga predviđena za prelazak velikog broja kilometara.

Sasvim je logično da što je guma performantnija, to je i skuplja, dok one najjeftinije ne pružaju neku posebnu uštedu u potrošnji goriva. Naprotiv, najjeftiniji pneumatici imaju tendenciju da budu najbučniji, a mnoge od njih karakterišu slabo prijanjanje i slabe opšte performanse. To ujedno znači da se vozači prilikom kupovine najjeftinijih guma pomalo i „kockaju“, što nije najbolja filozofija kada je učešće u saobraćaju u pitanju. Dakle, nemojte štedeti već kupite najbolje u skladu sa odvojenim budžetom.

Najvažnija stvar kod letnjih guma je da njima značajno opadaju performanse kada je spoljna temperatura ispod 10 stepeni Celzijusa. Bez obzira na „dubinu šare“, one nisu pogodne za eksploataciju u dotičnim uslovima, jer postaju previše tvrde, što na koncu može da dovede do nekontrolisanog proklizavanja koje za posledicu može imati brojne neprijatnosti.

Zimske gume

I ovde je sasvim jasno kada im je najbolje vreme za korišćenje. Zimski pneumatici su napravljeni od smeše prilagođene za hladno vreme a karakteriše ih drugačija konstrukcija gaznog sloja, upravo u cilju ostvarivanja dobrih performansi po snegu i ledu. Oni takođe pružaju mnogo bolju kontrolu prilikom iznenadnog naletanja na baru na inače suvom putu. Pri spoljnim temperaturama ispod 10 stepeni Celzijusa, značajno bolje funkcionišu u odnosu na letnje pneumatike.

I u ovom slučaju postoje skuplje i jeftinije opcije, gde takođe vlada pravilo „koliko para toliko muzike“. Mnogi vozači će svoj jeftiniji izbor pravdati „činjenicom“ da „voze sporo zimi“, ali čak i u tom slučaju, ponekad se mora kočiti, a pri toj radnji se jasno primećuju razlike između jeftinih i skupih guma.

Dubina šare se i u ovom slučaju mora pratiti, baš kao i pritisak, koji mora biti u skladu sa specifikacijama proizvođača vozila. Vožnja na zimskim gumama tokom cele godine je isto toliko opasna koliko i korišćenje letnjih pneumatika zimi. Razlog je sasvim jasan, jer smeša predviđena za niske temperature, značajno gubi performanse kako temperatura  raste. Bez obzira na čistu „logiku“, ljudi širom planete prave ovu grešku. Nemojte biti jedan od njih, a poznanicima koji ovo praktikuju objasnite da je za njihovo dobro da koriste odgovarajuće gume u skladu s godišnjim dobom.

Zimske gume su lako prepoznatljive po „M+S“ (mud and snow – blato i sneg) oznaci ili pahuljici u okviru kontura planine s tri vrha. Gume s oznakom „M+S“ na bokovima su sa zvaničnog aspekta regulacije gume za sneg. Ipak, kako ovaj znak nije povezan ni sa jednim obaveznim testom performansi, one nisu garantovane gumama sa oznakom „M+S“.

S druge strane, gume označene sa 3PMSF su „prave“ zimske, odobrene kroz regulacione testove, tako da garantuju odgovarajući nivo učinka u zimskim uslovima.

Gume za sva godišnja doba (All-Season)

Ovo je tip koji (bi trebalo) da „radi“ i zimi i leti. Međutim, mudro je izbeći ih ukoliko živite u oblasti gde zime znaju da budu oštrije i nepredvidije. Ukoliko vozite isključivo po gradu, ovo može biti prilično dobro kompromisno rešenje.

U Evropi, generalno su sličnije zimskim gumama, a manje letnjim gumama, u pogledu dizajna, kočenja na suvom kolovozu, dugotrajnosti i efikasnosti u potrošnji goriva.

Dakle, šara na ovim pneumaticima je poslovično „zimska“, uz spomenutu „M+S“ oznaku, neophodnu iz pravnih razloga, odnosno obaveze koja podrazumeva instalaciju zimskih guma. Smeša ovih pneumatika je takođe bliža onoj kod zimskih, ali je kompromis napravljen na taj način što pružaju donekle prihvatljive performanse leti.

Ono što takođe treba naglasiti je da će gume za sva godišnja doba biti bučnije od letnjih tokom vožnje pri višim temperaturama, kao i da će ih specijalizovane gume nadmašiti po svakom mogućem parametru, naravno, kada se koriste u odgovarajućem godišnjem dobu. „Prednost“ guma za sva godišnja doba se ogleda u tome što nema potrebe za kupovinom dva kompleta pneumatika. Međutim, to je čist privid, jer dva seta pneumatika „dele“ habanje tokom godine, tako da uz podjednaku investiciju dugoročno gledano, donose brojne prednosti i mnogo bezbedniju vožnju. Uglavnom, za one koji uglavnom voze po gradu, ovo je sasvim prihvatljiva opcija.

Gume za sve terene (All-Terrain) A/T ili M/T gume

Jasno je da se ovde radi o gumama za SUV ili terenska vozila. Ovaj tip pneumatika je imperativ za sve one koji se upuštaju u avanture u prirodi, gde nailaze na razno-razne vozne podloge. Ipak, i ovde postoje različite varijacije: H/T, A/T i M/T.

H/T tip podrazumeva duži vek gaznog sloja i mogućnost vožnje po asfaltu. Ova guma je pogodna za lakšu terensku vožnju, ali blato, pesak ili šljunak se lako uvlače u šaru, tako da je verovatnoća zaglavljivanja prilikom nekog „off-roada“ po kiši prilično visoka. Ukoliko ste jedan od vozača koji retko napuštaju asfalt svojim SUV ili kamionet modelima, ovo je dobar izbor.

A/T varijanta je solucija za ozbiljnije terenske zahteve, sa solidnim performansama i na asfaltu. Naravno, i ovde su u pitanju kompromisi, tako da će prijanjanje i kočna distanca biti donekle kompromitovani. Ove gume se mogu prepoznati po većim lamelama na gaznom delu umesto uobičajenih „linija“ na H/T tipu.

Treća varijanta specijalizovanih terenskih guma je M/T, koja je najagresivnija i rezervisana za „off-road“. Ove gume se osećaju kao „riba u vodi“ kada je reč o vožnji po blatu, pesku, prašini i ostalim terenskim „čarolijama“. One su na asfaltu veoma bučne (oni koji su leteli ATR-om, mogu da uporede doživljaj poletanja ovim avionom sa zvukom koji proizvode ovi pneumatici po asfaltu) i pružaju slabiju stabilnost u odnosu na H/T i A/T.

Premijum i niskobudžetne gume

Gotovo svaka roba na tržištu je pozicionirana u različite cenovne i kvalitativne kategorije. To i nije tako loše, jer omogućava kupovinu u skladu s dubinom džepa. Najjeftinije gume uvek dolaze uz izvesne kompromise po pitanju kvaliteta smeše ili dizajna. Ipak, uvek je bolje voziti na novim nego na starim gumama, ali savet je da se ne štedi previše, jer lako može doći do razočaranja kupovinom i na kraju većim novčanim izdacima.

Brojni su i srednje pozicionirani proizvodi, koji dolaze uz manje kompromisa ali ne i sa takvim performansama koje nude najskuplje gume na tržištu. Ovo je cenovna kategorija kojoj treba pribeći ukoliko je budžet ograničen.

Kada je o markama reč, premijum su uglavnom poznate većini ljubitelja automobila: Michelin, Goodyear, Continental, Pirelli, Dunlop, Bridgestone… U srednju klasu, koja neretko iznedri i bolji proizvod nego premijum „elita“, se ubrajaju Avon, BFGoodrich, Cooper, Falken, Firestone, Fulda, Kumho, Hankook, Marangoni, Metzeler, Nokian, Vredestein, Uniroyal, Yokohama, Toyo… Jeftiniji brendovi su manje poznati, ali se među njima takođe mogu naći solidni proizvodi: Achilles, Debica, Federal, Kleber, Kormoran, Matador, Nankang, Nitto, Riken, Sava, Semperit, Tigar, Barum… Što se najjeftinijih marki tiče, spomenimo Goodride, Jinyu, Petlas, Sailun uz mnoge druge, a uglavnom dolaze sa dalekog istoka.

Uglavnom, velike kompanije imaju ponudu u različitim cenovnim klasama. Tu treba imati u vidu da najskuplja guma iz „budžetne“ klase možda nije toliko dobra kao neka prosečna iz premijum kategorije. Pre kupovine se svakako treba informisati, pogledati iskustva korisnika i uvideti da li postoji alarmantno mnogo žalbi u vezi sa nekim konkretnim proizvodom, vezano za kvalitet, preterano habanje i slično.

Na kraju da ponovimo: najbolje je da kupite gume najbolje marke u okviru budžeta koji ste izdvojili. Izbegavajte „egzotiku“, jer u slučaju potrebe za zamenom, možete naići na teškoće prilikom pronalaženja adekvatne zamene.

Pavle Barta

Vrele Gume