Kontejnerski brod blokirao Suecki kanal – naftna kriza na pomolu

Remorkeri su radili na tome da oslobode ogromno plovilo dugačko 400 metara, koncentrišući se na obe strane kanala.

Jedan od najvećih kontejnerskih brodova na svetu je delimično ponovo porinut nakon što se nasukao u Sueckom kanalu, prouzrokovavši začepljenje ove vitalne međunarodne trgovinske arterije, i to s obe strane.

„Evergreen“, 220.000-tonsko plovilo dugačko 400 metara, takozvani „megabrod“, zaglavio se blizu južnog kraja kanala u utorak. Uprava Sueckog kanala je saopštila da je brod izgubio sposobnost upravljanja zbog snažnog udara vetra i peščane oluje.

Osam remorkera je radilo na tome da oslobode veliko plovilo, blokiravši prolaz kroz koji je 2019. dnevno prelazilo oko 50 brodova, po statistici egipatskih vlasti.

Bernhard Schulte brodski menadžment (BSM), tehnički provajder „Evergreena“, kaže da se brod nasukao na kanal oko 5.40h (GMT) u utorak. Egipatski meteorolozi su saopštili da su jaki vetrovi i peščana oluja pogodili dotičnu oblast.

Po BSM-u, posada je bezbedna i na broju, tako da nema prijavljenih povreda i slično. Rastući broj tankera se u međuvremenu skupio blizu ulaza u kanal u sredu ujutro čekajući na prolaz. Produžena blokada bi mogla da ima vrlo ozbiljne posledice po trgovinu.

Azijsko-evropski tok kontejnera se zahuktavao nakon kineske lunarne nove godine, a alternativna ruta preko Kejpa je nešto sporija, rekao je za Rojters Tan Hua Džu, konsulstant pri Liner Researchu.

Lars Jensen, šef SeaIntelligence Consultinga, konstatovao je da su kašnjenja povećala rizik zagušenja u evropskim lukama. „Kada se kanal bude ponovo otvorio, to znači da će roba koja je u kašnjenju stići u isto vreme kao i ona koja ne zaostaje“, rekao je on.

Od srede, pet tankera natovarenih tečnim prirodnim gasom, nije moglo da prođe kroz kanal zbog zaglavljenog kontejnerskog broda. Od njih pet, tri su na putu za Aziju a dva za Evropu.

Ukoliko se zagušenje nastavi do kraja nedelje, uticaće na tranzit 15 tankera.

Inače, „Evergreen“ pripada novoj kategoriji brodova pod imenom „ultraveliki“ kontejnerski prodovi (ULCS), od kojih su neki čak preveliki za Panamski kanal, koji povezuje Atlantski i Tihi okean. Oni prevoze stotine kontejnera iz Kine za Roterdam.

Fotografije koje su napravljene s drugog broda u kanalu „Maersk Denvera“, pokazuju da je „Evergreen“ pod izvesnim uglom preprečio plovni put. Izgleda poput Gulivera u odnosu na Liliputance, gde su „Liliputanci“ naravno remorkeri. U pomoć je pristigao i bager, koji je raskopavao zemlju da bi oslobodio pramac.

Ovo sigurno unosi nervozu kod mnogih, jer brojni krcati tankeri čekaju prolaz, noseći saudijsku, rusku, omansku i američku naftu.

Uobičajeno je da brodovi formiraju konvoje prilikom prelaska Sueca prema severu i jugu duž kanala. „Evergreen“ je bio deo severnog konvoja kada se incident desio.

Ovaj kanal je jedan od najvažnjih vodenih puteva na svetu, povezujući Sredozemno s Crvenim morem. Dugačak je 190 kilometara, dubok 24 metra i širok 205 metara. Njime dnevno može da prođe na desetine kontejnerskih brodova. Proširen je 2015., da bi omogućio simultani tranzit u oba smera, ali samo u određenom delu rute.

Do nasukavanja je dolazilo i u prošlosti. Godine 2017., jedan japanski brod se zaglavio, ali je ponovo bio plovan u roku od nekoliko sati. Daleko od kanala, desio se mnogo ozbiljniji incident, blizu nemačke luke Hamburg 2016., kada se nasukao masivni CSCL „Indian Ocean“. Bilo je potrebno 12 tegljača i pet dana da bi se oslobodio.

Međutim, Flavio Makau, viši predavač u menadžmentu lanca snabdevanja pri Edit Kauan univerzitetu u Zapadnoj Australiji, rekao je da problem predstavlja to što su kontejnerski brodovi postali mnogo veći poslednjih godina.

On je dodao: „ Pri prolasku oko 50 brodova dnevno, uticaj nasukanih brodova je zanemarljiv, sem ako za to treba nekoliko nedelja. Međutim, to je malo verovatno i trebalo bi da bude rešeno za par dana u najgorem slučaju.“

Uloga kanala kao temelja međunarodne trgovine, posebno naftom, navela je egipatskog predsednika Abdela Fataha al-Sisija da najavi proširenje vitalnog plovnog puta 2014. godine, što je bio projekat obećan kao „poklon svetu“.

Radovi su koštali 8 milijardi dolara u to vreme, nakon što je egipatski lider zahtevao da projekat bude kompletiran u okviru godinu dana, obećavajući egipatskim građanima da će se pokazati „arterijom prosperiteta“. Egipat je dočekao svetske lidere na velikoj ceremoniji povodom ponovnog otvaranja novog kraka kanala 2015., usred talasa nacionalističkog zanosa oko dotičnog projekta.

Uprava Sueckog kanala u Egiptu se obavezala da će proširenje udvostručiti prihode zbog povećanja frekvencije saobraćaja, izjavivši da će kanal Egiptu do 2023. godine doneti 13,23 milijarde dolara do 2023. Prošle godine, prihodi su pali na 5,61 milijardu dolara, po sopstvenim podacima uprave Sueckog kanala.

Ovaj koridor je ključna arterija za tok nafte iz Persijskog zaliva u Evropu i Severnu Ameriku. Oko pet odsto trgovine sirovom naftom i 10 odsto rafiniranih naftnih proizvoda prolazilo je kroz kanal pre pandemije. 

Nakon što je došlo do problema, cena sirove nafte tipa Brent, koja je referentna po međunarodnim parametrima, skočila je za 2,85 odsto na 62,52 dolara za barel u sredu. Ipak, s obzirom da je potražnja za naftom ostala relativno slaba zbog pandemije, malo je verovatno da će kratkoročni prekid imati neki trajni efekat na tržište. Mnogo toga će naravno zavisiti od brzine oslobađanja plovila.

Vrele Gume

Izvor: The Guardian