Azija postaje čistija od Evrope?
Azija nekad najzagađenija teritorija na svetu, razvojem novih tehnologija užurbano grabi prema zelenim brojkama kvaliteta vazduha.
U suštinu električne mobilnosti i njen značaj pre svega za gradska područja, uverili smo se prilikom boravka u Šangaju ovog proleća. Uprkos činjenici da sa nalazimo u gradu od 30 miliona stanovnika i najmanje 10 miliona prevoznih sredstava, vazduh je čist a velegradskom zvučnom kulisom dominira cvrkut ptica umesto zvuka motora.
Jedan od aktuelnih primera je glavni grad Nepala, Katmandu, jedan je od najzagađenijih gradova na svetu. Ali je takođe i jedno od najbrže rastućih tržišta za električna vozila (EV): električni automobili u Nepalu sada se prodaju bolje od novih vozila na fosilna goriva.
U SAD-u, oko 9% novih automobila prodatih prošle godine bilo je električno.
U Nepalu je registrovano neverovatnih 65% električnih vozila! Srbija oko 1%
„Došlo je do zaista izvanredne transformacije u usvajanju električnih vozila“, kaže David Sislen, direktor Svetske banke za Nepal, Maldive i Šri Lanku. Pre samo pet godina, EV su činila sićušan deo prodaje novih automobila u Nepalu.
Minibusevi na tri točka, popularno vozilo u zemlji, takođe su uglavnom bili na benzin. Za ta vozila sada, „stopa usvajanja EV porasla je sa manje od 1% na 83%“, kaže Sislen.
Postojao je jedan glavni razlog za promenu. U julu 2021. godine, vlada je radikalno smanjila uvozne dažbine i akcize na električna vozila. Kada ih pojeftinite, ljudi će ih odjednom prihvatiti.“
Posedovanje EV, jeftinije je i za održavanje od vozila na benzin ili dizel. To važi svuda, ali posebno u Nepalu, gde se gorivo uvozi i skupo je.
Punjenje EV-a može biti desetina troškova dopune drugog vozila benzinom/dizelom, ili čak i manje.
Nepal je rano usvojio električna vozila na tri točka, poznatih lokalno kao tempos. Prvi talas stotina električnih temposa, finansiranih od strane USAID-a i proizvedenih lokalno, pušten je u dolini Katmandua 1990-ih.
Ali početkom veka, vladina politika je pomogla da se ubije rana elektrifikacija smanjenjem uvoznih taksi na benzinske mikrobuseve. Sada, moderni električni temposi ponovo brzo rastu.
Punjenje električnom energijom preko javnih punjača i dalje je izazov, mada se infrastruktura za punjenje takođe brzo razvija, zajedno sa alternativama kao što je zamena baterija. „Želimo da primenimo tehnologiju kako bismo celo putovanje učinili besprekornim“, kaže Dipak Rauniar, preduzetnik koji radi na mreži stanica za zamenu baterija za dvotočkaše i trotočkaše EV širom regiona.
Katmandu takođe počinje da uvodi flotu većih električnih autobusa. Prošle godine, Sajha Yatayat, zadružna autobuska služba koja opslužuje grad, dodala je 40 novih električnih autobusa i veliku novu stanicu za punjenje, a sada planira da doda još 100.
Pokretanje autobusa na električnu energiju košta oko 33 puta manje nego autobusi na dizel, iako je početna cena vozila viša.
Punjenje se u suštini odvija čistom električnom energijom, pošto većina energije u zemlji dolazi iz hidroelektrana.
„To čini ovo još značajnijim – ne punite svoja vozila električnom energijom proizvedenom iz uglja“, kaže Sislen. „Punite ih zelenom energijom.“
Klimatski ciljevi Nepala prema Pariskom sporazumu uključuju dostizanje 90% usvajanja EV za privatna vozila na četiri točka do 2030. godine.
Neizbežno je i poređenje sa Srbijom i našom „elektrifikacijom“
Da krenemo od nekoliko premisa o Srbiji: mi smo suštinski siromašna zemlja, sa velikim zagađenjem vazduha, posebno u gradovima.
Naša električna energija se, priznajmo to, proizvodi većinom od uglja pa se i smisao elektrifikacije voznog parka dovodi u pitanje
Ne znamo koliko nas kao građane zapravo košta kilovat-čas, koji je ionako opterećen nekim čudnim, netransparentnim troškovima što dodatno zamagljuje račune za struju. Ako ima ko da očita brojila, ako ih dobijemo. Kada ovako posložimo stvari, jasno je da postoji skepsa prema elektrifikaciji saobraćaja.
Tome treba dodati i pitanje nerazvijene mreže (brzih) punjača, koji opet zavise od, pogađate, nerazvijene mreže prenosa električne energije i raznih lobija koji se guraju i u ovoj oblasti za skidanje kajmaka a ne suštinski razvoj infrastrukture.
Očigledno, ovaj lanac povezanih događaja ponovo vodi pravo u – politiku.
Trenutni razvoj događaja, koji favorizuje investicije u, recimo, Expo, umesto u ozdravljenje našeg zagađenja, mi samo produžavamo agoniju. U ovoj oblasti. A ona je, naravno, usko povezana i sa drugim. Jer mi uvozimo naše gorivo, litar tog dizela i benzina je preopterećen akcizama i porezima, stara nacionalna flota polovnjaka koji se još uvek uvoze u Eur3 i Eur4 normi, dodatno zagađuje, a sve to povećava broj pacijenata kod (privatnih) lekara. Zvuči kao začarani krug, zar ne?
Dođoše neka čudna vremena, kada je bolje slediti jedan Nepal nego Evropsku komisiju koja od Srbije namerava načiniti Nepal iz prošlog veka, a Beograd Katmanduom devedesetih.
Lidija Piroški
