Ilon Mask kaže da bi prodao akcije Tesle za rešavanje problema gladi u svetu, ali pod jednim uslovom

Čak i najmanji gest velikodušnosti najbogatijih svetskih milijardera, mogao bi da ima značajan uticaj na aktuelna goruća pitanja kao što su glad u svetu, humanitarne krize svih vrsta, klimatske promene i svi problemi koji iz toga proističu. Pa, zašto onda ne učine više za našu planetu?

Kada bi izdvojili samo mali deo svog bogatstva, to bi moglo da promeni svet nabolje. Jedino što treba da urade je da klimnu glavom, često se kaže. To je idealistička, pojednostavljena i neostvariva ideja, a može da posluži da se krivica s onih koji zapravo mogu ali neće ništa da urade, premesti na milijardere za koje se pretpostavlja da drže u ruci čarobni „dolarski“ štapić.

Ironija leži u tome što je ova fraza dobila status postulata, baš iz razloga što se nijedan milijarder ne slaže s njom. Ilon Mask je osporio istinitost ove „činjenice“ rekavši „da“ i ponudivši da se oprosti s delom svojih milijardi. Međutim postoji jedno veliko „ako“ u vezi s tim predlogom.

Prošle nedelje, CNN je održao intervju s direktorom Svetskog prehrambenog programa (WFP) u Ujedinjenim Nacijama, Dejvidom Bizlijem. Tokom razgovora, Bizli je rekao da bi bilo potrebno „samo“ šest milijardi dolara koje bi donirali najbogatiji ljudi na svetu, da bi se izbegla rastuća, katastrofalna humanitarna kriza u mnogim svetskim regionima, što je on opisao kao savršenu oluju na krilima nekoliko drugih kriza, kao što su aktuelna zdravstvena, migraciona kriza izazvana konfliktima i kriza vezana za prirodne katastrofe prouzrokovane klimatskim promenama. Bizli je zamolio svetske milijardere da istupe u jednokratnom smislu i urade neko dobro delo za promenu, ili se suoče sa smrću 42 miliona ljudi zato što su „stipse“, parafraziramo.

Naslov iz CNN-a je sugerisao da bi 2% bogatstva Ilona Maska stavilo tačku na glad u svetu. To je prilično nategnuto, što je i sam Bizli kasnije objasnio na društvenim mrežama, jer to ne bi okončalo glad u svetu, već bi samo rešilo najhitnija pitanja. Međutim, predlog je bio neumoljiv: Mask bi mogao da spasi milione ljudi jednostavnim pristankom da pokloni 2% svog bogatstva. Ne bi bio ni na kakvom gubitku, jer bi mu ostalo preostalih 98%, što je dovoljno novca za „milione života“.

Da bismo stvari dodatno stavili u kontekst, treba reći da je nakon dogovora Hertza i Tesle, Maskova lična neto vrednost naglo porasla na preko 300 milijardi dolara. Ipak, to nije „pravi“ novac, pošto je njegova imovina između ostalog vezana za Tesline akcije, što znači da on „zarađuje“ i „gubi“ milione, pa čak i milijarde preko noći, u zavisnosti od tržišne vrednosti kompanije. Pored toga, vrednost Teslinih akcija je u porastu, i on bi mogao da uzme nešto od tog novca prodajom akcija.

Na Twitteru je rekao da će uraditi upravo to, postaće prvi svetski milijarder koji će dati novac. Ako je WFP-u potrebno šest milijardi dolara da spasi 42 miliona ljudi, Mask će prodati akcije Tesle i dati im novac. Naravno, postoji jedan uslov: WFP mora da bude u potpunosti transparentan u vezi s tim kako troši taj novac.

„Ako WFP može na Twitteru da objasni tačno kako će šest milijardi dolara rešiti glad u svetu, ja ću odmah prodati akcije Tesle i to uraditi“, napisao je Mask. „Međutim, računovodstvo mora biti potpuno otvoreno, tako da javnost tačno može da vidi kako se novac troši.“

Takođe je spomenuo veoma zabrinjavajući izveštaj iz 2015., u kojem se tvrdi da su službenici Ujedinjenih Nacija u Centralnoafričkoj Republici uskraćivali hranu ljudima kojima je bila namenjena, tražeći usluge u zamenu. Ovo je zapravo ublažena verzija svega toga. Možda je još gora tvrdnja iz istog izveštaja da su zvaničnici UN i UNICEF-a znali za zlostavljanja i da nikada ništa nisu uradili u smislu kažnjavanja odgovornih, niti su pomogli žrtvama.

Bizli je lično odgovorio Masku čim je diskusija uzavrela na društvenim mrežama. Na prvom mestu, donacija od šest milijardi dolara bi bila usmerena samo na aktuelni problem, ne na rešavanje problema gladi u svetu. Bizli ne obećava transparentnost u vezi s tim kako bi WFP trošio novac, ali je pozvao Maska na razgovor u kojem bi dodatno razradili ovo pitanje. Mask je odgovorio tako što je zatražio potpuno otkrivanje potrošnje, i tu je bio kraj priče.

Dok društveni mediji raspravljaju o tome da li je „ispravno“ da nekolicina ljudi akumulira milijarde, dok se većina bori da zaradi za stanarine, a mnogi umiru od gladi, Maskova izjava baca svetlo na važno i često zanemarivano pitanje: bacanje novca na rešavanje problema ne podrazumeva da će ti isti problemi nestati. Mask bi mogao (hipotetički) da se rastane sa šest milijardi dolara, ali to i dalje ne bi rešilo ništa ako se novcem ne barata kako treba, što je gotovo uvek slučaj.

Čak i ukoliko je trolovao, Maskova poenta u potpunosti stoji.

Vrele Gume