Hidraulička ili električna servo asistencija – koji sistem je bolji?

Među ljubiteljima automobila već godinama ide debata koje je rešenje bolje, hidraulička ili električna servo asistencija.

Naravno, i jedan i drugi sistem imaju svojih mana i prednosti. Sada ćemo pokušati da pojasnimo stvari za one koji možda nisu bliže upoznati s ovom tehnologijom, kao i da proglasimo pobednika, ukoliko je to moguće.

Sem Alfe Romeo 4C i nekih manje poznatih sportskih automobila, sva moderna vozila poseduju servo asistenciju. Pojednostavljeno rečeno, radi se o sistemu koji koristi električnu energiju ili hidraulični pritisak u cilju smanjenja napora potrebnog za upravljanje vozilom. Samim tim, servo olakšava manevrisanje, posebno pri nižim brzinama.

Krajem 1800-ih i početkom 1900-ih, nekolicina inženjera je eksperimentisala s ranim verzijama mehanizama servo asistencije. Prvi komercijalno dostupan putnički automobil opremljen ovom tehnologijom, bio je Chrysler Imperial iz 1951., a američki proizvođač ju je nazvao Hydraguide.

Hidraulička servo asistencija

Najstarija i najčešće korišćena verzija servo asistencije koristi hidrauličku tečnost, pumpu, cilindar i jedan ili više kontrolnih ventila, da bi pojačala silu koja se vrši putem upravljača.

Kod većine vozila, pritisak dolazi iz pumpe, koju obično pokreće remen povezan s motorom. Pumpa direktnog protoka usklađuje tok hidrauličke tečnosti u odnosu na broj obrtaja motora, što znači da se niski „obrtaji“ odnose na upravljanje pri niskim, a visoki pri upravljanju pri visokim brzinama.

Međutim, da bi se sprečilo da automobil sleti s puta prilikom preticanja nekog vozila, kontrolni ventili šalju deo tečnosti pod pritiskom nazad u hidraulički rezervoar, na taj način održavajući normalan prenosni odnos između volana i točkova.

Na kraju, uloga hidrauličkog cilindra s dvostrukim dejstvom je da primenjuje silu na upravljački mehanizam koji okreće točkove. Takođe postoji elektrohidraulička servo asistencija, koja obično koristi električnu pumpu umesto one koju pokreće motor, ali dotični sistem nije tako čest.

Električna servo asistencija

Mada je ovaj sistem stekao popularnost u novije vreme, jedno od prvih rešenja tog tipa je bilo primenjeno na 5-tonskom kamonu u Kolumbiji 1876. uz pomoć elektromotora, ali sem što je bio poznat po nadimku „Fits“, malo se zna o dotičnom pronalazaču.

Moderni električni sistemi su se pojavili na automobilima ranih 1990-ih, a jedan od prvih modela koji je bio opremljen ovom tehnologijom je bila Honda/Acura NSX iz 1990.

U ovom slučaju je elektromotor povezan ili na upravljački mehanizam ili na stub volana, asistirajući vozaču i zamenjujući na taj način tradicionalni hidraulički sistem. Funkcioniše zajedno sa senzorima za poziciju i obrtni moment, koji šalju električne impulse u ECU jedinicu vozila, koja primenjuje specifične parametre na upravljač i prednje točkove.

Koji sistem je bolji?

Hidraulički sistem obezbeđuje bolji, direktniji osećaj na volanu, što možda i nije toliko bitno za nekog „penzionerski“ nastrojenog vozača, ali kada je o automobilskim entuzijastima reč, posebno onim koji vole sportsku vožnju, onda je razlika više nego izvesna. Hidraulički sistemi su u široj upotrebi, posebno kod sportskih automobila, jer obezbeđuju sjajnu povratnu informaciju, a uz to su generalno jeftiniji za proizvodnju.

Mada su manje složeni, električni sistemi doprinose boljoj gorivnoj efikasnosti i isporučuju mnogo linearniji i „filtriraniji“ osećaj. Ipak, postoje neki sjajni sportski automobili koji poseduju ovu soluciju, kao što su aktuelne generacije Mazde MX-5 ili BMW-a M5.

Zaključak je da je hidraulička servo asistencija bolja ukoliko želite kvalitetan, direktan osećaj na volanu. Oni koji su više za komfor i koji ni ne pomišljaju na izlazak na trkačku stazu, treba da se zadrže kod svojih „eletkričnih“ solucija. Ipak, treba istaći da će sistemi električne servo asistencije biti sve više korišćeni u okviru automobilske industrije, tako da će biti „brušeni“ u skladu sa željama kupaca.., koliko je to moguće.

Vrele Gume

Priredio: Pavle Barta